„Posao stoleća“ na redakturi

Kragujevac – Bliži se dan odluke: hoće li „Fijat“ ostati ili otići iz Srbije? Ako Vlada Srbije želi da „Fijat“ ostane u zemlji, do kraja godine će sa ovom kompanijom morati da potpiše novi ugovor. Prvobitni ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju potpisan je 29. septembra 2008, a paraf su stavili direktor italijanske kompanije Serđo Markione i potpredsednik tadašnje vlade Mlađan Dinkić. Ovaj ugovor je vremenski ograničen na 10 godina i ističe 31. decembra 2018.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju prošle godine, na svečanosti u Kragujevcu povodom početka serijske proizvodnje restilizovane verzije modela „500-L“, izjavio kako se nada da će poslovna saradnja sa „Fijatom“ biti nastavljena i posle 2018. Da bi aranžman sa „Fijatom“ mogao biti produžen govori i to što su sindikati u kragujevačkoj fabrici automobila pre nekoliko dana potpisali novi kolektivni ugovor sa rukovodstvom multinacionalne kompanije koji važi tri godine. Ipak, treba biti oprezan, jer ostanak „Fijata“ u Srbiji zavisi od mnogo faktora.

U pitanju je, pre svega, uvek turbulentno tržište automobila na kojem se sukobljavaju najveće kompanije iz oblasti auto-industrije. Da bi se, koliko-toliko, suprotstavila konkurenciji, grupacija „Fijat-Krajsler“ preorijentisala se na proizvodnju robusnijih četvorotočkaša – „terenaca“, što ne ide u prilog kragujevačkoj fabrici u kojoj se još uvek montira vremešni „500-L“. Serijska proizvodnja „velikog fiće“, podsećanja radi, počela je 2012, a novi model, o kome se odavno priča, još nije na vidiku.

U načelnom ugovoru (bez toliko pominjanih zatamnjenih klauzula), koji se od juče može naći na sajtu Vlade Srbije, kad je reč o proizvodnji novog modela u Kragujevcu stoji samo to da će zajedničko privredno društvo „Fijata“ i naše države „uložiti komercijalno realne napore radi započinjana proizvodnje drugog modela“. Tamo gde je u verziji ugovora koji je objavljen na sajtu vlade 2008. godine pisalo da je „Fijat“ obavezan da pravi dva modela u Kragujevcu, sada stoji – „redakcija teksta“.

Ukoliko Vlada Srbije uopšte može da bude ravnopravan partner u „poslu stoleća“, kako su mediji okarakterisali ponovni dolazak „Fijata“ u Kragujevac, stari ugovor sa ovom multinacionalnom kompanijom moraće da pretrpi zaista ozbiljnu redakturu. Jer, osim što je osnivački ulog bio manji, sva ostala davanja naše države su bila veća.

Shodno udelu u zajedničkom privrednom društvu od 33 odsto, naša država je, po ugovoru iz 2008, imala obavezu da uplati 231.000 evra osnivačkog kapitala, a „Fijat“, sa većinskim udelom od 67 odsto – 469.000 evra. No, država se obavezala da u zajedničku kompaniju uloži i „Zastavinu“ imovinu vrednu 50 miliona evra, kao i da zaposlenje svakog radnika podrži sa 10.000 evra. „Fijat“ se, s druge strane, obavezao da će angažovati najmanje 2.433 radnika, ali je naša država, opet, bila dužna da kompaniji vrati pun iznos socijalnih doprinosa za zaposlene. Država je plaćala i usavršavanje radnika, ali se, umesto povećanja proizvodnje, sredinom 2016. suočila sa gašenjem jedne proizvodne smene u fabrici koju je napustilo oko 750 radnika. Država je bila primorana i da „gasi“ nezadovoljstvo radnika koji su prošle godine, zbog malih plata, organizovali tronedeljni štrajk.

Plate radnika u Kragujevcu povećane su sa 35.500 dinara na 42.250, ali su ta primanja i dalje tri do četiri puta niža od mesečne zarade zaposlenih u „Fijatovim“ pogonima u Poljskoj i Italiji. Nije do kraja sproveden ni proces rasterećenja radnika posle gašenja jedna smene, ali bi se i nezadovoljstvo tim povodom moglo ublažiti kada bi u fabrici počela proizvodnja novog, konkurentnijeg modela automobila. Od 2012. do 2016. vrednost izvoza „500-L“ opala je više od 500 miliona evra – sa 1,5 milijardi na 990 miliona, pa bi u novom ugovoru, ako ga bude, proizvodnja novog modela trebalo da bude prioritet naših pregovorača.