Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AUTORI

Scenografiju ne pravim da bude lepa

Na isti način radim od šezdesetih godina do danas, bez obzira s kim radim, debitantom ili iskusnim rediteljem. Jer, to što radim, radim radi sebe. To je moj pečat. I mislim da je krajnje jednostavan. Ne može kiks da se desi. Ne može neko da mi donese kamion rekvizita koji mi ne trebaju, priča poznati scenograf Milenko Jeremić
Миленко Јеремић (Фото Жељко Јовановић)

Možda je jedna rečenica koju je Milenku Jeremiću davnih šezdesetih godina uputio drugar, a kasnije i kum Bata Živojinović, odredila životni put ovog poznatog scenografa. A možda se u celu priču umešala sudbina. Ko bi znao. Nakon više od pola veka iza Jeremića je rad u stotinak televizijskih i filmskih projekata, desetak pozorišnih predstava, iako je planirao nešto sasvim drugo.

– Upisao sam Akademiju primenjenih umetnosti, odsek enterijer. I planirao time da se bavim. Sasvim slučajno sam se našao na filmu. Vetar u leđa mi je dao moj drug Bata kada mi je jednom prilikom, tokom studija, rekao: „Što ti ne bi završio na filmu?!” I ja sam se tada kao asistent scenografa našao usred projekta zvanog „Čovek nije tica”. Bata me je tu gurnuo. Ali, nisam tada planirao da ostanem na filmu. Otišao sam nakon vojske u Nemačku i tamo ostao četiri godine. Bavio se adaptacijom lokala, unutrašnjom arhitekturom. Stekao sam tamo puno prijatelja ali nisam mogao da ostanem. Svaki put kada bih prelazio našu granicu, plakao sam. Ovde je moje mesto – priča scenograf čije se ime našlo na špici brojnih filmova od šezdesetih godina pa sve do današnjih dana kada se nedavno vratio sa višemesečnog snimanja televizijske serije „Koreni” rađene po romanu Dobrice Ćosića.

U svet filma Milenko Jeremić odlučio je da „uplovi” tek nakon što je radio u ostvarenjima „Moja luda glava” i „Valter brani Sarajevo” i tako, na neki način, nastavio put svog oca, kinotehničara, koji je prvi u Beogradu imao dve „erneman” mašine, projektore.

Besplatne projekcije

– U našoj kući na Bulbulderu prikazivali smo filmove. Besplatno. Posle rata tata je radio u „Beograd filmu”, bio je jedan od njegovih osnivača – priča naš sagovornik .

Da će on kasnije završiti u svetu filma i televizije tada ni sanjao nije, a još manje da će se time baviti i nakon penzije u koju je otišao samo zahvaljujući kolegi koji mu je svojevremeno, dok je radio na filmu „Život je lep”, skrenuo pažnju da je stekao pravo na nju.

Mnogo pre toga Milenko je svoj pečat ostavio u nekim od kultnih jugoslovenskih i srpskih ostvarenja poput „Majstora i Margarite”, „Variole vere”, filma za sva vremena kakav je „Maratonci trče počasni krug”, u filmovima „Lepa sela lepo gore”, „Bure baruta”, „Crna mačka beli mačor”, „Čudo neviđeno”, „Seobe”, „Balkanski špijun”, „Boj na Kosovu”, kao i u serijama koje su obeležile istoriju televizije poput „Povratka otpisanih”... A hteo je da se bavi uređenjem enterijera i da slika akvarele.

Život mu je namenio drugu priču koju on priča i dalje. Sa mnogih snimanja nosi uspomene kojih se i danas rado seća i prepričava sa osmehom.

Novi projekti
– Pozivi za rad i dalje stižu. Sada imam scenarija za tri filmska projekta – „Teslu”, reditelja Boriše Simovića, „Gospođicu Desanku” Miroslava Mike Aleksića i za „Mrak” Dušana Milića.Dopada mi se „Mrak”, priča o stradanju Srba na Kosovu. Jedna kuća i jedna crkva i jednom zaseoku u kojem se vrši pritisak na Srbe da se isele... „Tesla” sam po sebi govori o čemu se radi a „Desanka” je priča iz Prvog svetskog rata. Bolnica u Valjevu, pegavi tifus, detinjstvo Desanke Maksimović, jedna topla filmska priča vezana za njenog oca. Od ta tri projekta „Tesla” je najzahtevniji. Malo izlazi iz mojih uobičajenih scenografskih okvira. Treba da rekonstruišem onu njegovu čuvenu laboratoriju u Arizoni. Da pomognem da se realizuje njegova moć rendgenskog pogleda da vidi kroz zidove. Naravno, tu će se koristiti i kompjuterski efekti – kaže Milenko Jeremić.

