Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U 2018. OBELEŽIĆEMO MNOGE GODIŠNjICE

Meseci puni istorije

Stogodišnjica proboja Solunskog fronta, završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije, 70 godina od usvajanja Rezolucije Informbiroa, pola veka od velikih studentskih demonstracija...
Уједињење у заједничку државу СХС 1. децембра 1918. године (Фото Музеј града Београда)

Stogodišnjica proboja Solunskog fronta, završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije, 70 godina od usvajanja Rezolucije Informbiroa, pola veka od velikih studentskih demonstracija... samo su neki od događaja koji će biti obeleženi ove godine

Proklamacija regenta Aleksandra Karađorđevića kojom je u Beogradu, 1. decembra 1918. godine, proglašeno stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, koja će nešto kasnije promeniti ime u Kraljevina Jugoslavija, glasila je ovako:

„Primajući to saopštenje uveren sam da ovim činom ispunjavam svoju vladarsku dužnost, jer njime samo privodim konačno u delo ono što su najbolji sinovi naše krvi, sve tri vere, sva tri imena, sa obe strane Dunava, Save i Drine počeli pripremati još za vlade blažene uspomene moga dede kralja Aleksandra i kneza Mihaila, ono što odgovara željama i pogledima moga naroda, te u ime Nj. V. Kralja Petra proglašavam ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba Hrvata i Slovenaca”.

Pre tačno sto godina, posle Velikog rata u kojem je Srbija podnela ogromne žrtve, posle dugotrajnih i na momente teških pregovora, stvorena je jugoslovenska država, što se smatra jednim od najvažnijih događaja u novijoj istoriji našeg naroda. Ovaj događaj obeležio je čitav jedan vek, a o svrsishodnosti i opravdanosti stvaranja Jugoslavije i posledicama koje je po naš narod ono imalo, u javnosti su i danas suprotstavljena gledišta.

Kada je o realizaciji ideje jugoslovenstva reč, jedno je neosporno – nova, 2018. godina biće „jubilarna”, jer se upravo ove godine navršava vek od osnivanja „prve” Jugoslavije. I ne samo to. Ove godine, a naročito u njenoj drugoj polovini, navršavaju se i druge godišnjice sudbonosne za istoriju našeg naroda. Tako se, osim veka od nastanka Jugoslavije, u 2018. navršavaju i stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata, sedamdesetogodišnjica usvajanja Rezolucije Informbiroa (sukoba Tito-Staljin), pedesetogodišnjica velikih studentskih demonstracija, održanih 1968, trideset godina od početka „antibirokratske revolucije”, koja je po mnogima bila uvod u događaje koji su doveli do raspada Jugoslavije, kao i druge važne godišnjice. Konačno, 2018. godine navršiće se i četvrt veka od čuvene hiperinflacije iz 1993, koja je oborila sve dotadašnje rekorde. Zato će nova 2018, kao retko koja godina do sada, biti puna različitih jubileja.

Prvi od događaja koje ćemo imati prilike da obeležimo biće pola veka od velikih studentskih demonstracija, održanih u Beogradu juna 1968. godine. Ove demonstracije bile su samo jedna od studentskih pobuna, održanih širom Evrope, kojima je bebi-bum generacija (oni koji su rođeni posle Drugog svetskog rata ) iskazala duboko nezadovoljstvo stanjem u tadašnjem društvu. Studentski protest u Beogradu trajao je od 2. do 10. juna 1968, a kulminaciju je dostigao 3. juna, kada je došlo do čuvenog sukoba između studenata i policije kod nadvožnjaka na Novom Beogradu (u blizini današnjeg „Ju-biznis centra”).

Posle ovog sukoba univerzitet je prestao sa radom, a studenti su se zatvorili na fakultete i zgradu rektorata gde su oni, ali i njihovi profesori, glumci, pisci, naučnici... u svojim i danas čuvenim govorima izražavali nezadovoljstvo stanjem u tadašnjem društvu. Tražilo se ukidanje sve većih socijalnih razlika, smanjenje birokratije i nezaposlenosti, demokratizacija i veće otvaranje društva, bolji položaj studenata, reforma univerziteta.... Jedna od glavnih parola, od kojih su mnoge i danas aktuelne, bila je „Dole crvena buržoazija”. Mada je protest okončan posle Titovog obraćanja javnosti 9. juna, posle kojeg je manje-više sve ostalo po starom, ove demonstracije imale su duboke posledice, tako da i danas mnogi s ponosom ističu da su bili „šezdesetosmaši”.

Drugi jubilej očekuje nas za Vidovdan, samo što će, umesto atentata i sećanja na Kosovski boj, 28. juna ove godine posebno biti obeležena i sedamdesetogodišnjica usvajanja „Rezolucije informbiroa”. Ovaj dokument, usvojen na drugom zasedanju Komunističkog informacionog biroa, održanom u Bukureštu od 20. do 28. juna 1948 godine, čiji je zvaničan naziv „Rezolucija o stanju u KPJ”, predstavljao je početak otvorenog sukoba između Tita i Staljina, odnosno između jugoslovenskih i komunista Sovjetskog Saveza i ostalih zemalja istočnog bloka. Sukob, koji je trajao od 1948. do Staljinove smrti 1953. godine, za posledicu je imao ekonomsku i vojnu blokadu Jugoslavije od strane ostalih zemalja komunističkog bloka, ali i približavanje Jugoslavije zapadnim državama, pre svih SAD i Velikoj Britaniji, koji su u njoj videli poželjnog i dobrodošlog disidenta. Tokom ovog sukoba oko 15 odsto jugoslovenskih komunista opredelilo se za Staljina, tako da je tokom ove krize više od 170.000 ljudi privedeno na „informacione razgovore”, a oko 16.000 njih završilo je na Golom otoku.

