Versko središte sveta

Oduvek mi je bio san da posetim Jerusalim, još iz dana dok sam studirala književnost i iščitavala Bibliju, zamišljajući sva ta biblijska mesta tako značajna za svetsku istoriju i za našu, pravoslavnu, veru.

Let do Tel Aviva je oko tri sata, slećemo na aerodrom „Ben Gurion”. Ako pitate stručnjake koja je najsigurnija vazdušna luka na svetu, velika većina bez zadrške, odgovoriće da je to baš ovaj. Čekao nas je autobus koji je nas hodočasnike povezao put mitologije, ka Jerusalimu.

Brdo Armagedon i gradić Nazaret

Usput smo prošli pored brda Armagedon, i mnogo značajnih mesta korišćenih u filmovima i knjigama.

Prvi grad koji smo posetili jeste predivni gradić Nazaret u kojem je živeo Isus ceo svoj vek, do trideset treće godine, mada je rođen u Vitlejemu jer su mu se roditelji tu zatekli.

Posetili smo prekrasnu crkvu Blagovesti, posvećenu Arhangelu Gavrilu, to jest svetoj Mariji gde izvire lekovita voda, koju je mlada Marija svakodnevno nosila do kolibe u kojoj su živeli. Potresla me je atmosfera unutar ovog svetog mesta dok je naš sveštenik Nikola iz Trebinja čitao prigodnu molitvu iz Jevanđelja.

Na mestu kolibe gde je Isus Nazarećanin živeo, na pećini, podignuta je sasvim nova, velelepna crkva poznata i po tome što je podigao Vatikan, a mozaike unutar i van crkve poklonile su skoro sve katoličke crkve iz celog sveta.

Jerihon je najstariji grad na svetu, oko desetak hiljada godina. Poznat je po pećini u Gori četrdesetnici.

Kao kruna putovanja bio je Jerusalim, predivan grad kulture, umetnosti i istorije. Versko središte sveta koje ispod teških rana vekovnih sukoba, političkih previranja i ljudske patnje skriva svu svoju duhovnu lepotu, ali i ovaj stvarni, svakodnevni život.

Jerusalim je jedinstven po tome što označava sveto mesto za tri monoteističke vere, hrišćanstvo, judaizam i islam. Zidine starog grada opasuju prostor na kojem je začeta čitava današnja jevrejska, hrišćanska i muslimanska civilizacija. Na tom mestu nalaze se najznačajniji istorijski spomenici kao i mesta na kojima su se, po predanju, odigrali događaji opisani u svetim knjigama – Bibliji i Kuranu.

Isusov stradalni put

U starom gradu su Isusov stradalni put, Golgota, Crkva Hristovog Vaskrsenja, Isusov grob, Zid plača, a naš vodič, teolog Dragan Vukić, o svakom spomeniku ima prekrasnu biblijsku priču, legendu koja pleni pažnju.

Unutar Starog grada, tik uz Zid plača može se pored ostalog videti još i Kupola na steni, smeštena na brdu Morija, i predstavlja najstariju islamsku građevinu na svetu, koja dominira gradom, pored koje je džamija Al Aksa koja je jedna od najpoznatijih muslimanskih svetinja, odakle se po predanju, u snu, vazneo Muhamed. Na kamenu postanja, po predanju, prema jevrejskoj tradiciji sa tog mesta svet se proširio u svoj današnji oblik, odatle je Bog pokupio prah da stvori prvog čoveka Adama, tu su Kain i Avelj ponudili žrtve, a i Avram je prineo na žrtvu svog sina Isaka.

Nezamislivo je šetati ulicama Jerusalima a ne prošetati se ulicom Jafa. Svaki korak u ovoj ulici, kao uostalom i u celom Jerusalimu, predstavlja hodanje kroz istoriju. Jafa je široka ulica a završava se na trgu preko kojeg prelazi novi most koji je delo španskog arhitekte Kalatrave.

Jedno od najposećenijih mesta je ostatak Solomonovog hrama, Zapadni zid, nama poznatiji kao Zid plača. Jevreji iz celog sveta dolaze da se mole ispred ovog zida ostavljajući poruke na hartiji u pukotinama zida, gde se na otvorenom nalazi biblioteka puna zavetnih knjiga.

