Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tramp učinio Kinu i Rusiju ponovo velikim

Galupovo istraživanje ukazuje da američko vođstvo ima sve manju podršku u svetu, naročito u Evropi, Kanadi i Latinskoj Americi
Упркос најавама да ће ојачати америчку глобалну улогу, десило се супротно: Доналд Трамп са ћерком Иванком (Фото Бета/АП)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Većina sveta sve manje veruje u američko vođstvo otkad se u Belu kuću uselio Donald Tramp, što prema oceni stručnjaka instituta Galup, koji je uradio veliko istraživanje svetskog javnog mnjenja, otvara mogućnosti ostalim zemljama kao što su Kina, Rusija i Nemačka da se nametnu na međunarodnoj sceni. Iako nemačka politička elita nastoji da u novonastaloj situaciji pregrupiše snage na nivou Evropske unije, u Berlinu preovladava strah da Tramp svojom politikom neće, kako je obećavao, „učiniti Ameriku ponovo velikom”, već Kinu i Rusiju.

Galupovo prošlogodišnje istraživanje došlo je do podatka da samo 30 odsto ispitanika u 134 zemlje ima pozitivno mišljenje o vođstvu SAD po Trampom, što je za 18 procentnih poena manje u odnosu na poslednju godinu mandata Baraka Obame, a za četiri u odnosu na poslednju godinu vlasti Džordža Buša mlađeg.

Pad odobravanja američke politike je naročito izražen u Latinskoj Americi, Evropi i Kanadi, pri čemu je i prosečno neodobravanje američke politike poraslo na 43 odsto, što je takođe novi rekord.

„Mnogo je izazovnije biti vođa kada ljudi imaju ovako nisko mišljenje o vašem vođstvu”, istakao je jedan od šefova Galupa Džon Klifton. „Ali sa druge strane, da samo sedeli sa predsednikom Trampom i njegovim timom, oni bi rekli da su ovi rezultati razumljivi jer oni donose veoma teške odluke.”

Među tim odlukama su mnoge koje su posebno teško pale evropskim saveznicima, kao što je odustajanje od Pariskog klimatskog sporazuma, podrivanje sporazuma o nuklearnom programu s Iranom, oštro kritikovanje saveznika unutar NATO-a da nedovoljno troše na odbranu, kao i pretnja evropskim zemljama carinama i drugim trgovačkim barijerama.

Galupovo istraživanje zapravo poriče Trampove tvrdnje da svet više poštuje SAD otkad je pod njegovim vođstvom te ističe da su Trampova spoljna politika i njegove reči „bacili sumnju u američku posvećenost svojim partnerima u inostranstvu i doveli pod znak pitanja njenu pouzdanost”.

Među 134 zemlje koje su učestvovale u istraživanju, rejting SAD je pao u 65, od kojih su mnoge američki saveznici, poput Norveške, Belgije, Portugalije i Kanade gde je podrška pala za 40 i više procentnih poena. U Evropi je tek četvrtina ispitanika rekla da podržava američkog vođstvo, a znatan pad podrške se beleži i u trima vodećim evropskim silama Francuskoj (28 poena manje), Velikoj Britaniji (26) i Nemačkoj (21).

„Vremena u kojima smo mogli u potpunosti da se oslonimo jedni na druge su, u određenoj meri, prošla”, priznala je poprilično razočarano prošlog maja na samitu Grupe sedam industrijski najrazvijenih zemalja nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ni posle godinu dana Trampovog predsednikovanja nije uspela da ga nagovori da zajedno spasavaju zapadni liberalni poredak.

Prema oceni politikologa Jozefa Bramla, stručnjaka za SAD iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, uzaludne su nade da će biti obnovljeni nekadašnji američko-nemački odnosi.

„Tramp ne smatra da liberalni svetski poredak služi američkim interesima, već radije da on jednostavno pomaže državama poput Nemačke i Kine”, rekao je proteklih dana u više navrata nemačkim medijima Braml, dodajući da Tramp ima jednostavan cilj da „uništi taj poredak”, što ima negativne posledice na transatlantske odnose. „SAD moraju da pobede, a svi ostali da izgube.”

