Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ključni prioriteti spoljne politike Srbije

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić održao predavanje polaznicima Diplomatske akademije
(Фото Бета/МСП/О. Стевановић)

Realnim sagledavanjem bezbednosnih i političkih izazova sa kojima se danas suočavamo, uz poštovanje međunarodnog prava, Republika Srbija je za svoje ključne spoljnopolitičke prioritete odredila: principijelnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom do punopravnog članstva, dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, čvršće ekonomsko povezivanje sa najznačajnijim zemljama i vojnu neutralnost, istakao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na predavanju koje je održao polaznicima Diplomatske akademije.

Srbija je za svoje ključne spoljnopolitičke prioritete odredila: principijelnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom do punopravnog članstva, dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, čvršće ekonomsko povezivanje sa najznačajnijim zemljama i vojnu neutralnost

– U ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva – nastavio je Dačić –  Republika Srbija se rukovodi legitimnim nacionalnim interesima, koristeći kao sredstvo diplomatsku aktivnost i dijalog, kako bi se produbili tradicionalno dobri odnosi sa prijateljskim zemljama, a istovremeno uspostavili kvalitativno bolji odnosi i sa onim partnerima u međunarodnoj zajednici sa kojima ne delimo iste stavove o pojedinim pitanjima, razumevajući različitost u mišljenju. Ovakva politika samostalnog odlučivanja, za koju smo ubeđeni da je realna i ispravna, zahteva mnogo napora za nijansiranje pozicije i pronalaženje balansa u mnoštvu različitih interesa, često međusobno suprotstavljenih.

Reformski put i očuvanje Kosova i Metohije

Srbija je danas na dobrom putu, zahvaljujući svojoj spoljnoj politici i strateškim izborima koje je poslednjih godina napravila. S jedne strane, reformski put i članstvo u Evropskoj uniji, s druge, unapređenje naših odnosa sa kreatorima svetske politike Rusijom, Kinom i Amerikom, sa treće, razvoj odnosa sa prijateljskim državama Afrike, Azije i Južne Amerike, a ključni i najvažniji prioritet našeg spoljnopolitičkog delovanja jeste očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Srbije.

Prema Dačićevim rečima, iako na prvi pogled ovi prioriteti deluju međusobno sukobljeni – očuvanje Kosova i Metohije sa članstvom u Evropskoj uniji, unapređenje odnosa sa Ruskom Federacijom, ali i sa Sjedinjenim Američkim Državama – oni to nisu, jer su utemeljeni na Ustavu Republike Srbije, a njihova realizacija se odvija uz uvažavanje svih fundamentalnih principa međunarodnog prava:

– U diplomatskoj borbi za poštovanje međunarodnog prava i načela Povelje Ujedinjenih nacija, odnosno načela suverene jednakosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta, Srbija je aktivna na bilateralnom i multilateralnom planu. Sa prijateljskim državama koje nisu prihvatile jednostrano proglašenje tzv. republike Kosovo, blisko sarađujemo u pripremi argumentacije i zajedničkom pozicioniranju prema trećim državama i međunarodnim organizacijama na sprečavanju pokušaja članstva tzv. Kosova u njima. Uprkos silnom lobiranju pojedinih država iz evroatlantskog kruga na promociji nezavisnosti tzv. Kosova, na ovom planu je Srbija mnogo učinila. Prošle godine sprečen je pokušaj članstva tzv. Kosova u Unesku i Interpolu, a posebno smo se angažovali na osporavanju njegovog prijema u Svetsku carinsku organizaciju. Pri tome, želim da istaknem da je zajednički nastup naših najviših zvaničnika i svih relevantnih ministarstava i institucija na međunarodnom planu rezultirao usporavanjem procesa novih priznanja JPNK, ali i povlačenjem priznanja, što smo mogli da vidimo u slučajevima Surinama i Gvineje Bisao.

On je podsetio da je na redovnim tromesečnim sednicama Saveta bezbednosti UN o radu Unmika Srbija nastavila sa aktivnostima usmerenim ka očuvanju formata i dinamike održavanja sednica Saveta bezbednosti UN povodom izveštaja genseka UN o radu Unmika.

