Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Alkohol vodi u zavisnost od kokaina

Istraživanja pokazuju da je opasno mešati pića sa drogom, jer tada u jetri nastaje supstanca zvana kokaetilen koja doprinosi opasnosti od srčanog udara i prestanka disanja
(Фото Пиксабеј)

Za­vi­snost od al­ko­ho­la vo­di u dru­gu vr­stu za­vi­sno­sti – i to od ko­ka­i­na, po­ka­zu­je no­vo is­tra­ži­va­nje ko­je je oba­vlje­no u Nju­jor­ku. Na­uč­ni­ci su te­sti­ra­li uti­caj al­ko­ho­la na or­ga­ni­zam i ka­ko se me­nja „od­go­vor” te­la na za­vi­snost od te­ških dro­ga. Is­pi­ti­va­nje je naj­pre ra­đe­no na pa­co­vi­ma ko­ji­ma su na­uč­ni­ci da­va­li al­ko­hol, a de­set da­na ka­sni­je i ko­ka­in. Ana­li­ze su po­ka­za­le da su do­sta lak­še i br­že po­sta­li za­vi­sni od ko­ka­i­na upra­vo ti pa­co­vi ne­go oni ko­ji­ma ni­su da­va­li al­ko­hol. Oni sma­tra­ju da se to de­ša­va zbog to­ga što is­pi­ja­nje al­ko­hol­nih pi­ća me­nja ak­tiv­nost mo­zga ta­ko da se ja­vlja pri­jem­či­vost za kon­zu­mi­ra­nje dru­gih štet­nih sup­stan­ci. 

Ka­ko pre­no­si „Dej­li mejl”, is­pi­ti­va­nje je po­ka­za­lo da sa­mo oko 21 od­sto kon­zu­me­na­ta ko­ka­i­na po­sta­je sklo­no po­na­vlja­nju zlo­u­po­tre­be dro­ge, što su is­tra­ži­va­či iz stu­di­je po­ka­za­li da su fak­to­ri oko­li­ne i ge­net­ski fak­to­ri ri­zi­ka.

Pa­co­vi ko­ji su bi­li iz­lo­že­ni al­ko­ho­lu pre uzi­ma­nja ko­ka­i­na pri­ti­snu­li su od­re­đe­nu po­lu­gu 58 pu­ta ka­ko bi sig­na­li­zi­ra­li da že­le još dro­ge. A oni ko­ji­ma ni­je da­van al­ko­hol pre ko­ka­i­na pri­ti­snu­li su po­lu­gu sa­mo 18 pu­ta. Ovo sa­zna­nje mo­že da po­mog­ne u le­če­nju za­vi­sni­ka od ko­ka­i­na. 

Ka­ko na­gla­ša­va dr Alek­san­dar Vu­jo­še­vić, psi­hi­ja­tar iz Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za bo­le­sti za­vi­sno­sti u Be­o­gra­du, ko­ri­šće­nje al­ko­ho­la i ko­ka­i­na se naj­če­šće de­ša­va na dva na­či­na. Na­kon uzi­ma­nja ko­ka­i­na i nje­go­vog sti­mu­la­tiv­nog dej­stva do­la­zi do uz­ne­mi­re­no­sti, stra­ha, na­dra­ži­va­nja ce­log or­ga­ni­zma, pa se ta­kvo sta­nje po­ku­ša­va ubla­ži­ti dej­stvom al­ko­ho­la. Dru­gi na­čin je da pod dej­stvom al­ko­ho­la „po­pu­šta­ju koč­ni­ce”, pa če­sto u prak­si po­sto­je slu­ča­je­vi da se to­kom pi­jan­stva pro­ba i ne­ka psi­ho­ak­tiv­na sup­stan­ca. 

– Al­ko­hol ve­o­ma če­sto zlo­u­po­tre­blja­va­ju i za­vi­sni­ci od koc­ka­nja. To ra­de jer pi­će „ubla­ža­va” bri­gu, sma­nju­je na­pe­tost i či­ni da se lak­še „za­bo­ra­vi” na gu­bi­tak pri­li­kom koc­ka­nja. Ve­o­ma je va­žno na­po­me­nu­ti da je me­ha­ni­zam stva­ra­nja svih vr­sta za­vi­sno­sti go­to­vo iden­ti­čan i da kod lju­di ko­ji ima­ju for­mi­ra­nu jed­nu vr­stu za­vi­sno­sti znat­no lak­še do­la­zi i do us­po­sta­vlja­nja dru­gih za­vi­sno­sti – na­gla­ša­va dr Vu­jo­še­vić.

Naš sa­go­vor­nik na­po­mi­nje da je al­ko­ho­li­zam bo­lest, a ne na­vi­ka, po­rok. On je tre­ći uzrok obo­le­va­nja i smrt­no­sti, od­mah iza kar­di­o­va­sku­lar­nih i ma­lig­nih obo­lje­nja. Sa dru­ge stra­ne, ko­ka­in je sti­mu­lans, al­ko­hol de­pre­sor, a iz nji­ho­ve kom­bi­na­ci­je u je­tri na­sta­je sup­stan­ca zva­na ko­ka­e­ti­len ko­ja po­ja­ča­va de­lo­va­nje ko­ka­i­na, ali i do­pri­no­si opa­sno­sti od infarkta i pre­stan­ka di­sa­nja. 