Početkom jula navršiće se i 30 godina od početka tzv. antibirokratske revolucije, odnosno od protesta održanih širom Srbije i Crne Gore. Povod za ove proteste, koji su počeli u Novom Sadu, bilo je nezadovoljstvo građana situacijom na Kosovu i Metohiji i ustavnim položajem Srbije, ali su, po mnogima, oni doveli i do učvršćivanja vlasti Slobodana Miloševića i bili povod za njegov obračun sa političkim protivnicima. Neke od posledica ovih događaja bile su smena pokrajinskog rukovodstva u Vojvodini, dolazak na vlast novog rukovodstva u Crnoj Gori, ali i usvajanje ustavnih amandmana SR Srbije, koji su omogućili da republička vlast uspostavi kontrolu nad celom teritorijom Srbije, što ustavom iz 1974. godine nije bilo omogućeno. O svim ovim događajima, na osnovu raspoložive građe, istorijska nauka tek treba da kaže mišljenje.

Konačno, krajem ove godine biće obeležena i stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata, najvećeg i najsurovijeg vojnog sukoba koji je svet do tada video. Prvi svetski rat završen je 11. novembra 1918, kada su predstavnici nemačke armije u Kompjenjskoj šumi kraj Pariza potpisali primirje (taj događaj i danas se širom sveta obeležava kao Dan primirja), a vojni poraz Centralnih sila počeo je septembra te godine, kada je srpska vojska, zajedno sa svojim saveznicima, izvršila proboj Solunskog fronta, posle kojeg je u silovitom jurišu oslobodila Srbiju, Crnu Goru i delove Austrougarske u kojima su živeli Srbi, Hrvati i Slovenci. Tako je mala Srbija dala ogroman doprinos završetku ovog rata (koji je i počeo na našim prostorima, napadom Austrougarske na Srbiju, 28. jula 1914), ali su njena blistava vojnička pobeda i ostvarenje ratnih ciljeva (među kojima je bilo i stvaranje Jugoslavije) plaćeni ogromnim žrtvama i velikim razaranjima, od kojih se naša zemlja nikad nije oporavila.

Tako nas ove godine očekuju mnoge godišnjice. One moraju biti povod da odamo poštu svima koji su dali živote za svoje ideale i da još jednom, sa odgovarajuće distance, analiziramo pojedine događaje i njihove aktere, ali i da iz njih izvučemo pouke, kako nam se greške iz prošlosti ne bi ponovile.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic
Rezolucija informbiroa. Secam se ti gladnih godia .U menzi smo umesto samuna jeli zutu proju , tvrdu kao kamen i Trumanova jaja. Bilo je to samo zato da bi Tito ostao na vlasti. O tome se nije smelo govoriti.
Леон Давидович
Не може се рећи да краљ није имао најбоље намере. Изгледало је сасвим природно ујединити се са народом који говори исти језил ( изузев Словенаца и Македонаца) има углавном исто порекло, живе измешани на великом делу територије, а исто тако Срби су веома бројни на великим просторима. Природно ништа није сметало тим народима да живе заједно. Да краљ није био добронамеран он је као победник могао применити сасвим друге методе, али он их није применио већ је показао највећу толеранцију. Међутим идеологије зла које су већ постојале код тих народа постале су веома активне и у време окупације од стране сила Осовине те идеологије ће довести до геноцида над Србима. Тврдити да су Срби страдали само због Југославије није уверљиво. До Првог светског рата није постојала Ју. али су Срби све једно страдали у 1. светском рату. Страдање Срба резултат је напада непријатељских спољних сила и непријатељских идеологија народа у окружењу, а то би се вероватно догодило и да није било Југославије
Леон Давидович
@ Milko Takvima zatrovanim mržnjom kao što je Milko ne odgovara se.Otkrivaju nam samo tko su i što su.
Milko
@Leon - Pokušajte koristiti isti termin za iste događaje : ili ste nas vi i Trojni pakt okupirali ili ste nas pak vi i Trojni pakt oslobodili. Odlučite se.
Anabela
Nasi ambiciozni i u isto vreme naivni kralj i politicari koji su nas ujedinili sa "bracom" i tako skoro izgubuli zlatnu pobedu naseg duha i naseg oruzja.
milan ristic
Pa da Neand tovje nepoznavanje i neukost ravna je nivou kulture u srbiji, pitanje kakve veze ima solun sa makedonskim frontom, je isto toliko arogantno kako i glupo. Zbog toga sto te ne interesuje sveska istorija i knjige ostaces nepismen celog zivota. Prvo procitaj malo sire pa onda vadi zakljucke to je pravilo da bi shvatio istoriju i spreciti greske u buduce, ali s obzirom na trend u Srbiji vrlo tesko, sledeci put Beogradski Pasalik na zalost
Ненад Рајковић
Само ти знаш шта си хтео овде да напишеш, а и у првом јављању, Бога ми. Од Солуна на север, све грчко има у имену Macedonia, тако да сам ја хтео да ти повежем зашто га неко зове Солунски а неко Македонски. Није сигурно Македонски због БЈРМ.
Ненад Рајковић
Имамо, дакле, ми сељаци, ексклузивно право, јелте, као победник у Великом рату, да фронт који пробисмо малтене сами, назовемо како хоћемо. Систем је чудо па тако и репресија система, где, нпр. ако се изјасниш Србином, не можеш бити, нпр. заменик јавног тужиоца. А ти Миламе Ристићу, требао би да знаш шта је Македонија и откуд онда име Македонски фронт у страним уџбеницима историје и књигама које нас ама баш уопште не занимају и какве су везе те Македоније и Солуна. Поздрав

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.