Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rusi pomažu Ef-Bi-Aju protiv Silicijumske doline

Hakerski alati ruskih firmi sastavni su deo špijunskog aparata američke vlade u trenutku kada sumnjičavost prema digitalnim agentima Moskve dostiže vrhunac, piše „Forbs”
Хакерски алати руских фирми били су саставни део шпијунског апарата америчке владе (Фото: Пиксабеј)

Proteklu godinu obeležio je veliki zazor u Americi od svega što dolazi iz Rusije. Pod senkom sumnje da je Kremlj „hakovao” izbore 2016. počelo je preispitivanje s kim posluju državne službe. Uz argument da se ne sme rizikovati da računare štiti ruski softver, vladinim agencijama je u septembru zabranjeno da koriste proizvod kompanije „Kasperski”, javno obeležen kao mogući špijunski alat.

U isto vreme, kako otkriva magazin „Forbs”, američki policajci i federalne agencije, od Ef-Bi-Aja do ministarstva odbrane, koriste usluge manjih ruskih firmi koje im pomažu da reše veliki problem nacionalne bezbednosti: kako dopreti do sumnjivih lica koja su se sakrila iza neprobojne enkripcije „Epla”, „Gugla”, „Fejsbuka” i drugih džinova Silicijumske doline.

Hakerski alati ruskih firmi „Elkomsoft”, „Oksidžen” i „Pasver” sastavni su deo špijunskog aparata američke vlade i nalaze se na najosetljivijim američkim sistemima u trenutku kada sumnjičavost prema Rusiji dostiže vrhunac, piše „Forbs”. List otkriva da je senatski odbor za bezbednost u martu ispitivao predstavnike „Elkomsofta” o proizvodu specijalizovanom za izvlačenje podataka iz „Eplovog” digitalnog oblaka. Direktor Vladimir Katalov kaže da ne zna da li su ga zvali zbog toga što je firma iz Rusije, ali im je obezbedio šta su tražili – spisak američkih ministarstava koja koriste proizvod.

Prema zvanično dostupnim podacima, koristi ga nekoliko ministarstava, Ef-Bi-Aj i imigraciona služba. Katalov tvrdi da četvrtinu godišnjih prihoda ostvaruju u SAD i da je mnogo duži spisak korisnika njihovog alata za probijanje lozinki, koji košta 5.000 dolara i za koji se pričalo da je korišćen u hakovanju golišavih slika poznatih glumica.

Bez zavisti i sujete, ruski haker kaže da mnogo bolji posao od njega u Americi obavljaju zemljaci iz firme „Oksidžen”. Dvojica Olega, Fedorov i Davidov, specijalizovali su se za provaljivanje enkripcije android uređaja. Jedna od popularnih alatki omogućava istražiteljima da preuzmu potpunu kontrolu nad uređajem i da ga posle vrate u prvobitno stanje. Sa nekih modela mogu da skinu sve podatke za par minuta čak i kada su zaključani.

Pored izraelskog „Selebritea” i kanadskog „Magnet forenziksa”, „Oksidžen” je jedna od svega nekoliko firmi koje su od Trampovog dolaska na vlast ugovorile posao sa imigracionom i carinskom službom. Ironija je da uglavnom stranci pomažu imigracionim službama da hakuju uređaje ljudi osumnjičenih da u SAD borave ilegalno. „Oksidžen” je dobio 55.000 dolara za paket alata koji, prema obrazloženju kupca, nema premca po funkcijama neophodnim ovoj službi. Iz javno dostupnih ugovora vidi se da je prošle godine ova firma dobila tri puta više novca od tajne službe.

Ruski stručnjaci negiraju bilo kakav uticaj Kremlja na njihovo poslovanje i kažu da bi bilo besmisleno da Amerika zabrani upotrebu ruskih hakerskih alata, jer, kako neskromno tvrde, najbolji programeri na svetu su Rusi i Ukrajinci. Katalov priznaje da isti alat koriste i bezbednosne agencije u Rusiji i da je njegov brat i suosnivač firme Aleksandar pohađao je istu školu u okviru KGB-a kao Evgenij Kasperski, što je bila jedna od glavnih američkih zamerki na račun ruskog antivirusnog magnata. Oleg Fedorov, međutim, želi da se potpuno distancira od Rusije i naglašava da niko od zaposlenih nije radio za FSB, naslednika KGB-a.

Katalov dodaje da za njegov biznis neće biti strašno ni ako ga Amerikanci zabrane i priznaje da mu je najveće uživanje da ruši bezbednosne barijere „Epla”.

Koliko su one veliki problem za američke federalne agente, videlo se kada je zbog nemogućnosti pristupa „ajfonu” islamskog teroriste iz San Bernardina Ef-Bi-Aj prošle godine na sudu pokušao da natera „Epl” da izmeni operativni sistem kako bi bezbednjacima olakšao pristup podacima. „Epl” se branio argumentom da bi na taj način ugrozio sve ostale korisnike. Ef-Bi-Aj je na kraju odustao od tužbe kada je uz pomoć jedne privatne firme kupio alat kojim je otključao ajfon 5C. Nagađalo se da je reč o izraelskom „Selebriteu” i da je plaćen više od milion dolara, ali to će zauvek ostati tajna budući da je federalni sud pre dva meseca, po tužbi tri medija na osnovu zakona o slobodi informacija, doneo presudu da Ef-Bi-Aj ne mora da obelodani taj podatak. Navodno da bi se od zaštitila firma koja je prodala alat.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.