Istraga o dijamantima u Zimbabveu

U oktobru bivša prva dama Zimbabvea tužila je sudu u Harareu Džamala Hameda, trgovca dijamantima iz Antverpena, zato što je umesto dijamantskog prstena – naručenog za godišnjicu braka i plaćenog unapred 1,35 miliona dolara (za tačno 100 karata) – gospođi Mugabe uručio „falš” model vredan tričavih 30.000 dolara.

Nezavisno od sina i žene, dijamanti su godinama bili preokupacija i glave familije: Roberta Mugabea.

Krajem prošlog veka, zvanični Harare – na zaprepašćenje sveta – ušao je u građanski rat u DR Kongu, državi sa kojom nije ni sused. U toj vojno-političkoj avanturi, uticajni akteri iz Hararea, u jeku borbi u kongoanskoj provinciji Katanga, posebno su se vezivali za lokalna nalazišta prefinjenih smaragda. Dijamanti su Zimbabveancima – ne samo bivšoj Prvoj familiji – tema od životnog značaja od 2006. godine, kada su na krajnjem jugoistoku zemlje u provinciji Manikalend otkrivena prebogata nalazišta basnoslovnih staklića, po kvalitetu među najboljima na svetu.

Na vest da su u Marangeu, nedaleko od pogranične varoši Mutare, otkrivena plitka aluvijalna ležišta skupocenog dragog kamena u Zimbabevu je nastupila dijamantska groznica. Od juna 2006. do kraja te godine, u kopače dijamanata pretvorilo se više od 35.000 Zimbabveanaca, među njima i mnoštvo dece. Masovna potraga za dijamantima u Manikalendu vrlo brzo se našla ne samo na meti zapadnjačkih sankcija već i na radaru snaga bezbednosti Zimbabvea. Oktobra 2008. godine, u operaciji „Hakudzokvi” („Nikad se ne vraćaj”, na lokalnom jeziku), bezbednjaci raznih profila brutalno su odatle prognali kopače amatere. Nevladine organizacije tvrde da je u obračunu službi sa ispiračima dijamanata poginulo više od 200 civila.

Od tada proizvodnja i promet zimbabveanskih dijamanata jedna su od najdiskretnijih tajni lokalnog i globalnog juvelirskog biznisa. Poznavaoci globalnog dijamantskog biznisa procenjivali su krajem prve decenije ovog veka da Zimbabve godišnje proizvodi oko 4,7 miliona karata dijamanata i da se sasvim sigurno svrstava među 10 vodećih proizvođača.

U julu 2010. godine Robert Mugabe je objavio da se četvrtina globalne proizvodnje dijamanata odvija u Zimbabveu, kao i da od tog biznisa vlada u Harareu očekuje oko dve milijarde dolara prihoda godišnje, preneo je londonski „Fajnenšel tajms”.

Šest godina kasnije, u martu 2016. godine Robert Mugabe je u intervjuu državnoj televiziji Zed-Bi-Si domaćoj i svetskoj javnosti bacio „dijamantsku bombu”.

„Uopšte nismo mnogo zaradili od dijamantske industrije. Od očekivanih 15 milijardi dolara, prihodovali smo tek dve milijarde”, izjavio je Mugabe.

Spomenuti „manjak” od 13 milijardi američkih dolara, u državi gde je skoro 90 odsto stanovništva nezaposleno, a kilogram piletine danas košta oko 14 „amera”, od tada muči ne samo novi režim u Harareu već i brojne spoljne poverioce i potencijalne finansijere.

Ako je Mugabeova procena o basnoslovnom manjku prihoda od dijamanata bila tačna, gde je završio taj novac?

Emerson Mnangagva, novi predsednik Zimbabvea (od 21. novembra), krajem prošlog meseca je postavio tromesečni rok „individuama na koje se to odnosi” da vrate nezakonito stečenu imovinu, u protivnom sledi im krivično gonjenje.

Da li je Mnangagva našao način da Grejs Mugabe – sve do jesenas njegov najljući rival za fotelju predsednika države posle povlačenja vremešnog Roberta – liši imuniteta koji je stekla u dilu oko mirne tranzicije u Zimbabveu? Odgovor je neizvestan. Jednako kao i rebus: šta se sve moglo desiti sa 13 milijardi dolara profita od dijamanata, koji je izgleda ispario iz državne kase u Harareu?