Samo kada je u pitanju iranski sporazum o nuklearnom programu, Nemci su toliko besneli na Vašington da je nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel u oktobru rekao da moraju Amerikancima da kažu da će njihovo ponašanje u pogledu Irana naterati Evropljane da se svrstaju s Rusijom i Kinom, a protiv SAD. Ono što se tada moglo između redova pročitati iz Gabrijelovog intervjua datog nemačkoj medijskoj mreži RND jeste da zapravo Nemci strahuju od toga da će SAD, Rusija i Kina krenuti u trku u nuklearnom naoružavanju. Nedugo potom, Gabrijel je otvoreno rekao da je vreme za Nemačku da promeni svoju politiku prema SAD, te da Nemačka „mora sa više samopouzdanja da brani svoje interese i ako je potrebno da povuče i crvene linije preko kojih neće dopustiti da drugi pređu”.

Takvu promenu nemačke politike podržavaju i pojedini stručnjaci iz uticajnih nemačkih instituta, pa preporučuju nemačkim vlastima da ubuduće, na primer, u pogledu klimatskih promena rade sa gradonačelnicima velikih gradova ili guvernerima velikih saveznih država unutar SAD, kao i sa uticajnim američkim senatorima i kongresmenima sa kojima imaju sličan način razmišljanja. Evropljani bi trebalo, smatraju analitičari, da u saradnji sa Belom kućom zasad insistiraju samo na projektima o kojima imaju najmanje razmimoilaženja.

Ipak, sve to ne umanjuje nemački, ali i evropski strah da Tramp povlačenjem iz zapadnog liberalnog poretka zapravo na međunarodnoj sceni ojačava uticaj Kine i Rusije. Zbog toga, prema oceni Bramla, Nemačka će morati da „podupre liberalni poredak sa partnerima koji slično misle, kao i da ojača Evropu, jer SAD to više ne žele da rade”.

Iako je Trampov dolazak omogućio Nemcima da ne moraju da kriju da kreću u odbranu sopstvenih interesa, da bi Nemačka zaista preuzela vođstvo u svetu nije dovoljna samo njena ekonomska snaga, jer svaki stručnjak za međunarodne odnose dobro zna da je za ozbiljnu spoljnopolitičku moć neophodna i ozbiljna vojna moć, koju Nemačka nema. Zbog toga Berlin i insistira na evropskom odbrambenom projektu, ali ni kompletna EU u jednom stroju nije dovoljno snažna kao ruska i kineska vojna snaga, a samim tim i narastajuća diplomatska moć. Zbog toga Nemci žale zbog američkog okretanja leđa Evropi.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Ljuba
Doslo je do balansoranja po naoruzanju samim tim i u ekonomiji. Kina i Rusija su napredovale tandemski jedna u naoruzanju jedna sa ekonomijom jer iskreno mora se Amerika malo obuzdati da svet odahne dusom.
дупло голо
А ја мислио да су велишина Русије и Кине у економској, војној, политичкој моћи и величини популације и територије...... Како рогобатан наслов.
danilo obradovic
Desavanja na politickoj pozornici ,jedno za javnost drugo za stvarnost .Tehnoloski vodece drzave sveta su i dalje daleko ekonomski sueriorne u organiziranju svojih drustava i zivota gradjana .Kina a pogotovu Rusija su daleko udaljene svetlosnim godinama uprkos friziranim podacima .Naprasno zivot njihovih gradjana je na ivici bede ne racunajuci tajkune .
BudimoLjudi
Nove informacione tehnologije su razotkrile sadrzaj i sustinu zapadnog drustva i svet je zgrozen: nemilosrdna otimacina za vast se zove demokratija, potpuno odsustvo osecanja za pravdu, pristojnost i patnju ogromnog dela sveta. Citam sa nevericom juce jednu izjavu sa zadovoljnim smeskom jednog diplomate: Sankcije S.Koreji daju rezultate ONI UMIRU GLADNI.
Darko
Nije ih Tramp ucinio velikim nego Barak Obama koji je Rusiju I Kinu gurnuo u zagrljaj.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.