Buđenje turizma na Zlataru

I dok se, na­rav­no, zla­tar­ska ski­ja­li­šta po du­ži­ni i opre­mlje­no­sti ne mo­gu po­re­di­ti sa ve­ćim ko­pa­o­nič­kim i zla­ti­bor­skim, ipak ima­ju po­seb­nost: je­di­no ov­de je ski-sta­za ko­ja sa pla­nin­skog uz­vi­še­nja vo­di mal­te­ne do cen­tra gra­da, tik iz­nad No­ve Va­ro­ši. 

– Na ski­ja­li­štu Zla­tar su dve re­kre­a­tiv­ne ski-sta­ze du­ži­ne 1.000 me­ta­ra i 450 me­ta­ra, ko­je op­slu­žu­je lift ka­pa­ci­te­ta 800 ski­ja­ša na sat. Za ume­šni­je ski­ja­še pri­pre­mlje­na je ski-sta­za Bre­žđa, ko­ja se spu­šta do sa­mog gra­da, du­ži­ne 1.200 me­ta­ra sa če­tvo­ro­sed­nom ži­ča­rom ka­pa­ci­te­ta 1.560 ski­ja­ša na sat. Osve­tlje­na je ce­lom du­ži­nom, pa je po­seb­na atrak­ci­ja za noć­no ski­ja­nje – na­vo­di di­rek­tor­ka, do­da­ju­ći da su go­sti­ma ov­de na ras­po­la­ga­nju i ure­đe­ne pe­šač­ke sta­ze i iz­le­ti. Po­lu­pan­si­on u ho­te­li­ma je od 2.600 do 3.800 di­na­ra, le­žaj u pri­vat­nim apart­ma­ni­ma oko 10 evra. 

Tre­nut­no na Zla­ta­ru ima oko 1.000 le­ža­je­va za iz­da­va­nje: tu su če­ti­ri ho­te­la, dva mo­te­la, šest ko­na­či­štva, dva re­sto­ra­na s pre­no­ći­štem, 57 obje­ka­ta u do­ma­ćoj ra­di­no­sti. Ključ­ni po­tez za raz­voj na­pra­vi­la je op­šti­na No­va Va­roš kad je pre ne­ko­li­ko go­di­na uze­la na de­se­to­go­di­šnji za­kup ov­da­šnji ho­tel „Pa­no­ra­mu”. Ulo­ži­la je zna­čaj­na sred­stva u re­no­vi­ra­nje ho­te­la po ko­me se pla­ni­na pre­po­zna­va­la, na­pra­vljen je adre­na­lin park, ure­đen za­tvo­re­ni ba­zen... Broj no­će­nja u „Pa­no­ra­mi” po­ve­ćan je za 11.000, pri­hod za 15 mi­li­o­na di­na­ra. Ni­kli su u bli­zi­ni i ma­nji no­vi ho­te­li, pri­vat­ne vi­le i pan­si­o­ni, go­sti su po­no­vo ot­kri­li jef­tin i za­ni­mljiv Zla­tar.

A kad se do­đe ov­de, upu­ću­ju nas tu­ri­stič­ki rad­ni­ci, oba­ve­zno va­lja vi­de­ti ov­da­šnje oso­be­no­sti: me­an­dre Uv­ca iz­nad ko­jih le­ti be­lo­gla­vi sup, pro­ba­ti zla­tar­ski sir i helj­do­pi­tu, ču­ti iz­vor­no pe­va­nje „iz vi­ka”, po­sma­tra­ti tri je­ze­ra, se­lo na­rod­nog gra­di­telj­stva Štit­ko­vo, cr­kve brv­na­re u Ku­ća­ni­ma i Ra­di­je­vi­ći­ma, ma­na­sti­re u Ru­to­ši­ma, Bo­že­ti­ći­ma i u Vo­de­noj Po­lja­ni, Kaj­ma­ka­mi­ju, Le­de­nu pe­ći­nu, Sre­tenj­ski noć­ni sla­lom, Zla­tar­sku ša­ra­ni­ja­du i dru­go ret­ko, a vred­no.

Bu­đe­nje tu­ri­zma na Zla­ta­ru od zna­ča­ja je za ceo no­vo­va­ro­ški kraj, ali i za tu­ri­stič­ki raz­vi­je­nu ju­go­za­pad­nu Sr­bi­ju u ko­joj su i Zla­ti­bor, Ta­ra, Ka­me­na Go­ra, Go­li­ja... Di­rek­tor TO re­gi­je za­pad­na Sr­bi­ja Mi­ro­slav Ra­đen po­zdra­vlja ovaj is­ko­rak Zla­ta­ra: 

– Po­sle du­go­go­di­šnje stag­na­ci­je pa i na­za­do­va­nja, pla­ni­na Zla­tar da­nas je pra­vi bi­ser u tu­ri­stič­koj po­nu­di za­pad­ne Sr­bi­je. Ula­ga­nja u tu­ri­stič­ku in­fra­struk­tu­ru i sme­štaj­ne ka­pa­ci­te­te, kao i osmi­šlje­ne pro­mo­tiv­ne ak­tiv­no­sti do­ve­le su do to­ga da se na Zla­ta­ru ove i pro­šle go­di­ne tra­ži kre­vet vi­še. Ka­da ka­že­mo da je Zla­tar „fa­bri­ka cr­ve­nih krv­nih zr­na­ca” to ni­je sa­mo fra­za, jer bo­ra­vak na Zla­ta­ru bla­go­tvor­no de­lu­je na zdra­vlje lju­di, a od­mor u ne­tak­nu­toj pri­ro­di san je svih ko­ji že­le da po­beg­nu iz grad­ske vre­ve. Za sa­da, isti­na, još uvek ne ra­di za­tvo­re­ni RH cen­tar „Zla­tar”, ali se na­da­mo da bi pro­blem s njim mo­gao bi­ti re­šen, te da će se po­nov­nim otva­ra­njem tog ne­kad vr­lo po­se­će­nog RH cen­tra upot­pu­ni­ti po­nu­da pla­ni­ne – is­ti­če Ra­đen.