Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uzimaju od sitih pa dele sirotinji

Prikupljanje svakojake pomoći kako bi nahranili gladne ili pomogli one kojima je to najpotrebnije – jedina je delatnost banjalučkih volontera u „Mozaiku prijateljstva”
„На­ста­ли смо због же­ље да сво­јим ру­ка­ма по­мог­не­мо дру­ги­ма”: улаз у јав­ну ку­хи­њу... (Фо­то М. Кре­ме­но­вић)
... и во­лон­тер­ке ко­је спре­ма­ју не­дељ­ни ру­чак

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka
Ba­nja­lu­ka – Pro­šav­ši po­red tvr­đa­ve Ka­stel, pa pre­ko grad­skog mo­sta, Uli­com ca­ra La­za­ra, na­i­la­zi se na ma­lu ko­šni­cu ži­vo­ta i pro­to­ka lju­di, oma­nju ras­kr­sni­cu grad­skih kre­ta­nja i su­sre­ta, ko­ja je ne­ka­da i po­ne­la na­ziv ko­ji je i da­nas uvre­žen me­đu Ba­nja­lu­ča­ni­ma – „Ma­la ča­r­ši­ja”. Pu­ta­nja je to ko­jom se od ba­nja­luč­kog grad­skog cen­tra pre­ko re­ke Vr­bas sti­že do se­di­šta udru­že­nja či­ja je sva neo­bič­nost mo­žda baš po to­me što su, vre­me­ni­ma upr­kos, ta­ko – obič­ni. 

Jer mi­si­ja Smi­lje, Na­ta­še, Jo­van­ke, Da­ni­ce, De­ja­na, Ta­ma­re, Ne­še, El­mi­ra, Sto­ja­na, Vin­ka, Dra­ga­ne, Di­te i ne­ko­li­ci­ne osta­lih vo­lon­te­ra oku­plje­nih u „Mo­za­ik pri­ja­telj­stva”, je­ste, da upo­tre­bi­mo mo­de­ran reč­nik, vo­lon­ter­ska i ak­ti­vi­stič­ka, ali ne ka­ko bi se da­lo po­mi­sli­ti na­pre­čac. Njih oku­plja že­lja da pri­ku­pe od onih ko­ji ima­ju vi­ška, ko­ji­ma pre­tek­ne, ka­ko bi po­mo­gli oni­ma ko­ji­ma je to mo­žda je­di­no to­ga da­na. 

Hra­na, ode­ća pri­ku­plje­na po na­men­skim kon­tej­ne­ri­ma za ode­ću ili po ško­la­ma, ili cvet že­na­ma ko­je se le­če na on­ko­lo­gi­ji. Se­zo­na na­bav­ke špo­re­ta na dr­va zna se da po­či­nje pre no što ve­tro­vi na­ne­su mi­ris zi­me, po­čet­kom ok­to­bra. Zna se i ka­da de­ca po­la­ze u ško­lu, jer me­đu po­la­zni­ci­ma bi­lo ko­je do­bi uvek ima onih ko­ji­ma ne­do­sta­je ma­kar po­ne­što od pri­bo­ra, bo­ji­ce ili pe­r­ni­ca, ko­ja je ne­kom dru­gom imuć­ni­jem vr­šnja­ku do­di­ja­la.  

„Na­sta­li smo zbog že­lje da svo­jim ru­ka­ma po­mog­ne­mo dru­gi­ma. Sve je po­če­lo od bo­žić­ne ve­če­re, za pe­de­set lju­di. Po­mi­sli smo ka­ko bi­smo ta­ko mo­gli jed­nom sed­mič­no i evo već če­tr­na­est go­di­na uspe­va­mo, sva­ke ne­de­lje. Do­vi­ja­mo se na ko­je­ka­kve na­či­ne, po­sre­du­je­mo, jer sve što uspe­mo, za­pra­vo je – na­rod dao na­ro­du”, ka­že za naš list Mi­ro­slav Su­ba­šić, vo­đa ti­ma.  

