Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Padobranac u mantiji

Nekadašnji starešina manastira Moračnik na Skadarskom jezeru, a sada episkop pakračko- -slavonski Jovan, pripadnik je čuvene padobranske brigade Vojske Srbije
(Фотографије приватна архива)
Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном”

Svo­je naj­ve­će pa­si­je vla­di­ka pa­krač­ko-sla­von­ski Jo­van (Ću­li­brk) ve­zu­je za ne­bo. Po­red to­ga što se pre če­tvrt ve­ka okre­nuo ne­be­skim vred­no­sti­ma i u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru ži­vot po­sve­tio slu­že­nju Bo­gu, ovaj sve­stra­ni epi­skop iza­brao je još jed­no opre­de­lje­nje ko­je ga i bu­kval­no ve­zu­je za vi­si­ne. Ne­ka­da­šnji sta­re­ši­na ma­na­sti­ra Mo­rač­nik na Ska­dar­skom je­ze­ru je­dan je od dvo­ji­ce epi­sko­pa Srp­ske cr­kve ko­ji su pri­pad­ni­ci 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de: uz nje­ga, to je i vla­di­ka ti­moč­ki Ila­ri­on. 

Za epi­sko­pa Jo­va­na pa­do­bran­stvo je „za­di­vlju­ju­ći pod­vig i ne­što či­me se ba­ve iza­bra­ni pri­pad­ni­ci ljud­skog ro­da”. Ka­že da se na ovom sve­tu još ni­je ro­dio onaj ko se ne po­no­si svo­jim pa­do­bran­skim kri­li­ma, zna­kom ko­ji do­bi­ja sva­ki pa­do­bra­nac ka­da oba­vi obu­ku i sve pred­vi­đe­ne sko­ko­ve. 

Za nje­ga su svi voj­ni pa­do­bran­ci sve­ta jed­no brat­stvo i od­re­da se di­če tom po­seb­no­šću.

Vla­di­ka is­ti­če da ni­je obra­zo­van kao sport­ski, ne­go kao voj­ni pa­do­bra­nac, iako je vre­me­nom ste­kao i sport­sku pa­do­bran­sku do­zvo­lu. 

– Upo­znao sam i vr­hun­ske sport­ske pa­do­bran­ce sve­ta, vred­ne di­vlje­nja. No, kao mno­go va­žni­ju stvar sma­tram pa­do­bran­ska kri­la ko­ja sam ste­kao od oru­ža­nih sna­ga i je­di­ni­ca sa ko­ji­ma sam ska­kao, a to su voj­ske Ru­si­je, Izra­e­la, Spe­ci­jal­na an­ti­te­ro­ri­stič­ka je­di­ni­ca i ta­ko da­lje – ob­ja­snio je epi­skop Jo­van.

U pa­do­bran­stvo je, ka­že, ušao po po­tre­bi, ka­da je tre­ba­lo pro­ve­ri­ti ka­ko bi, po­sle vi­še­de­ce­nij­ske raz­dvo­je­no­sti, funk­ci­o­ni­sa­la du­hov­nič­ka slu­žba u ta­da­šnjoj Voj­sci Ju­go­sla­vi­je.

Pr­va je­di­ni­ca ko­ja je 14. ok­to­bra 2002. go­di­ne, upr­kos za­bra­ni, u svom se­di­štu u Ni­šu pro­sla­vi­la kr­snu sla­vu, bi­la je upra­vo 63. pa­do­bran­ska bri­ga­da. Lo­mlje­njem slav­skog ko­la­ča obe­le­ži­li su Po­krov Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce i dan ka­da je 1944. go­di­ne na ita­li­jan­skom aero­dro­mu Đo­ja del Ko­le na­ša Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka voj­ska ob­no­vi­la pa­do­bran­sku je­di­ni­cu osno­va­nu u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji 1940. go­di­ne, pre ne­go što su je ima­le Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i SAD.

– Lo­mlje­nje kr­snog hle­ba pro­pra­ti­le su i mu­ške, rat­nič­ke su­ze, a ta­da­šnji ko­man­dant bri­ga­de, sa­da ge­ne­ral Ili­ja To­do­rov za­tra­žio je od mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja da osta­nem u je­di­ni­ci i pro­đem pa­do­bran­sku obu­ku. „Ni­je li ma­lo ma­tor?”, pi­tao je mi­tro­po­lit, na šta je To­do­rov od­go­vo­rio: „I od ma­to­ri­jih smo na­pra­vi­li lju­de!” I ta­ko sam ostao u Ni­šu. Usle­di­la je obu­ka pod ru­ko­vod­stvom pu­kov­ni­ka Ne­na­da Ku­zma­no­vi­ća, ko­ji je i iz­gu­rao ce­lu ide­ju. Pre­lom­ni tre­nu­tak do­šao je usko­ro: Se­deo sam iza pi­lo­ta Ede Ha­dži­su­lej­ma­no­vi­ća i pr­vi put iz avi­o­na po­sma­trao pa­do­bran­ski skok. E, ta­da sam po­stao pa­do­bra­nac, obu­ka je to sa­mo re­a­li­zo­va­la – se­ća se vla­di­ka Jo­van. 

