Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbi na računima drže 9,3 milijarde evra

(Фото А. Васиљевић)

Nema bolje reklame za domaći bankarski sistem i ukupnu stabilnost zemlje od činjenice da u bankama postoji 351 štedna partija sa ulozima većim od pola miliona evra. Zašto je to reklama? Zato što država, u slučaju propasti banke, garantuje samo za depozite do 50.000 evra. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za novembar 2017. godine, ukupna vrednost štednih uloga preko 500.000 evra iznosi 337,6 miliona evra. Preračunato, svaki od ovih štediša ima na računu nešto manje od milion evra. Tačno 961.913 evra.

Ovi milioneri su „incident” u masi svih štediša. Jer, u bankama je ubedljivo najviše „sitnih” uloga do 500 evra, što je 80,7 odsto ukupnog broja uloga, koji po vrednosti učestvuju sa svega jedan odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Skoro polovina ukupne devizne štednje odnosi se na uloge čija je vrednost između 10.000 i 50.000 evra, dok veći ulozi od preko 100.000 evra čine 14,4 odsto ukupne devizne štednje.

Prosečan ulog je 2.010 evra.

Dinarskih milionera je, ipak, znatno više. Među štednim ulozima vrednosti od milion do pet miliona dinara ima 9.808 štednih partija, dok su između pet i deset miliona dinara uštedela 923 bankarska klijenta. Preko deset miliona dinara ima 337 štediša.

Prosečan iznos dinarske štednje po štednom ulogu iznosi 41.000 u dinara.

Kod dinarske štednje iluziju o velikom broju štediša zapravo pravi veliki broj sitnih uloga. Štednja do 10.000 dinara postoji na čak 91 odsto ukupnog broja partija, što je svega 1,1 odsto ukupne dinarske štednje. Ukoliko se izuzmu štedne partije po viđenju sa manjim iznosom deponovanih sredstava (do 10.000 dinara), prosečna visina dinarskog štednog uloga iznosi 277.000 dinara. Od ukupnog broja štednih partija (1.196.327), na najmanje štedne uloge do 10.000 dinara odnosi se 1.088.648 štednih partija.

Uprkos niskim kamatama štednja je sve veća pa je devizna štednja građana na kraju novembra iznosila 9,3 milijarde evra, što je 10,2 miliona evra više nego na kraju oktobra. Dinarska štednja građana iznosi 49,3 milijarde dinara što je trista miliona dinara više u odnosu na kraj oktobra. Pri tome, 98,6 odsto dinarske i 96,6 odsto devizne štednje odnosi se na štednju rezidenata.

Posmatrajući dugoročna kretanja, dinarska štednja raste. Tako je u poređenju sa krajem 2012. godine, u kojoj je NBS počela da sprovodi strategiju dinarizacije, dinarska štednja povećana 2,8 puta, pri čemu je njeno učešće u ukupnoj štednji stanovništva povećano sa 1,9 odsto na 4,3 odsto.

Prinosi na devizne depozite su i dalje niski zbog izuzetno niskih kamata na međunarodnom finansijskom tržištu. U novembru 2017, koji je bio mesec štednje, kada banke po pravilu daju nešto više kamate, one su iznosile oko 0,6 odsto za depozite ročnosti do godinu dana, odnosno oko 1,3 odsto, koliko su banke plaćale na depozite položene na rokove od godinu dana do dve godine. U NBS kažu da će kretanje kamata na deviznu štednju u narednom periodu u velikoj meri zavisiti od odluka vodećih centralnih banaka i dešavanja na svetskom finansijskom tržištu. Kako najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima, dešavanja u evrozoni i buduće odluke Evropske centralne banke imaće značajan uticaj na kretanje ovih kamatnih stopa. Prema najavama zvaničnika Evropske centralne banke, kamatne stope u evrozoni ostaće na niskom nivou još neko vreme, pri čemu je najavljeno da će, kada se započne sa povećavanjem kamatnih stopa, to povećanje biti postepeno, kako se ne bi izazvali poremećaji na finansijskim tržištima.

S druge strane, kamate na dinarsku štednju u najvećoj meri zavise od referentne kamatne stope NBS. U skladu sa monetarnom politikom koju NBS sprovodi od maja 2013. godine, kamate na dinarske depozite u proteklih nekoliko godina su manje. Ipak u novembru, mesecu štednje 2017, banke su nudile nešto više kamatne stope u odnosu na prethodne mesece, i u proseku su se kretale od 3,1 odsto, za dinarske depozite ročnosti do jedne godine, do 4,6 odsto, za ročnosti duže od dve godine. Posledica „relaksiranije” monetarne politike NBS, preko smanjenja referentne kamate, jesu i značajan pad kamata na dinarske kredite privredi i stanovništvu, odnosno manji troškovi zaduživanja privrede i građana u lokalnoj valuti bez preuzimanja valutnog rizika.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Potrebno je uporediti bankarski sistem Austrije , nemacke , sa bankarskim sistemom u Srbiji , pa videti svu apsurnpost ovog teksta ?
Pera Peric
Štednju ne treba "izbijati", već treba ponuditi državne obveznice koje će imati kratak rok dospeća i atraktivne kamate. Za državu je to jeftin izvor finansiranja državnih projekata (jeftiniji od postojećih kredita), a za građane dobra alternativa za niske kamate u bankama.
Ivan Tomic
Pre nego sto se mogu izvesti ikakvi zakljucci, potrebno je navesti da li se radi samo o stednim racunima fizickih lica ili su tu i preduzeca. Drugo, o kakvoj vrsti stednih racuna se radi - orocena stednja ili stednja po vidjenju? Treca stvar je da se ovde radi o podacima za celu Srbiju koja ima BDP od oko 40 milijardi evra, sto ce reci da naveda cifra stednje predstavlja 20-ak posto ove sume, sto i nje nesto preterano neocekivano i senzacionalno. Srbija nije bogata zemlja i u rangu sa razvijenim zemljama Zapada (sa kojima se cesto poredi), ali na svetskom nivou ima sasvim pristojnu, prosecnu ekonomiju i to ovaj podatak o stednji i pokazuje.
toma
da neće možda sns ološ i to da oporezuje ?!
MP
Oporezovana je zarada od kamate sa 15% godisnje.
Milorad Mrdja
Uh super, samo da naši političari i njihovi strani mentori smisle kako taj novac da izbiju narodu iz džepova.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.