Od­mah po­što pro­krč­ka ne­delj­ni ru­čak, za ne­što vi­še od pet sto­ti­na ko­ri­sni­ka sa spi­ska, kre­će po­tra­ga za na­mir­ni­ca­ma ka­ko bi se do na­red­ne ne­de­lje sti­glo pri­ba­vi­ti sve po­treb­no za pa­sulj, pa­pri­kaš, ili ma­ka­ro­ne sa si­rom, te ko­la­če, to­r­te i slič­ne obr­o­ke, pri­pre­ma­ne uz po­seb­nu pa­žnju ka­ko se me­đu me­som ne bi na­šlo i ono ko­je ne bi bi­lo po vo­lji ne­koj ve­ro­i­spo­ve­sti. Za­la­ze u jav­nu ku­hi­nju i po po­moć svi. Ima Ro­ma, pra­vo­slav­nih, mu­sli­ma­na... Pa i po­nu­da mo­ra bi­ti pri­la­go­đe­na. 

Za je­dan obr­ok po­tre­ban za ne­delj­ni ru­čak, oni­ma ko­ji to na dru­gom me­stu ne mo­gu na­ći, po­treb­no je – oko dve­sta evra. I ni­je se de­si­la ne­de­lja da im ru­čak iz­mak­ne s va­r­ja­če. Pri­po­ma­žu svi, ko­li­ko ko mo­že, ima i raz­u­me: ugo­sti­te­lji, ho­te­li­je­ri, pe­ka­ri, vla­sni­ci bu­ti­ka, sit­ni pri­vred­ni­ci i oni ve­ći. Za­de­si se i da iz ma­r­ke­ta do­bi­ju ro­bu ko­joj se pri­mi­če kraj ži­vot­nog ve­ka. 

A ne­ka­ko im je naj­mi­li­ja po­moć onih obič­nih lju­di, pa opi­su­ju slu­čaj: je­da­red pri­me­ti­li ka­ko ih jed­na, do­tad re­dov­na po­se­ti­telj­ka i do­bro­či­ni­telj­ka, vre­me­šna pen­zi­o­ner­ka – za­o­bi­la­zi. Sve dok se ni­je ude­si­lo da je je­dan od vo­lon­te­ra ne sret­ne slu­čaj­no, če­ka­ju­ći na se­ma­fo­ru. Sta­de ona od­mah da se iz­vi­nja­va, po­sti­di­la se jer po­sled­nji me­sec ni­je us­pe­la pri­lo­ži­ti 50 ma­ra­ka od pen­zi­je za „Obrok lju­ba­vi”, mo­ra­la je, ka­že, po­mo­ći po­zna­ni­ci či­ja je će­r­ka obo­le­la. A vo­lon­te­ri o tom le­pom ge­stu na sva zvo­na od­mah ras­tru­bi­še na te­le­vi­zi­ji. 

Gru­pa gra­đa­na iza ko­jih je na sto­ti­ne hu­ma­nih mi­si­ja oku­pi­la se s istim ci­ljem: na­hra­ni­ti glad­ne i po­mo­ći lju­di­ma. Od te 2004. po­sto­ji jav­na ku­hi­nja „Obr­ok lju­ba­vi”. Po­no­sni su, ka­žu i to, na to što ih ne fi­nan­si­ra ni­jed­na or­ga­ni­za­ci­ja. Za vred­no­sti ko­je se ba­šti­ne pod kro­vom ovog udru­že­nja, po­moć uzi­ma­ju is­klju­či­vo od do­brih lju­di, ka­ko bi na­sta­vi­li la­nac do­bro­čin­sta­va. 

Kao ono­mad ka­da su bo­le­snom Ne­đi re­no­vi­ra­li ku­ću u Ča­r­da­ča­ni­ma, da­no­noć­no ra­de­ći da bi mu na kra­ju i na­me­štaj obez­be­di­li. Ili ka­da je go­spo­đi Mi­r­ja­ni iz De­be­lja­ka, s pe­to­ro de­ce, pri­ba­vljen ne­do­sta­ju­ći na­me­štaj, le­žaj, špo­ret, ode­ća, hra­na...

Jed­noj su­gra­đan­ki od­ve­zli su špo­ret na dr­va, ku­hinj­ske ele­men­te kao i pa­ke­te sa hra­nom i opre­mom za be­bu. I ta­ko go­di­na­ma... De­si se, ret­ko, pa bes­pla­tan po­klon ne za­do­bi­je sim­pa­ti­je na­ru­či­o­ca. Pa no­si na­zad... 