– Sećam se kada smo snimali „Okupaciju u 26 slika” i kada sam na Sahat-kuli u Herceg Novom morao da nacrtam neke ustaške simbole. Tadašnji predsednik opštine je bio užasnut mojom namerom jer se plašio da će boja „ući” u kamen pa sam ja „diverzantski”, noću, lepio ustaške parole. Dolazila je i policija po mene. Naravno, ništa od boje nije ostalo. Sve je bilo pod kontrolom, iscrtano na cigaret-papiru i lepljeno uz pomoć želatina. Sahat-kula je ostala netaknuta – priča uz smeh Milenko kojem je tokom rada na filmu „Valter brani Sarajevo” došla u posetu žena i jedva ga prepoznala kada je ga je videla skroz crnog i zaprljanog jer je kopao po otpadu tražeći „nešto što mu treba”.

– Taj film je bio veliki projekat. Satove iz scene sa Radetom Markovićem nalazio sam po privatnim kućama, a pored kamere je prošlo 40 tenkova koje sam morao da „obučem u nemačke uniforme”. Da im nacrtam nemačke oznake. Za to sam koristio istorijsku dokumentaciju, da ne pogrešim. Kompjuter ne koristim, više volim da otvorim knjigu i vidim sliku. Imam svoju biblioteku – priča Jeremić.

Za proteklih pet decenija Milenko Jeremić je radio u više od sto projekata, filmskih, televizijskih, ali, kako naglašava, nisu svi oni i realizovani.

– Međutim, ja ih scenografski jesam spremio. Dešavalo se, kao na primer, za treći deo „Balkan ekspresa”, da dobijem tekst, spremim taj treći deo... To je trebalo da bude priča o Gagi Nikoliću, Bori Todoroviću i drugima kao junacima koji u ovom delu bivaju pokradeni. Bilo je to pre pet, šest godina. Ja odradio svoj deo posla, ceo elaborat spremio, ali producenti se više nisu javili – priča Jeremić i objašnjava koje su faze u njegovom scenografskom poslu.

– Crtate po scenama sve što vam treba da bi rekviziterima bilo jasno šta da vam nabave. Posle toga ide knjiga i to pomoćniku režije. To je scenografska razrada. Onda me rekviziter vodi na mesta gde se rekviziti nalaze da bih odabrao ono što mi se sviđa. U svakom filmu imam isti pristup. Na isti način radim od šezdesetih godina do danas bez obzira s kim radim, debitantom ili iskusnim rediteljem. Jer, to što radim, radim radi sebe. To je moj princip rada, moj pečat. I mislim da je krajnje jednostavan. Ne može kiks da se desi. Ne može neko da mi donese kamion rekvizita koji mi ne trebaju. I sa istim žarom radim kao na početku karijere – priča Milenko Jeremić koji je osmislio scenografiju i za filmove „Sezona mira u Parizu”, „Banović Strahinja”, „Igmanski marš”, „Poslednji krug u Monci”, „Tri karte za Holivud”, „Nečista krv”, „Rat uživo”...

Nekada se radilo na poverenje

Na naše pitanje kako je bilo raditi na filmu nekada a kako sada, kratko odgovara:

– Nekada je bilo mnogo poštenije! Para nije bilo, ne pamtim kada sam četvrtu ratu dobio. A ona je uvek dolazila na kraju filma. A sada dolazi vreme da se pare na početku filma traže. Ja još uvek nisam počeo sa tom praksom, ali... Ko zna.

Priča nam i kako ni od koga nije učio ovaj posao kada je počinjao.

– Likovnjak sam, sistematičan. Kod mene je u objektu i figura i kostim. Priču razvijam gradeći likove, dajući doprinos onom osnovnom tekstu. Ako, primera radi, imamo muzičara kao jednog od likova u filmu, onda imam obavezu da njega i njegov život prikažem kroz prostor u kojem živi. Lik u filmu je centar mog razmišljanja. Scenografiju ne pravim da bude lepa već svrsishodna, priča scenograf kroz čije ruke prođe apsolutno svaki rekvizit.

– Ne mogu preko telefona da radim. Radio sam i za pozorište, uglavnom Zvezdara teatar, nekih desetak predstava i bio sam sve vreme sa majstorima tokom izrade dekora. Čak sam i patiniranje kontrolisao – priča Jeremić i priznaje da je često van kuće ali da se ne žali jer to ima i svojih draži kao što je upoznavanje novih prostora, susret sa novim ljudima.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.