– Stalno ukazujemo da je prisustvo Unmika u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, kao garanta statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na KiM, od vitalnog značaja za bezbednost i izgradnju poverenja između zajednica na KiM. Sa žaljenjem konstatujemo da sa druge strane nema napretka u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština i upozoravamo na neprihvatljivost jednostranih akata Prištine, posebno nastojanja da se formira „Vojska Kosova”. Nastavljene su aktivnosti na međunarodnom nivou za unapređenje položaja i zaštitu prava izbeglica i interno raseljenih lica sa KiM, kao i rad na punoj realizaciji Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja za izbeglice.

(Foto Tanjug/MSP/O. Stevanović)

„Princip regate”

Od izuzetnog značaja, naglasio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, jeste uloga Kfora na KiM u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, ne samo sa aspekta interesa Srbije već i regiona u celini. Srbija u potpunosti podržava mandat Misije Kfora i veoma je važno da ona ne smanjuje prisustvo na KiM. Visoko cenimo pristup NATO-a da se odluke o brojnosti i rasporedu snaga Kfora donose u zavisnosti od procene bezbednosne situacije, bez unapred zadatih okvira. Kfor je veoma važan da srpsko stanovništvo i srpska kulturna i religijska baština u pokrajini budu zaštićeni.

– Članstvo u EU jedan je od strateških spoljnopolitičkih prioriteta Srbije. Iako smatramo da put ka EU može da bude brži, podržavamo „princip regate” po kome se ocenjuje individualni napredak država, a ne sve države regiona u „paketu”. Prethodne godine otvoreno je šest pregovaračkih poglavlja od ukupno 12 koje je Srbija do sada otvorila, dok se osam nalazi u različitim fazama pregovaračkog procesa.

S druge strane, posvećenost Srbije zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici demonstrirali smo učešćem u vojnim i policijskim mirovnim misijama EU, jačanjem naših kapaciteta za učešće u civilnim mirovnim operacijama, saradnjom u borbi protiv terorizma, kao i uspešnom saradnjom sa EU tokom migrantske krize. Srbija je započela reviziju svojih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane, rukovodeći se Globalnom strategijom EU i drugim strateškim dokumentima unije – naveo je Dačić.

On je rekao da poseban segment pregovora Srbije i EU predstavlja Poglavlje 35, koje u značajnoj meri određuje tok celokupnog procesa. Napredak u dijalogu Beograda i Prištine postavlja se kao uslov za pomak i u drugim oblastima, što predstavlja otežavajuću okolnost zbog konstantne opstrukcije Prištine u realizaciji dogovorenog.

Razvijena i uspešna regionalna saradnja, kroz brojne regionalne inicijative, takođe, doprinosi članstvu u EU. Republika Srbija se postavlja konstruktivno u pogledu učešća Privremenih institucija samouprave u Prištini u radu regionalnih foruma, što se od nas zahteva i kroz poglavlje 35. Poštujući postignute dogovore, Srbija je prihvatila učešće „Kosova”* (sa zvezdicom i poznatim tekstom fusnote): u Regionalnom savetu za saradnju, Procesu saradnje u JIE i u aktivnostima MARRI – Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice.

Važni odnosi sa NATO

– Posebno bih izdvojio aktuelni „Berlinski proces” – naveo je Dačić. – Do sada su održana četiri samita: u Berlinu, Beču, Parizu i Trstu, kao i 19 sastanaka na nivou resornih ministara vlada zapadnog Balkana i Evropske komisije. U okviru „Berlinskog procesa”, posvećeno smo radili na obavezama u okviru „Agende povezivanja” – inicijalne okosnice ovog procesa čiji je cilj izgradnja i unapređenje infrastrukture kao osnove za ubrzani razvoj regiona, a Srbija je u odnosu na region otišla najdalje. Na poslednjem samitu u Trstu, Srbija i ostali sa Balkana započeli su rad na jačem trgovinskom, investicionom i digitalnom povezivanju.