Od ta­da do da­nas on je oba­vio oko 350 pa­do­bran­skih sko­ko­va. Is­ti­če da je sva­ki skok po­se­ban i da, ka­da se ma­lo za­du­bi, mo­že baš sva­kog da se se­ti.

– Mi­ri­sa va­zdu­ha, pri­ze­mlje­nja, bo­je ne­ba, le­te­li­ce, na­či­na na ko­ji mi se otvo­rio pa­do­bran, a po­naj­vi­še lju­di s ko­ji­ma sam le­teo avi­o­nu i u va­zdu­hu. Sve­ga se i da­nas se­ćam, od pr­vog sko­ka. Po­seb­no me­sto u pam­će­nju ima­ju i ne­ke van­red­ne si­tu­a­ci­je, ka­kvih uvek ima i uvek će ih bi­ti, jer uza svu pre­do­stro­žnost, čo­vek mo­ra da se smi­ri pred pri­ro­dom ko­ja je pro­men­lji­va, ne­pred­vi­di­va, mi­lo­srd­na i okrut­na. A ti­me i pred či­nje­ni­com da i vr­hun­ski ob­u­če­ni i spo­sob­ni lju­di sa­mo de­li­mič­no upra­vlja­ju svo­jim ži­vo­tom – na­gla­ša­va vla­di­ka pa­krač­ko-sla­von­ski.

Ka­že da ne­ma ri­tu­al pre sko­ko­va sa ne­ko­li­ko hi­lja­da me­ta­ra vi­si­ne, već is­ti­če da su ono što zah­te­va pa­do­bran­ski skok bi­star um, do­bro fi­zič­ko sta­nje, pa­žlji­vo opre­ma­nje i pri­pre­ma, i pa­žnja pre­ma ko­le­ga­ma ko­ji su va­zdu­hu sa njim. 

– Ne tre­ba­ju ri­tu­a­li, već je­di­ni ose­ćaj ko­ji je neo­p­ho­dan u pa­do­bran­stvu, a to je strah, kao znak da smo sve­sni da se bavimo ne­čim što je ne­pri­rod­no, iz­nad ljud­ske pri­ro­de. Na­u­če­ni smo da taj strah sa­vla­da­va­mo, da sa njim ži­vi­mo i ko­ri­sti­mo ga da ce­lo svo­je bi­će mo­bi­li­še­mo na iz­vr­še­nje sko­ka. Za­to su za me­ne pa­do­bran­ci ljud­ska bi­ća ko­ja su ne­ke od svo­jih ka­pa­ci­te­ta raz­vi­li do sa­mih gra­ni­ca do ko­jih čo­vek mo­že da do­pre – ob­ja­šnja­va vla­di­ka Jo­van i do­da­je da u Ru­si­ji astro­na­u­te, pi­lo­te i pa­do­bran­ce sma­tra­ju na­ci­o­nal­nim ju­na­ci­ma.

Ni­ka­da za­to ne­će za­bo­ra­vi­ti ka­da su pri­li­kom po­se­te Be­o­gra­du sa mno­go sim­pa­ti­je u nje­ga upi­ra­li pr­stom i uz­vi­ki­va­li „de­sant­nik!” vla­di­ke i sve­šte­ni­ci iz prat­nje ru­skog pa­tri­jar­ha Ki­ri­la. Na pi­ta­nje ka­ko u se­bi mi­ri pa­do­bran­ca Jo­va­na Ću­li­br­ka i vla­di­ku pa­krač­ko-sla­von­skog, go­spo­di­na Jo­va­na, od­go­va­ra da ne vi­di da oni tre­ba da se mi­re.

– Pre mi se či­ni da se, po­ne­kad i na ne­pred­vi­di­ve na­či­ne, do­pu­nju­ju – iskren je srp­ski epi­skop s pa­do­bran­skim kri­li­ma jed­ne od naj­ja­čih svet­skih voj­nih je­di­ni­ca.