– Is­tra­ži­va­nji­ma se do­šlo do sa­zna­nja da je opa­sno me­ša­ti ko­ka­in i al­ko­hol. Ka­da se kom­bi­nu­ju ove dve dro­ge te­lo ih pre­tva­ra u ko­ka­e­ti­len. Nje­go­vi efek­ti tra­ju du­že i tok­sič­ni­ji su ne­go sva­ka od ovih dro­ga po­seb­no. Bit­no je na­gla­si­ti da je me­ša­vi­na ko­ka­i­na i al­ko­ho­la naj­če­šća kom­bi­na­ci­ja ko­ja re­zul­ti­ra smr­ću. Ta­ko­đe, obe dro­ge mo­gu da ma­ski­ra­ju de­lo­va­nje dru­ge, pa je mo­guć­nost pre­do­zi­ra­nja po­ve­ća­na i zbog to­ga če­sto do­vo­di do tro­va­nja – do­da­je dr Vu­jo­še­vić.

Po­sto­ji ne­ko­li­ko fa­za u na­sta­ja­nju al­ko­ho­li­zma. Naj­pre se po­ja­vlju­je fa­za ume­re­nog pi­je­nja, ko­ja pred­sta­vlja „dru­štve­no pri­hva­tlji­vo pi­je­nje”, ali ona još ne pred­sta­vlja bo­lest. „Tre­ning fa­za” ta­ko­đe ne pred­sta­vlja za­vi­snost ne­go pre­laz iz dru­štve­no do­zvo­lje­nog pi­je­nja ka us­po­sta­vlja­nju za­vi­sno­sti. Ta­da oso­ba ne pre­po­zna­je da ima pro­blem, jer pi­je „ka­da pi­ju i dru­gi lju­di” (ume­re­no, ali se po­vre­me­no na­pi­ja u tim „si­tu­a­ci­ja­ma”). Ujed­no čo­vek ima po­tre­bu za znat­nim po­ve­ća­njem ko­li­či­ne al­ko­ho­la da bi se po­sti­gao že­lje­ni efe­kat. Na­kon ove ja­vlja se pred­tok­si­ko­man­ska fa­za, ko­ja pred­sta­vlja po­čet­nu fa­zu al­ko­ho­li­zma. Ja­vlja se po­tre­ba za znat­nim po­ve­ća­njem ko­li­či­ne al­ko­ho­la da bi se po­sti­gao že­lje­ni efe­kat i uz to po­sto­ji psi­hič­ka za­vi­snost. Ta­da se be­le­ži ja­ka emo­ci­o­nal­na i men­tal­na po­tre­ba, žud­nja i že­lja, da se al­ko­hol po­pi­je ka­ko bi se po­sti­glo za­do­volj­stvo ili iz­be­gla ne­la­god­nost. Znak psi­hič­ke za­vi­sno­sti je i ri­tu­al­no uklju­či­va­nje al­ko­ho­la u raz­ne ak­tiv­no­sti, pri če­mu se oso­ba ose­ća ne­kom­plet­nom ako u tom tre­nut­ku ne pi­je al­ko­hol. Da je oso­ba po­sta­la za­vi­sna go­vo­ri tok­si­ko­man­ska fa­za, u ko­joj čo­vek gu­bi kon­tro­lu, ne mo­že da pre­sta­ne da pi­je, pa čak i na­kon le­če­nja i ap­sti­nen­ci­je (ne­pi­je­nja), s ob­zi­rom na traj­nost ove pro­me­ne. Uko­li­ko po­pi­je pr­vu ča­šu pi­ća – ne­će mo­ći na njoj da se za­u­sta­vi. 

Naš sa­go­vor­nik upo­zo­ra­va da se ov­de ja­vlja i al­ko­hol­na am­ne­zi­ja ili pre­kid fil­ma što je znak po­sto­ja­nja ošte­će­nja mo­zga usled kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i pred­sta­vlja gu­bi­tak se­ća­nja za do­ga­đa­je u pi­ja­nom sta­nju. Uko­li­ko se do­go­di da oso­ba ne po­pi­je al­ko­hol, ja­vlja­ju se zna­ci ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze ko­ji uka­zu­ju na fi­zič­ku za­vi­snost oso­be od al­ko­ho­la. To zna­či da se or­ga­ni­zam pri­vi­kao na al­ko­hol i bez nje­ga ne mo­že da funk­ci­o­ni­še nor­mal­no. Ka­da oso­ba po­pi­je al­ko­hol, simp­to­mi ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze se po­vla­če. U ka­sni­jim fa­za­ma bo­le­sti ja­vlja se pad to­le­ran­ci­je, to jest oso­ba vi­še ne mo­že da po­pi­je ve­će ko­li­či­ne al­ko­ho­la kao ra­ni­je i na­pi­je se od jed­ne ča­še pi­ća. Pro­seč­no vre­me po­treb­no za raz­vi­ja­nje al­ko­ho­li­zma iz­no­si oko se­dam go­di­na. 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
Apsolutno tačno sve što je napisano
padre
Ovako glupe konstatacije već dugo nisam čuo!
Jovan Milanovic
Pa jes, pijanci sa nasih prostora nisu mogli bez kokaina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.