Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izložba dela Petra Lubarde u Andrićgradu

Фото А.Васиљевић

VIŠEGRAD  - Reditelj Emir Kusturica otvorio je danas u galeriji „Petar Lubarda” u Andrićgradu izložbu „Petar Lubarda 1907-1974-2017”, koja je priređena u okviru Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf”.

Kusturica je rekao da ono što je zanimljivo i što je vezano i za Andrića i za Lubardu jeste ono što je danas najčešće prokazano, a to je da između države i umetnika postoji saglasje i da umetnici mogu da budu i deo državnog projekta.

„Mala država koja svoj opstanak od 1804. pokušava da održi, uspela je da napravi ono što se svuda zove država. U onom trenutku kada se odvojila od plemenskog načina određivanja ljudske zajednice, tu je počela država, a kod Petra Lubarde bih rekao da je u pitanju obrnut proces”, rekao je Kusturica.

„On je zapravo uneo sve ono što u percepciji savremenog čoveka i čoveka njegovog vremena zapravo vraća u doba predistorije. Sva njegova velika platna govore o neviđeno intenzivnom doživljaju kojeg bi mogao da ponese samo čovek rođen u kamenu i taj bljesak svetlosti koji je taj kamen prelamao kroz njegove moždane vijuge, doveo je do toga da smo dobili najimpresivnije utiske o prostoru Crne Gore i svih onih u kojima se našao”, istakao je Kusturica.

On je primetio da živimo u vremenu kada nam preti veštačka inteligencija.

„Prete nam da će veštačka inteligencija potpuno zameniti čoveka. Po nekim teorijama postoje čipovi i načini da se napravi robot koji gleda sliku i robot koji je napravi. Međutim, ova izložba potvrđuje obrnuto, da zapravo refleksija i ljudski doživljaj prirode, unutrašnji sadržaji koje priroda sama sa sobom nosi, jedino mogu umetnici da iscrtaju. To je najbolja potvrda da veštačka inteligencija neće dostići visine tog doživljaja”, naglasio je Kusturica.

Izložba nastala prošle godine, prema konceptu mr Milane Kvas, v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, i Dine Pavić, kustosa Kuće legata, izložba je deo projekta osmišljenog povodom obeležavanja 110 godina od rođenja jednog od najznačajnijih predstavnika nacionalne moderne umetnosti 20. veka.

Direktor Kuće legata Filip Brusić-Reno je rekao da je 2017. godina protekla u znaku 110 godina od rođenja velikog umetnika čije obeležavanje nastavljuju i ove godine pa će izložba nakon Podgorice, Novog Sada, Beograda i Višegrada, biti postavljena u Banjaluci i Čačku.

V.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milana Kvas je rekla da je izložbu do sada videlo više od 10.000 posetilaca i da je u svakom od prostora gde je postavljena, dobila poseban smisao.

Na samom ulasku u Andrićev institut nalaze se dve velike fotografije Petra Lubarde, pored Ive Andrića.

„Andrić je bio prisutan 1928. godine u Parizu kada je Lubarda prvi put izlagao u francuskoj prestonici. Pavle Beljanski ima mnogo zajedničkih tačaka sa Andrićem. Oni su rođeni iste godine, bili na istoj umetničkoj i diplomatskoj sceni. Interesantno je da je prvo Andrić upoznao Lubardu, a onda Beljanski upoznao Lubardu takođe u Parizu i od tada počinje veliko prijateljstvo”, ispričala je Kvas.

Okupljene je pozdravio i zamenik sekretara za kulturu AP Vojvodine Nebojša Kuzmanović, koji je poklonio biblioteci u Andrićevom institutu kolekciju od pet knjiga Nikole Kajteza iz oblasti filozofije.

Postavka obuhvata Lubardina dela iz perioda između dva svetska rata, kao i ostvarenja iz ratnog i posleratnog perioda, predstavljajući retrospektivni izbor od ukupno 26 eksponata.

Originalna dela prati bogata arhivska građa, štampani paneli sa reprodukcijama fotografija i pisama, savremenim objavama u štampi i bogato ilustrovani katalog.

Postavku izložbe u Andrićgradu realizovale su Milica Orlović Čobanov, viši-kustos Spomen-zbirke, i Dina Pavić.

Autori tekstova u katalogu su Gordana Krstić Faj, Kvas i Pavić, sa uvodnim tekstovima dr Jasne Jovanov i Filipa Brusića-Renoa.

Otvaranju izložbe prisustvovali su i gosti „Kustendorfa”, koji su prethodno obišli Andrićgrad i upoznali se sa idejom Emira Kusturice da podigne grad u Višegradu u čast srpskog nobelovca, prikazujući njegovim ulicama i zdanjima 500 godina dugu istoriju na ovim prostorima.

Inostrani gosti i novinari prošetali su glavnom ulicom koja nosi naziv „Mlada Bosna”, posetili bioskop „Doli Bel”, razgledali Trg Petra Petrovića Njegoša i kopiju manastira Dečani. (Tanjug)

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sloboda
Za postovanje ,prošle godine sam posetila Galeriju u Andricgradu ,i kupila sliku od Sarajevskog slikara i donela u Vankuver mojoj porodici ...Umetnost nema granica ....Hvala našem reditelju Emiri Kusturici ...koji potiče iz naših krajeva ...kao Ivo Andrić, Petar Lubarda . Pavle Beljanski ...i mnogo drugih Poz iz Vankuvera

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.