Knji­žev­nost, mu­zi­ka, no­vi­nar­stvo, di­plo­ma­ti­ja…

Li­sta in­te­re­so­va­nja vla­di­ke Jo­va­na, van bri­ge o epi­sko­pi­ji, go­to­vo da ne­ma kra­ja. Ovaj Kra­ji­šnik, po­red Te­o­lo­škog fa­kul­te­ta, za­vr­šio je i ju­žno­slo­ven­ske je­zi­ke i knji­žev­nost, a di­plom­ski rad o Mi­lo­šu Cr­njan­skom, ko­ji je bra­nio na Ka­te­dri za sti­li­sti­ku u Za­gre­bu, oven­čan je Bran­ko­vom na­gra­dom Ma­ti­ce srp­ske 1991. go­di­ne i da­nas se ko­ri­sti na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma u vi­du knji­ge „Cr­no sun­ce, i oko nje­ga krug”. 

Vla­di­ka go­vo­ri en­gle­ski, ru­ski i he­brej­ski je­zik, slu­ži se ne­mač­kim, grč­kim i sa ne­ko­li­ko slo­ven­skih je­zi­ka i član je Ko­mi­si­je Sve­tog ar­hi­je­rej­skog si­no­da za pre­vod Sta­rog za­ve­ta. Struč­njak je za pro­u­ča­va­nje ho­lo­ka­u­sta i na tu te­mu od­bra­nio je ma­gi­star­ski rad u Je­ru­sa­li­mu, gde je bo­ra­vio osam go­di­na. Ob­ja­vio je i niz ra­do­va o sa­vre­me­noj mu­zi­ci i kul­tu­ri, te­o­ri­ji i prak­si sa­vre­me­nih me­di­ja, je­dan je od tvo­ra­ca pr­ve ra­dio-sta­ni­ce u SPC, Ra­dio Sve­ti­go­re, a bio je i ured­nik isto­i­me­nog ma­ga­zi­na. 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hrvoje
Jucer patrijarh kaze da "nije vreme za dolazak pape" u Srbiju. A 350 000 katolika u Srbiji tko šiša! Pravo krscanski i bratski. Dok patrijarh svako malo ide na putošestvije po Njemackoj i Austriji katolici u Srbiji nemaju pravo docekati svog patrijarha zbog stava "bratske" spc. K tome cela bozicna poslanica ko da je Seselj pisao. Politika sa malo sovinizma. Krv i zemlja. Nikakve veze sa mirom i tolerancijom. Svaki Bozic spc više liči na borbeni ples indijanaca..
Иван М.
@Радисав, мада се слажем са духом речи које си изрекао, 'за сваку празну реч ћемо одговарати', тако да употреба речи антихрист као синонима оног који негира Христа нема оправдања. Антихрист је и по откровењу и по пророчанствима Православних светаца, конкретна личност и индивидуа и то свакако није био Хитлер. @Hrvoje, Papa nije Patrijarh kako si ti naveo, (mada se razume smisao napisanog u detaljima se krije djavo, kako istinito govori poslovica), jer niti su 'bratske', niti su obe 'crkve'. Ako su 'bratske' ono su sa bratske u načinu u kome su Kain i Avelj bili braća. Koliko je samo nadmeno i drsko govoriti o krvi i zemlji u kritici a istovremeno isčekivati dolazak onog koji je predstavnik svih svojih prethodnika koji planski natopiše zemlju krvlju 'bratskom'. 'Crkve'? Sveti Ćirilo, koji je skoro svrstan i u 'svete Katoličanstva', isti on na samrti izgovara molitvu za narod:' Da se sačuva od jeresi trojezične i otpadničke'. Na koga li je mislio i da li se otpadnička 'dogma' odbacila?
радисав
На територији новостворене католичке државе, оне која је своју промоцију доживела у доба владавине антихриста Хитлера, живи мање Срба него у Аустрији, данас, и мање Срба него у Немачкој, данас. А само пре 100 година било их је по броју исто колико и католика на тој територији. Где су и зашто су нестали ти Срби? Ми и наш патријарх то знамо, а ви то не желите да знате и нас упорно прозивате за оно што сте ви заправо. Без покајања нема ни искреног мира.
Prikaži još odgovora
Nenad
I nas svestenik Mijajlo Backovic iz Tivta je padobranac, a vl.Jovan Culibrk mu je bio profesor na Cetinju.
Stevan888
Jednom Padobranac zauvek padobranac slava Gospodu za sve SVJAT GOSPOD BOG NAS.HRISTOS SE RODI!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.