Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Želja za izazovom vodi u mirovnu misiju

Dr Dejan Pilčević i medicinska sestra Marija Mitić sa VMA doživeli su pravu profesionalnu avanturu boraveći u Centralnoafričkoj Republici, gde su se susreli sa lečenjem brojnih nepoznatih bolesti
Др Дејан Пилчевић прегледа пацијента (Фотографије лична архива)
Марија Митић са колегама

Pro­šli su stro­ga te­sti­ra­nja, psi­ho­lo­ške pro­ve­re, „če­ki­ra­nja” zdrav­stve­nog sta­nja, utvr­đi­va­nje ni­voa zna­nja stra­nih je­zi­ka... Od­lič­no su zna­li da bi­ti deo sa­ni­tet­skog ti­ma u mi­rov­noj mi­si­ji ni­je la­gan po­sao i da tra­ži do­sta od­ri­ca­nja. Ali, že­lja za no­vim iza­zo­vi­ma, su­o­ča­va­nje sa le­če­njem do ta­da ne­vi­đe­nih bo­le­sti i mo­guć­nost da se za­ra­di ne­što nov­ca sva­ka­ko je pre­vla­da­lo u slu­ča­ju dr De­ja­na Pil­če­vi­ća, ne­fro­lo­ga Kli­ni­ke za ne­fro­lo­gi­ju Voj­no­me­di­cin­ske aka­de­mi­je, i Ma­ri­je Mi­tić, vi­še me­di­cin­ske se­stre sa Kli­ni­ke za op­štu hi­rur­gi­ju VMA.

Oni su se ne­dav­no vra­ti­li iz mi­rov­ne mi­si­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja MI­NU­SKA, ko­ja se na­la­zi u Cen­tral­no­a­frič­koj Re­pu­bli­ci, pu­ni uti­sa­ka i le­pih re­či za sve što su do­ži­ve­li na ovom ve­li­kom pro­fe­si­o­nal­nom za­dat­ku.

Sa ostat­kom sa­ni­tet­skog ti­ma u okvi­ru voj­ne bol­ni­ce ni­voa dva ima­li su, od ja­nu­a­ra do kra­ja av­gu­sta, za­da­tak da pru­ža­ju me­di­cin­ske uslu­ge pri­pad­ni­ci­ma mi­si­je, či­ji je cilj za­šti­ta ci­vi­la, oču­va­nje te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta te dr­ža­ve, olak­ša­va­nje di­stri­bu­ci­je hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći, pro­mo­ci­ja i za­šti­ta ljud­skih pra­va, spro­vo­đe­nje pro­ce­sa raz­o­ru­ža­nja, de­mo­bi­li­za­ci­je i re­in­te­gra­ci­je biv­ših bo­ra­ca...

Ka­ko is­ti­če dr Pil­če­vić, u rad bol­ni­ce je uklju­če­no oko 70 na­ših lju­di, a me­đu nji­ma i 14 le­ka­ra. 

Mi­la­no­va po­moć
Iz mi­rov­nih mi­si­ja na­ši sa­go­vor­ni­ci no­se broj­ne le­pe uspo­me­ne i aneg­do­te. Dr De­jan Pil­če­vić se ra­do se­ća su­sre­ta sa crn­cem Mi­la­nom.– Ka­da smo oti­šli, mo­ra­li smo ta­mo po­no­vo da po­la­že­mo vo­zač­ki is­pit. Bi­le su ve­li­ke gu­žve za to po­la­ga­nje i po­mi­sli­li smo ko­li­ko će­mo da če­ka­mo. A on­da je iza­šao je­dan cr­nac i re­kao da smo mi nje­go­vi lju­di i da ima­mo pri­o­ri­tet. Ob­ja­snio nam je uz osmeh da se zo­ve Mi­lan i da mu je otac ra­dio u am­ba­sa­di Cen­tral­no­a­frič­ke Re­pu­bli­ke u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, pa da nas do­ži­vlja­va kao svo­je – ka­že dr Pil­če­vić.

– U bol­ni­ci se le­či oko 17.000 pri­pad­ni­ka Uje­di­nje­nih na­ci­ja, od če­ga oko 11.000 njih pri­pa­da voj­sci a osta­lo su ci­vi­li. U toj mi­rov­noj mi­si­ji uče­šće uzi­ma vi­še od 20 ze­ma­lja, a mi smo je­di­na evrop­ska ze­mlja ko­ja se pri­dru­ži­la i da­la sa­ni­tet­sku po­dr­šku, bol­ni­cu op­šteg ti­pa dru­gog ni­voa. Po­sto­je još dve ta­kve bol­ni­ce, ko­ju „da­ju” Ru­an­da i Ban­gla­deš, ali je na­ša cen­tral­na i ko­or­di­ni­ra­mo nji­hov rad – ko­ji je bio na ovom me­stu i u mi­rov­noj mi­si­ji od ju­na 2015. do ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne.