Or­ga­ni­zu­ju se tu i pra­znič­ni ruč­ko­vi oko Bo­ži­ća i No­ve go­di­ne, a što se ne po­je­de – no­si se ku­ći, a na­đe se i za no­vo­go­di­šnje pa­ke­ti­će za de­cu ko­ri­sni­ka. Baš je u to­ku po­de­la lu­ka u vre­ća­ma, do­la­ze me­šta­ni, ras­pi­tu­ju se... 

„Bu­di­mo hu­ma­ni” je jed­na od ak­ci­ja u ko­joj uče­stvu­ju ško­le i pro­dav­ni­ce. De­ci u ško­la­ma i kup­ci­ma u ma­r­ke­ti­ma se po­nu­di da da­ju pri­log – hra­nu ili ko­zme­ti­ku. Od pri­ku­plje­nog spra­vlja­ju pa­ke­te pa de­le ko­ri­sni­ci­ma.  

„Vi­šak hra­ne ostao od sla­ve lju­di do­ne­su na­ma. Pra­vi­mo hu­ma­ni­tar­ne tu­r­ni­re, sek­ci­je, skre­će­mo pa­žnju na si­ro­ma­štvo, eko­lo­gi­ju”, pri­ča Mi­ro­slav Su­ba­šić.   

U sve­tu ne­ma dru­štva u kom uli­ca­ma po­gnu­te gla­ve ne pro­ho­de oni ko­ji to­ga da­na uz se­be mo­žda ne­ma­ju za hleb i mle­ko, ali – mi­sao vo­di­lja ko­jom me­re vred­no­sti u ovom mo­za­i­ku pri­ja­telj­stva – je­ste da smo ona­kvo dru­štvo ka­ko se pre­ma nji­ma od­no­si­mo, ne­gde se, ka­žu, je­di­no to ra­ču­na i ta­ko će­mo na kon­cu bi­ti upam­će­ni. 

Pa su mo­žda baš u ovom udru­že­nju, u no­vo­go­di­šnjim i bo­žić­nim pra­zni­ci­ma, po­zva­ni da od­go­vo­re ka­ko se ov­da­šnji imuć­ni­ji me­šta­ni ili oni či­ji sta­tus je naj­bli­ži ono­me što se ne­kad na­zi­va­lo sred­nja kla­sa, od­no­se pre­ma svo­jim su­gra­đa­ni­ma: „Vre­me­na je­su se­bič­na, svak je se­bi pri­o­ri­tet, re­klo bi se da su lju­di otu­đe­ni, da iz­o­sta­je so­li­dar­no­sti, ne­ret­ko i ne­po­ver­lji­vi, za­bri­nu­ti. Va­ga, ve­ru­je­mo, po­la­ko pre­te­že na stra­nu do­bro­te. Jer, Ba­nja­lu­ča­ni, i dru­gi ko­ji pri­ska­ču upo­moć, nas, ipak, iz­no­va pri­jat­no iz­ne­na­de, uvek se na­đe po­ne­što i po­ne­ko, pa i da se po­mog­ne. Ne­ret­ko ope­gla­ju ode­ću ko­ju od­la­žu u na­še kon­tej­ne­re. Do­bri su to lju­di.”

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
jos jedan veliki covek nase gore list , Greg Popovic ( trener San Antonia) je na pitanje TV voditeljke u vezi njegove velike angazovanosti u prikupljanju sredstava uglavnom novcanih za siromasne odgovorio ovako :" pa zar treba da obajsnjavam i to , puni smo ko brodovi , a ne treba nam toliko iskreno a nekome i te kako treba." I svaka mu cast , bog mu dao zdravlja za vek i vekove i njegovim potomcima. On je inace Srbin rodjen u Istocnom Cikagu , dete nasih iseljenika. Veliki trener , jedan od najvecih u NBA i veliki covek . Nazalost kod nekih ljudi pohlepa je toliko uzela maha da nema granica. Tim ljudima da das milion malo je , sto miliona opet je malo , milijarda isto. Pa koliko im je onda dovoljno . Sami bog zna , nema granica. A ove humane ljude nase BanjaLucane neka dragi bog blagoslovi i da im zdravlja , srece i dug zivot . Zaista retkost u danasnjem surovom i krajnje bezobzirnom svetu . Ipak ovi postupci daju neku nadu svima
Анка
Хвала Богу да има оваквих људи. Они који имају превише, а то сигурно нису добили поштеним радом, треба да се стиде. Сретан Божић свима!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.