Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZLOŽBE KOJE NE BI TREBALO PROPUSTITI

Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe

Na novinskim fotografijama dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka zabeležen život u Beogradu, Sarajevu, Istanbulu i Ankari, posle raspada Osmanskog carstva
(Фото Алија М. Ашамија, колекција Мехмеда А. Акшамије)

Šta se dogodilo sa životom u velikim gradovima Osmanske imperije posle njenog raspada i ratova koji su usledili? Kako su, očima tadašnjih novinskih foto-reportera, izgledali razvoj novih nacionalnih država, velika promena od tradicionalnog ka modernom, i svakodnevica običnih stanovnika Beograda i Sarajeva u Kraljevini SHS, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, i Ankare i Istanbula u Republici Turskoj dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka? Kako su se odevali, čime zabavljali, gde sastajali?

O tome govori putujuća izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” u Istorijskom muzeju Srbije, autorke dr Nataše Mišković, profesorke Univerziteta u Bazelu (Švajcarska).

U pripremi izložbe su učestvovali i stručnjaci Muzeja Jugoslavije i profesor fotografije Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu Mehmed Akšamija, dok su Irena i Igor Stepančić autori postavke koja obuhvata 200 pažljivo odabranih i digitalno obrađenih fotografija preuzetih iz arhive nekoliko jugoslovenskih i turskih dnevnih listova, muzeja i privatnih kolekcija.

Pivo, rakija i ovce

– Beograd  je u to vreme postao prestonica nove države, Istanbul je titulu središta Osmanskog carstva prepustio Ankari, glavnom gradu Ataturkove Turske, a Sarajevo je prvi put dobilo upravu na jeziku svojih žitelja. Slike koje sam ovde predstavila pružaju neočekivani uvid u tuđe, a ipak bliske načine života, i pokazuju koliko je toga bilo i ostalo zajedničko pomenutim gradovima. Recimo, kad se uporede beogradska Knez Mihailova ulica i istanbulski Istiklar – kaže za „Magazin” prof. dr Nataša Mišković, istoričarka čija je specijalnost Balkan 19. i 20. veka.

 (Foto Alija M. Ašamija, kolekcija Mehmeda A. Akšamije)
Više muških portreta
– Na novinskim portretima su češće prikazani muškarci nego žene, jer su one emancipovane još bile u manjini, a one tradicionalno vaspitane su izbegavale fotografisanje. Neretko su foto-reporteri plaćali tu uslugu, odnosno, pozirale su im prostitutke – kaže naša sagovornica.

Naravno, uočljive su i razlike, ali ima i onih koje se ne mogu videti na prvi pogled. Na primer, kaže naša sagovornica, razliku od Beograda, u Istanbulu je pivo bilo piće za elitu, postojale su čak i posebne „pivske bašte” u koje su odlazili imućniji muškarci i žene. Siromašni su pili rakiju.

– Promena je bilo najviše u centru grada, gde su moderno odeveni prolaznici žurili kroz saobraćajnu vrevu, tik uz novoizgrađene objekte ili pokraj gradilišta. Na tek podignutim stadionima održavani su sportski i omladinski susreti, utakmice i parade u slavu nacionalnog preporoda. Ali u staroj čaršiji, koja je bila srce osmanskih gradova, ljudi iz svih slojeva su pazarili i kafenisali, onako kako su to odvajkada činili. Za njih kao da je vreme stalo – priča dr Mišković, kustos izložbe.

Fes, turban i šešir

Turban poslednji skinule Sarajlije
Tradicija je ostala naročito jaka u Sarajevu, gde su vodeće muslimanske porodice vladale vakufima, one su bile glavne u gradu, i bile su uporište konzervativizma. Oni su među poslednjima skinuli fes, daleko posle državnih činovnika u Turskoj, kojima je Ataturk prvima naredio da ih skinu (jer su, uostalom, i stavljeni na glavu po naredbi sultana u prvoj polovini 19. veka) i zamene šeširima.– U Sarajevu su i turbani još dugo opstali. Zanimljivo je da su ih nosili pripadnici svih religija, osim Jevreja, a razlikovali su se po boji: muslimanski su bili zeleni, katolički crveni, a pravoslavni sivi – objašnjava dr Mišković. Na crno-belim fotografijama se oni, doduše, ne razlikuju.