Mi­si­ja je sme­šte­na u glav­nom gra­du ove re­pu­bli­ke Ban­gi­ju, ko­ji ima oko 700.000 sta­nov­ni­ka. Kamp je uda­ljen ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od bol­ni­ce, na po­vr­ši­ni od oko 20 ari. Pri­pad­ni­ci mi­rov­ne mi­si­je mo­ra­ju da se na­vik­nu na dru­ga­či­ju tem­pe­ra­tu­ru va­zdu­ha u od­no­su na onu kod nas. Ta­mo je tem­pe­ra­tu­ra od 35 do 42 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa, uz ve­li­ku vla­žnost va­zdu­ha. Bo­ra­vi se u kli­ma­ti­zo­va­nim kon­tej­ne­ri­ma, a u okvi­ru kam­pa se na­la­zi i bi­bli­o­te­ka, mi­ni-te­re­ta­na i ka­fić gde čla­no­vi mi­si­je pro­vo­de slo­bod­no vre­me. Rad­no vre­me le­ka­ra i se­sta­ra je od 8 do 17 sa­ti, a tu su i de­žur­stva. 

– Imao sam is­ku­stva sa, na pri­mer, le­če­njem ma­la­ri­je, što u Sr­bi­ji ni­sam. To je je­dan od naj­ve­ćih glo­bal­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma, jer oko po­la mi­li­jar­de lju­di u sve­tu go­di­šnje obo­li od ma­la­ri­je, a umre dva do tri mi­li­o­na. Le­či­li smo i ne­ka te­ška ne­u­ro­lo­ška kao i kar­di­o­lo­ška obo­lje­nja, a ujed­no smo mno­go raz­li­či­tih neo­bič­nih slu­ča­je­va vi­de­li. Bol­ni­ca ima 20 kre­ve­ta, 16 u sta­ci­o­na­ru i če­ti­ri u in­ten­ziv­noj ne­zi za naj­te­že pa­ci­jen­te. Vi­še od 250 le­že­ćih pa­ci­je­na­ta je tu bi­lo sme­šte­no dok sam bio ta­mo, dok je pre­gle­da­no oko 8.000 lju­di – do­da­je dr Pil­če­vić. 

Ma­ri­ja Mi­tić do­da­je da je sva­ki slu­čaj sa ko­jim su se su­sre­li po­se­ban i da je pr­vi put u ži­vo­tu vi­de­la obo­le­le od ma­la­ri­je i tr­bu­šnog ti­fu­sa. Me­sec da­na pre nji­ho­vog do­la­ska u mi­si­ju bi­la je pri­sut­na i ko­le­ra. 

– U mi­rov­nim ope­ra­ci­ja­ma se ak­ce­nat sta­vlja na rod­nu rav­no­prav­nost i to je ve­o­ma va­žno. Ne­ma raz­li­ke u te­ži­ni po­sla, iz­lo­že­no­sti ri­zi­ci­ma i od­go­vor­no­sti iz­me­đu že­na i mu­ška­ra­ca. Uju­tru sam obi­la­zi­la bol­ni­cu, pro­ve­ra­va­la ka­ko je pro­te­kla noć, a po­sle ju­tar­njeg ra­por­ta pra­vi­la sam pla­no­ve za te­ku­ći dan i po to­me smo ra­di­li. Pri­mar­na oba­ve­za mi je bi­la or­ga­ni­za­ci­ja ra­da se­sta­ra u bol­ni­ci, kao i va­zdu­šnih eva­ku­a­ci­ja. Na­me­ra­vam da opet idem u mi­si­ju – do­da­je Mi­ti­će­va.

Ova sim­pa­tič­na me­di­cin­ska se­stra je pre Cen­tral­no­a­frič­ke Re­pu­bli­ke bi­la 2014. go­di­ne u mi­si­ji u Kon­gu, kao deo ti­ma za va­zdu­šnu me­di­cin­sku eva­ku­a­ci­ju pa­ci­je­na­ta.

– Od bol­ni­ce ni­žeg ni­voa tran­spor­to­va­li smo pa­ci­jen­te u bol­ni­ce vi­šeg ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te. To je ra­đe­no zbog zdrav­stve­nog sta­nja bo­le­sni­ka ko­je je zah­te­va­lo is­pi­ti­va­nja ili le­če­nje, ali i ob­u­hva­ta­lo tran­sport lju­di u nji­ho­ve ma­tič­ne ze­mlje zbog na­stav­ka le­če­nja – do­da­je Mi­ći­će­va. 

Za ove lju­de je po­sle 17 sa­ti pred­vi­đe­no vre­me za od­mor, ko­je mo­gu da is­ko­ri­ste za dru­že­nje, od­la­zak u te­re­ta­nu, bi­bli­o­te­ku... Vi­ken­dom ima­ju mo­guć­nost da od­la­ze na sport­ske ak­tiv­no­sti ali oba­ve­zno u prat­nji obez­be­đe­nja. Na­ši sa­go­vor­ni­ci na­po­mi­nju da je lep ose­ćaj ka­da se vra­te iz te sre­di­ne, pu­ni ela­na, jer shva­ta­ju da su te­sti­ra­li svo­je mo­guć­no­sti i uvi­de­li da mo­gu da funk­ci­o­ni­šu u ra­znim ži­vot­nim si­tu­a­ci­ja­ma. Ta­kvo is­ku­stvo, uz dru­že­nje sa ne­ve­ro­vat­nim lju­di­ma, ne­pro­ce­nji­vo je.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.