Tramp „častio” nemačke auto-gigante

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što se predsednik SAD Donald Tramp pohvalio time da će zahvaljujući njegovoj poreskoj reformi „95 odsto Amerikanaca plaćati manji ili u najgorem slučaju isti iznos poreza”, stanar Bele kuće zapravo je najviše obradovao korporacije pa čak i one koje je pre samo nekoliko meseci žestoko kritikovao, poput nemačkih automobilskih koncerna.

„Pogledajte samo te milione automobila koje Nemci prodaju u SAD. Strašno! Ali mi ćemo to da zaustavimo”, rekao je proletos Tramp u razgovoru sa šefovima institucije EU u Briselu da bi za nešto više od pola godine upravo tu za njega spornu nemačku industriju, kojoj je pretio carinama od 35 odsto, „častio” sa milijardama dolara samo za ovu godinu.

„Dajmler” i „Be-Em-Ve” su u saopštenjima čak izneli koliko ih je zapravo Tramp „častio” time što je porez korporacija smanjio sa 35 na 21 odsto.

„Smanjenje savezne poreske stope na korporativni prihod... povećaće neto prihod grupe u 2017. godini za oko 1,7 milijardi evra (više od dve milijarde dolara)”, saopštio je proizvođač „mercedesa”, dodajući da to neće uticati da njihov operativni profit u 2017, čime su praktično najavili da će višak uložiti u proizvodnju.

Dok je bavarski auto-gigant istakao da će „pozitivan uticaj” na njihov neto profit kompanije u 2017. biti između 950 miliona i 1,55 milijardi evra, najveći nemački automobilski koncern „Folksvagen” nije se oglašavao o ovome. Ova grupa se i dalje više bavi time kako da reši skandal „Dizelgejt” kada je otkriveno da su brojni proizvođači automobila u nova dizel-vozila ugradili softvere koji varaju koliki je pravi iznos emisije izduvnih gasova.

Nedeljno izdanje nemačkog najtiražnijeg tabloida „Bild” otkrilo je da je „Folksvagen” otpustio jednog od svojih direktora u američkoj podružnici, i to tako što mu je pismo sa otkazom poslao u ćeliju u zatvoru u Mičigenu, gde služi sedmogodišnju kaznu zatvora na koju je osuđen zbog saučesništva u aferi „Dizelgejt”.

Nekoliko šefova ovog koncerna je pred sudom zbog ove prevare, otkrivene pre dve godine, pri čemu je „Folksvagen” priznao da je softver koji lažira prave vrednosti izduvnih gasova ugradio u 11 miliona dizel-vozila, uključujući 600.000 vozila prodatih u SAD. U kontrolisanim uslovima na testiranjima vozila su bila naštelovana tako da poštuju ograničenja u emisiji azot-oksida, dok bi u toku uobičajene vožnje ispuštali 30 puta više ovog zagađivača vazduha nego što je dozvoljeno.

Osim Šmita, pred američkim sudom je osuđen i bivši inženjer „Folksvagena” Džejms Lijang, i to na 40 meseci zatvora i novčanu kaznu od 200.000 dolara za zločin koji je opisan kao skoro desetogodišnju zaveru „da se prevare američke regulatorne vlasti i klijenti Folksvagena”.

Ovaj nemački koncern je „Dizelgejt” koštao dosad oko 25 milijardi dolara u kaznama i odštetama kupcima u SAD, dok se i dalje suočava sa mogućim pravnim posledicama u Nemačkoj i ostatku sveta. U očiglednom pokušaju da opere obraz „Folksvagena” u Nemačkoj, generalni direktor ovog koncerna Matijas Miler je za diseldorfski poslovni dnevnik „Handelsblat” izjavio da bi nemačka vlada trebalo da razmotri ukidanje subvencija na dizel-gorivo, što podstiče kupce da kupuju dizel-vozila. Prvi čovek kompanije, koja je dobrim delom zaslužna za popularnost dizelaša, sada kaže da bi taj novac „mogao da bude znatno uložen u promociju ekoloških voznih tehnologija”. Olakšice za dizel su u prošloj godini, prema podacima Savezne agencije za zaštitu životne sredine, iznosile oko 7,8 milijardi evra.