Kroz objektive foto-reportera „Politike” i „Vremena” iz Beograda i „Džumhurijeta” i „Akšama” iz Istanbula, posetioci izložbe mogu da vide kako su obnovljeni centralni delovi četiri grada, u skladu sa vrednostima vlada tih novih postosmanskih država, kako je građen moderni građanin, uz pomoć masovnih sportskih manifestacija i novih trendova u odevanju i ponašanju, ali, s druge strane, i kako se svakodnevica u staroj čaršiji nastavila kao da se ništa u međuvremenu nije desilo.

Prizori sa ulica, trgova, pijaca, iz kafana i kućnih dvorišta pokazuju „miroljubivu koegzistenciju” mladih, otmenih dama u modernim haljinama, koje voze automobile i pijuckaju koktele u klubovima u društvu gospode u elegantnim odelima i sa šeširima, nasmejanih seoskih devojaka u narodnim nošnjama, ispred pijačne tezge ili točka na vašaru, zabrađenih „hanuma” pokrivenog lica, brkajlija sa turbanima i fesovima koji ispijaju rakiju iz čokanjčeta ili nose na leđima ovcu za prazničnu trpezu, bosonoge sirotinje ... U tom smislu su, ističe dr Mišković, veće razlike bile među klasama u istom gradu, nego među  gradovima u dve države: viši slojevi i siromasi svuda su bili isti.

 (Foto Alija M. Ašamija, kolekcija Mehmeda A. Akšamije)

Čaršija, pazarište i bazar

Fotografije koje su snimili Aleksandar Simić i Raka Ruben iz „Politike”, Svetozar Grdijan iz „Vremena”, Namik Gorguč iz „Džumhurijeta”, Selahadin Giz iz „Akšama”, kao i neimenovani autori iz zbirke profesora Mehmeda A. Akšamije iz Sarajeva, turskog kolekcionara Džengiza Kahramana i iz arhive nekoliko muzeja i drugih institucija, na izložbi su grupisane u pet tematskih celina. „Centar grada: pozornica za političku elitu” pokazuje kako je na ratnim ruševinama u Beogradu nikao novi skupštinski dom, a na pustoj ledini podignuta nova prestonica Turske, Ankara. Druga celina „Narod i kult tela: mobilizacija omladine u sportu i vojsci” ukazuje na duh zajedništva, optimizma i preporoda. „Oblačenje i društvene klase: fes, šešir i marama” i „Dokolica i druženje” ilustruju prožimanje tradicionalnog i modernog, a u slučaju Sarajeva klasnu, versku i esnafsku podvojenost nasleđenu iz osmanskog doba.

Najzad, „Čaršija: sastajalište gradskog stanovništva” pokazuje kako je nekad izgledalo centralno mesto svake osmanske varoši, gde se trgovalo, kafenisalo i ogovaralo. U Beogradu su sredinom 19. veka vlasti ukinule pazarište, na mestu današnje Ulice kralja Petra, a posle rušenja stare turske kasabe nikao je novi centar grada duž elegantne Knez Mihailove ulice i dalje prema Terazijama. Velika pijaca je 1926. izmeštena sa mesta današnjeg Studentskog trga i prebačena u nove objekte na Zelenom vencu.

Izložba, kao rezultat istraživačkog projekta SIBA – Vizuelni pristup istraživanju u turskim i jugoslovenskim gradovima, sprovedenog pri Univerzitetu u Bazelu, i finansirana sredstvima Švajcarske fondacije za naučna istraživanja, prvo je bila postavljena u Bazelu. U Beogradu će ostati do 28. januara, a onda se seli u Istanbul, pa u Sarajevo, Grac i Kembridž.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Ovo pisem samo radi vase licne informacije. Radeci 40 godina u Politici bio sam dobro upoznat da se u fotoodeljenju nalazi arhiva predratnih filmskih plocica sa negativima (snimcima) kakvi sigurno ne postoje nigde na Balkanu. Taj arhivski dragoceni materijal bio je na dohvat ruke ne zasticen pa su vremenom istoriski snimci nestajali. Mogu se danas videti otstampani na slikama starog Beograda ali nisu vise u vlasnistvu Politike. Drugim recima, najvredniji snimci su ukradeni...Bila je to najveca vrednost Politike.
milan
Sigurno ce mnogi biti zainteresovani da posete izlozbu. U tekstu nisam uspeo da pronadjem mesto odrzavanja izlozbe. Pise da je to Beograd ali to nije dovoljno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.