(Foto Beta/MSP/O. Stevanović)
Uloga počasnih konzula
- Značajna je i uloga počasnih konzula Republike Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova u kontinuitetu sprovodi aktivnosti na širenju mreže počasnih konzula. Republika Srbija, do sada, ima 73 počasna konzula u inostranstvu. U septembru 2017. godine otvoren je naš konzulat s počasnim konzulom u Španiji na čelu, sa sedištem u Saragosi. U januaru i februaru 2018. godine planirano je svečano otvaranje Konzulata Srbije u Australiji sa počasnim konzulom na čelu, sa sedištem u Pertu, Konzulata Srbije u Slovačkoj Republici sa počasnim konzulom na čelu, sa sedištem u gradu Martin, i Konzulata Srbije na Novom Zelandu sa počasnim konzulom na čelu, sa sedištem u Oklandu, naveo je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Odnosi sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir za Srbiju predstavljaju važnu oblast naše spoljne i bezbednosne politike. Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti, što znači da ne želi članstvo u bilo kom vojnom savezu. Vojna neutralnost, međutim, nije prepreka unapređenju partnerske saradnje sa NATO-om. Politički dijalog je u usponu, naročito nakon usvajanja Individualnog akcionog plana partnerstva. Standardi koje smo dostigli kroz učešće u programu PzM u značajnoj meri su pomogli da Srbija uspešno učestvuje u misijama i operacijama UN i EU. Dokaz visokog stepena saradnje sa NATO-om je i činjenica da će Srbija ove godine prvi put biti domaćin vežbe reagovanja u vanrednim situacijama. Republika Srbija učestvuje u četiri misije EU sa ukupno 35 pripadnika Vojske Srbije i još šest misija i operacija UN (Kongo, Liberija, Kipar, Liban, Bliski istok, Centralnoafrička Republika). U 2017. skoro 700 pripadnika Vojske učestvovalo je u mirovnim misijama i operacijama u svetu.

Dačić je naglasio da borba protiv terorizma predstavlja zajednički zadatak, posebno kada je reč o radikalnom islamizmu i fenomenu džihadizma:

– Srbija je članica Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države. Posebnu pažnju posvećujemo fenomenu „stranih terorističkih boraca”, odnosno registrovanom porastu radikalizma i nasilnog ekstremizma na Kosovu i Metohiji (procene govore da je na ratištima u Siriji i Iraku u redovima Islamske države učestvovalo preko 300 osoba sa KiM). Takođe, ništa manja opasnost ne preti i od zabeleženog prisustva pripadnika ćelija terorističkih organizacija Al Kaide, mudžahedina i vehabijskog pokreta.

Energetska bezbednost

Pitanje energetske bezbednosti, prema njegovim rečima, predstavlja jedan od ključnih faktora za privredni razvoj država. Snabdevanje energentima nije samo ekonomsko već je i pitanje nacionalne bezbednosti. Podržavamo prioritete Energetske zajednice u nizu projekata koji su značajni za celinu regiona: „Transjadranski gasovod”, „Jadransko-jonski gasovod”, izgradnja interkonektora, izgradnja terminala za tečni gas i dr, a sa pažnjom se prate aktivnosti oko „Turskog toka”.

– Jedan od najvažnijih prioriteta spoljne politike Republike Srbije jeste i očuvanje stabilnosti u regionu, unapređenje dobrosusedstva i dalji ekonomski oporavak i bolji standard svih građana. Do sada u svakoj situaciji, bez izuzetka, jasno smo potvrđivali odlučnost naše zemlje da sva otvorena pitanja sa neposrednim susedima i u regionu, a znate sami da ih nije mali broj, rešavamo dijalogom. Ovakav pristup dao je značajne rezultate i tokom prošle godine.

Posetom turskog predsednika Erdogana Srbiji, prema obostranoj oceni, otvoreno je novo poglavlje u odnosima dve zemlje. Tom prilikom je potpisano 15 međudržavnih sporazuma, uključujući i deklaraciju o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju – koji bi svoju prvu sednicu trebalo da održi tokom 2018. godine. Za odnose sa Grčkom može se reći da su podignuti na najviši nivo, a realizovane su posete grčkog predsednika i premijera Beogradu, te je održana Prva sednica Visokog saveta za saradnju u Solunu.

