Od „Dejtona dva” do „evropskih sankcija” zbog izbornog zakona

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Još pre devet godina Evropski sud za ljudska prava našao je zamerke izbornom zakonodavstvu BiH, proglasivši pojedine delove uvredljivim prema nacionalnim manjinama. Na to u izbornoj godini ponovo podsećaju iz pojedinih krugova u Americi i Evropskoj uniji, a međunarodni predstavnik u BiH Valentin Incko izmene Izbornog zakona BiH drži „prioritetnim pitanjem”.

Iz Strazbura je 2009. sudskom odlukom vlastima u BiH naloženo da se pobrinu i obezbede pravo pripadnicima svih naroda i manjina da mogu da se kandiduju na izborima, a ne samo trima konstitutivnim narodima. To se odnosilo na pozicije ustavno rezervisane za Srbina, Hrvata i Bošnjaka, a najpre izbor za članove Predsedništva BiH.

To do danas ipak nije zaživelo, a u međuvremenu su osim sudskih presuda poznatih kao slučaj „Sejdić i Finci” (Rom i Jevrej) pristigle i još neke po istovetnim osnovama – „Pilav protiv BiH” i „Zornić protiv BiH”. A kroz problematiku izbornog zakonodavstva naknadno se provuklo i dodatno je zakomplikovalo pitanje „jednakopravnosti Hrvata” čiji predstavnici, između ostalog, zahtevaju izbornu reformu kako se ne bi ponovio „slučaj Komšić”, to jest da im „brojniji narod izabere člana Predsedništva BiH”.

I dok se u BiH čuje zabrinutost da bi posle oktobarskih izbora moglo doći u pitanje formiranje vlasti u Sarajevu, jer je Ustavni sud BiH nedavno uvažio neke primedbe Hrvata u pogledu izbora nacionalnih predstavnika u domove naroda, na stolu su dva predloga izmena izbornog zakonodavstva. Jedan predlažu hrvatski predstavnici, a drugi zagovaraju bošnjačke partije, na obe strane podjednako nespremni da uvaže predloge onih drugih.

Mediji su preneli vest kako BiH ovog meseca prete sankcije Saveta Evrope zbog nesprovođenja sudske odluke „Sejdić i Finci”.

Podsetili su na obećanje iz 2013. da će ta odluka biti sprovedena i preneli procenu Nermine Kapetanović iz Zajedničke komisije za evropske integracije parlamenta BiH koja je rekla da se „vrlo lako može dogoditi da u januaru Savet Evrope odluči da sankcioniše BiH”. Ona nije mogla da nagađa da li će to biti „isključenje iz Saveta Evrope ili neki drugi mehanizam sankcija”, ali je navela da „izvestioci neće imati previše komplimenata za situaciju u BiH”. Neki su parlamentarci u BiH „začuđeni” ovom procenom koju smatraju „spekulativnom”.

Iako su odbačene neke ranije pretpostavke po kojima bi u pitanje moglo doći i održavanje oktobarskih izbora, na šta su uglavnom upozoravali hrvatski političari, i Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, brine da bi „moglo biti problema posle izbora”. Izetbegović, naime, „ne isključuje mogućnost da bude ugroženo formiranje vlasti jer ono zavisi od Doma naroda koji, s obzirom na presudu Ustavnog suda BiH, ne može biti formiran”.

Na probleme u izbornom zakonodavstvu požalio se pre nekoliko dana i američki kongresmen Majkl Tarner, koji je u pismu državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu zatražio jači američki angažman, pa čak i „Dejton dva”. Iz Ambasade SAD u Sarajevu na to su rekli da članovi Kongresa često iznose stavove koji ne odražavaju nužno trenutnu politiku SAD, te da Amerika „podržava Dejtonski ustav, suverenu i nezavisnu BiH sastavljenu od dva entiteta i koja garantuje ljudska prava i zakonsku zaštitu svim svojim građanima”.

„Dejton dva” kao mogućnost odmah su odbacili svi u Srpskoj, a i sam Bakir Izetbegović izmene Dejtonskog sporazuma „ne smatra realnom opcijom”.

Iz Banjaluke su ranije ponudili rešenje koje se tiče izbora člana Predsedništva BiH iz RS, tako što bi se umesto reči „Srbin” ubacila formulacija da se iz RS bira „jedan” član. Za Banjaluku je stvar dogovora partnera unutar Federacije BiH kako će rešiti izbor članova Predsedništva BiH, iako u Dodikovom SNSD-u više razumevanja imaju za hrvatske političke zahteve, dok predstavnici Saveza za promene neće da se mešaju u to kako će Hrvati i Bošnjaci urediti svoje odnose.