Opčinila me je blistava svetlost grada, lepota prastarih tvrđava i zidina koje opasuju stari grad i visoke palme koje krase prelepe avenije. Tu su, možda, najlepše kapije na svetu, ima ih jedanaest, i svaka ima svoju priču i simboliku. Kroz Lavlju kapiju, koju je izgradio Sulejman Veličanstveni, dolazi se do Ulice Dolorosa, kojom je Hrist hodao od mesta gde je osuđen na smrt pa sve do Crkve Svetog groba, što na arapskom znači i crkva raspeća. Nju je podigao Konstantin Prvi Veliki, nakon što je uveo hrišćanstvo u Rimsko carstvo kao zvaničnu veru, 326. godine.

On je poslao svoju majku Jelenu da nađe mesto raspeća gde je i pronašla Časni krst. Vernici iz celog sveta tu organizuju procesije i zajedno se mole hodajući Hristovim stopama. Isusov grob je cilj hodočasnika. Do ovog svetog mesta dolazi se od Ploče Pomazanja na kojem je bilo položeno Isusovo telo skinuto sa krsta.

Centar hrišćanskog sveta

Tim putem je Isus hodao od mesta suđenja do mesta raspeća, tu je četrnaest stanica, devet na samom putu i pet unutar crkve svetog groba, gde su podignute četiri crkve. Ujedno je to najsvetije mesto za hrišćane u svetom gradu jer je tu Hrist i razapet i vaskrso. Hram Vaskrsenja Hristovog jeste crkva koja se nalazi na brdu Golgota i smatra se centrom hrišćanskog sveta.

Isusov grob ili Kuvukija sastoji se iz tri dela: od ulaza u kapelu Anđela na kojem se nalaze redovi velikih svećnjaka i kandila. Na sredini kapele je kamena vaza u kojoj se nalazi deo kamena koji je polomio Anđeo kada je otvarao grob Isusa Hrista, a taj kamen služi kao presto u liturgijama. Iz kapele Anđela ulazi se u Edikule, grob Isusa Hrista. U Isusovom grobu i u kapeli Anđela svakodnevno se vrše liturgije i to tri puta dnevno, prvo Bogosluženje imaju Grci, zatim Jermeni i na kraju katolici.

Svaka crkva je hrišćanska ali i podeljena na katoličku i pravoslavnu.

Ko dođe u Jerusalim, neizostavno se penje i na Sionsku goru. Tu posećuje kuću, Sionsku Gornicu, u kojoj se održala Tajna večera – poslednja večera, koja je nekada bila crkva, potom džamija a danas je to mesto obilaska svih poklonika svete zemlje.

Na Maslinovoj gori u Getsimanskom vrtu, hodočastili smo baziliku Agoniju ili Crkvu svih, koja čuva kamen na kojem se Isus molio i znojio krvavim znojem uoči hapšenja.

Eleona, elion na grčkom znači maslinova gora, ili crkva Oče naš, na Maslinovoj gori izdiže se nad pećinom u kojoj je Isus poslednji put sakupio apostole, pre vaznesenja, i naučio ih molitvi Oče naš. Molitvu je dobio od samog Gospoda pa je preneo čovečanstvu u čemu se i sastoji njena velika snaga, smisao i tajna jer je time postala univerzalna Božja reč. U porti crkve, na više jezika sveta, ispisana je Gospodnja molitva, dve su za nas posebno značajne, jedna je na srpskom a druga na crkvenoslovenskom jeziku.

U Zidu plača se po običaju ostavljaju ceduljice sa molitvama pa sam i ja zamolila Boga da pomiri zavađene narode i pretvori Jerusalim u grad mira, kako se inače i zove. Posle su mi znalci objasnili da molitve u Zidu plača vrede jedino Jevrejima.

Susret sa patrijarhom Teofilom Trećim

Imala sam sreću da nas primi patrijarh Teofil, zahvaljujući teologu Draganu Vukiću, i da čujem rečenicu o kojoj sam posle dugo razmišljala – da dolazak u svetu zemlju jeste povratak kući. Teofila je pre 12 godina jerusalimski Sveti sinod izabrao za 141. patrijarha Svetog grada Jerusalima i cele Palestine, Sirije, obale Jordana, Kane, Galileje i Svetog Siona. U Patrijaršiji gde nas je primio predstavila sam se patrijarhu i postavila mu pitanje – gde je danas mesto srpske pravoslavna crkve u Jerusalimu. Rekao mi je da je naša crkva značajna, pomenuo je svetog Savu ali i to da je u kroz istoriju naša crkva bila zastupljenija nego sada, zbog političke situacije koja baš i nije na našoj strani. Rekao da se uvek raduje nama hodočasnicima i poklonio mi ikonicu svete Marije sa Isusom.