Održava se politički dijalog na najvišem nivou i u trilateralnom i kvadrilateralnom formatu – sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom. Očekujemo da intenzitet dijaloga u ovom formatu bude očuvan i u 2018. godini, a naredni sastanak kvadrilaterale planiran je za mart 2018. u Bukureštu. Prošle godine obnovljen je i trilateralni format na nivou ministarstava inostranih poslova sa Turskom i BiH, a odlučni smo da nastavimo trilateralnu saradnju na nivou MIP-a Srbije, Italije i Albanije – kazao je Dačić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova je ukazao i da smo sa Albanijom u poslednje vreme značajnije unapredili dijalog, pri čemu se posebno izdvajaju naši zajednički interesi u pogledu rada na projektima auto-put Niš–Priština–Drač, železnička pruga Beograd–Podgorica–Skadar–Drač, formiranje Regionalne kancelarije za saradnju mladih i Fonda za zapadni Balkan i dr.

 – Uprkos naporima koje Srbija čini u cilju normalizacije i unapređenja odnosa sa susedstvom i u regionu, mora se „pogledati istini u oči” i otvoreno reći da često sa drugih strana ne dobijamo adekvatan odgovor i iskreno pruženu „ruku saradnje”. Kao što vam je poznato, to se u protekloj godini moglo videti u komunikaciji sa bošnjačkim zvaničnicima u BiH, zvaničnicima Hrvatske, Makedonije... Ipak, takvim potezima suseda naša zemlja neće biti obeshrabrena u realizaciji svojih jasno definisanih prioriteta i nastaviće sa promovisanjem politike dobrosusedstva i saradnje, ali i sa sprečavanjem svakog neprincipijelnog uslovljavanja i pokušaja internacionalizovanja pitanja koja su u isključivoj nadležnosti suverenih država.

(Foto Beta/MSP/O. Stevanović)

Unapređenje veza sa Rusijom i Kinom

Naš interes je i da razvijamo što je moguće bolje odnose sa vodećim evropskim zemljama. Tu bismo mogli posebno da izdvojimo odnose sa Nemačkom,  Velikom Britanijom, Španijom, Francuskom, Austrijom i drugim evropskim državama – rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, prioritet naše spoljne politike jeste održavanje već dobrih odnosa i njihovo unapređenje sa Ruskom Federacijom.

– Na tradiciji dobrih odnosa izgradili smo strateško partnerstvo, potpisivanjem deklaracije maja 2013. godine u Sočiju. Kontinuirano se održava komunikacija na najvišem nivou. Rusija je jedan od vodećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a osim ekonomske, dve zemlje ostvaruju uspešnu saradnju i u energetskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima. Rusija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Srbije, što se ostvaruje na bilateralnom i multilateralnom planu.

S druge strane, sa Sjedinjenim Američkim Državama želimo da unapredimo odnose. Iako nemamo iste stavove u pogledu rešavanja kosovskog pitanja, imamo isti cilj, a to je stabilnost regiona zapadnog Balkana. U tom smislu, Srbija je pouzdan i odgovoran partner. Poslednjih godina intenziviran je politički dijalog na visokom i najvišem nivou, razvijaju se odnosi na ekonomskom polju, ali i vojna saradnja.

Odnosi sa Kinom su takođe poslednjih godina znatno unapređeni, što je i dovelo do uspostavljanja strateškog partnerstva, a 2016. i posete predsednika Kine Srbiji. Među nama postoji međusobna podrška u pitanjima od ključnog interesa za obe države, uz održavanje dijaloga na svim nivoima. Republika Srbija u potpunosti podržava inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga „Pojas i put” i aktivna je u mehanizmu saradnje Kine sa 16 država centralne i istočne Evrope. Na ekonomskom planu, kineske firme su vodeći infrastrukturni izvođači u Srbiji, što posledično vodi boljoj povezanosti zemlje i regiona, a time i boljim uslovima za inostrane investicije. U tom smislu, Srbija je trenutno zemlja sa najviše zajedničkih projekata u centralnoj i istočnoj Evropi – naveo je Dačić.

