Srbija 15 godina bez završnog računa

Parlament je od tog vremena do danas usvojio još 16 budžeta, a da država građanima nije položila račun o tome kako je taj novac potrošila. Zanimljivo je da su podaci o trošenju budžetskih sredstava u prethodnih nekoliko godina bili javno dostupni samo tri meseca, i to samo u jednom ministarstvu. Reč je o Ministarstvu privrede, a izveštaji o trošenju javnog dinara objavljeni su za oktobar, novembar i decembar 2013. godine, u vreme kad je ministar privrede bio Saša Radulović. Posle njegove ostavke u januaru 2014. godine, kad je na čelo ovog resora došao Igor Mirović, ti podaci su uklonjeni sa sajta Ministarstva privrede.

Budžetski kalendar tako je za kreatore fiskalne politike već deceniju i po postao mrtvo slovo na papiru.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da poslanici svake godine usvajaju plan trošenja. To je Zakon o budžetu. Ali da već deceniju i po na kraju godine poreski obveznici nemaju izveštaj o tome kako su ta sredstva zaista potrošena.

– Ministarstvo finansija na mesečnom nivou objavljuje podatke o izvršenju budžeta, ali tu zbirno mogu da se vide samo prihodi, rashodi i deficit. Nemamo mogućnost da po stavkama vidimo za šta je novac potrošen. Na sve to, budžetska rezerva je prošle i ove godine povećana i sada iznosi četiri odsto prihoda. To je značajno i praktično daje ministru finansija diskreciono pravo da raspolaže sa oko 45 milijardi dinara, a da građani ne znaju na šta je taj novac otišao. Do 2016. godine budžetska rezerva iznosila je jedan odsto prihoda, da bi te godine bila povećana na 2,5 odsto prihoda. U budžetu za 2017. godinu iznosila je četiri odsto, a toliko je planirano i za 2018, što je veliki novac – kaže Vučković.

Kako je nedavno istakao Pavle Petrović, to što je budžetska rezerva tako velika daje veću fleksibilnost ministru finansija. A kad je taj prostor veći, onda je i manja potreba države da tokom godine radi rebalans budžeta.

U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta jedna od zamerki odnosi se upravo na nepoštovanje budžetskog kalendara.

On se godinama nije poštovao i to bi moralo da se promeni u 2018. godini, navodi se u izveštaju.

Savet pritom misli i na to što usvajanje zakona o budžetu svake godine kasni. Ove godine vlada je predlog zakona o budžetu usvojila 29. novembra, a zakonski rok za to istekao je 13 dana ranije (16. novembra). Bilo je slučajeva i da se budžet usvaja nekoliko dana uoči nove godine. Tako je, na primer, državna blagajna za 2009. godinu u parlamentu usvojena 29. decembra 2008.

– Naša sugestija za 2018. godinu je da se budžetski kalendar poštuje. Ako ne, onda neka ga promene – rekao je nedavno Pavle Petrović.

Od 2018. godine budžet ulazi u „mirnije vode” i nema novih mera fiskalne konsolidacije, pa bi fokus vlade u vođenju javnih finansija ponovo morao da se okrene ka strateškim, srednjoročnim ciljevima, kaže se u izveštaju saveta.

„Zbog toga očekujemo da se u 2018. i narednim godinama poštuje budžetski kalendar”, dodaje se.

Za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, to je loša poruka, jer ukazuje na slabost institucija, odnosno nepoštovanje zakonskih propisa.

– To što zakon o završnom računu nije usvojen duže od deceniju pokazuje nepoštovanje propisa u kontinuitetu, što ukazuje na slabo funkcionisanje i neuređenost države. Izostanak usvajanja tog važnog propisa ukazuje na nedovoljnu transparentnost i mi na kraju godine nemamo sigurnu procenu da li se novac koji je budžetiran troši na najefikasniji način – kaže Arsić.