Nekada „treći put” Jugoslavije i vodeća uloga u Pokretu nesvrstanih zemalja, prema mišljenju prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova, danas je spoljnopolitički kapital Srbije u borbi za očuvanje naše teritorijalne celovitosti, jer je većina afričkih, latinoameričkih i azijskih država na istim pozicijama kada je reč o poštovanju međunarodnog prava. U tom smislu, Srbija pridaje veliki značaj razvoju svestrane saradnje sa tim tradicionalnim prijateljima, naročito obnavljanju ekonomske saradnje i privlačenju investicija, jer su te države, među kojima i članice Briksa, danas jedan od motora svetske privrede.

– Iako se ne radi o klasičnom spoljnopolitičkom prioritetu, jedan od prioriteta rada Ministarstva spoljnih poslova jeste zaštita prava i interesa naših državljana i pravnih lica u inostranstvu i kontinuirano pružanje brojnih usluga i raznih vidova pomoći. Ilustracije radi, u 2017. godini, uz pomoć Vlade Španije i Vlade Francuske, kao i nacionalne avio-kompanije „Er Srbija”, uspešno smo izvršili evakuaciju srpskih državljana iz karipskog regiona pogođenog uraganom „Irma” (evakuisano je 14 lica).

Jedan od prioriteta u radu je i nastavak procesa vizne liberalizacije. U Srbiju bez vize mogu da uđu i borave strani državljani, nosioci običnih pasoša, iz 78 zemalja, dok je državljanima 116 zemalja i dalje potrebna viza. Našim državljanima vize nisu potrebne za putovanje u 68 država, dok je za 126 viza potrebna. Uspešno se primenjuje sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade NR Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, koji je stupio na snagu pre godinu dana. Vlada Srbije je, u 2017. godini, radi povećanja broja turističkih poseta i privlačenja stranih investicija, donela odluke o ukidanju viza za državljane Perua, Irana, Indije, Indonezije, Gvineje Bisao i Surinama – rekao je Dačić.

Srbi u regionu i dijaspori

Zaštita prava i interesa naših državljana u inostranstvu i razvoj i unapređenje odnosa sa Srbima u regionu i dijaspori je ustavna obaveza. U tom smislu, jedan od prioriteta su i aktivnosti usmerene na saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, u cilju unapređenja ekonomskih odnosa, afirmacije srpske kulture i očuvanja srpskog jezika u inostranstvu.

– Interes Srbije kao matične države jeste da državljani Republike Srbije i pripadnici srpske zajednice u inostranstvu uživaju sva individualna i kolektivna prava koja su garantovana međunarodnim konvencijama i bilateralnim međunarodnim ugovorima. Republika Srbija nastoji da pomogne da se dijaspora i Srbi u regionu uspešno integrišu u državama u kojima žive, imajući u vidu da jedino dobro integrisana zajednica može da doprinese unapređenju bilateralnih odnosa – rekao je Dačić.

– S druge strane, proces integracije sa sobom nosi opasnost od asimilacije. U tom smislu činimo sve napore da se izađe u susret potrebama srpskih državljana i iseljenika našeg porekla u stranim državama i pomogne u očuvanju njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta. Intenziviranje bilateralnog dijaloga sa državama regiona odnosi se i na unapređenje prava pripadnika srpskog naroda u državama regiona koja se tiču upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma, negovanja srpske kulture, nacionalne istorije i slobodarske tradicije, očuvanja nacionalne geografije, očuvanja i zaštite srpskog kulturno-istorijskog nasleđa, informisanja na srpskom jeziku i njihovog adekvatnog političkog predstavljanja i organizovanja u zemljama u kojima žive.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Matija Soskic
..."dalji razvoj dobrosusedskih odnosa". Da li Dacic zna sta mu bivsi predsednik govori u Banjaluci? Sramota je da njegovu izjavu niko od vlade nije prokomentarisao a kamoli osudio, a radi se o direktnom verbalnom napadu na teritorijalni integritet susedne drzave. Sramota!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.