EU ulaže u superračunare

U nadmetanje za ozbiljniji razvoj superračunara, osim SAD, Kine i Japana, uključuje se i Evropska unija (EU). Mašine koje mogu da obavljaju milijarde proračuna u sekundi preko su potrebne EU za istraživanja u oblastima razvoja medicine, avijacije, robotike i oružja. EU je praktikovala da za naučne potrebe iznajmljuje superračunare, po visokoj ceni, što joj danas nikako ne odgovara, prenose elektronski mediji. To je bio i povod da, za početak, odobri 1,2 milijarde dolara za ubrzani razvoj superračunara. Plan EU jeste da stvori sopstveni „egzaskejl” računar (mašina koja može da odrađuje milijardu milijardi proračuna u sekundi) najkasnije do 2023. godine, što je veoma ambiciozan plan. Kad ga ostvari, Evropa više neće kaskati za ostalim zemljama sveta.

Kina trenutno poseduje najbrži superkompjuter na svetu nazvan „Sunway TaihuLight”, koji je sa brzinom od 93 petaflopsa (93 miliona milijardi operacija u sekundi) danas bez premca. Osim njega, Kinezi rade i na računaru „Tianhe-3” koji će verovatno biti prvi „egzaskejl” računar na svetu i deset puta moćniji od „Sunway TaihuLight”. Plan je da do 2020. godine bude završen i pušten u rad.

Sledećih deset najbržih računara nalazi se u Japanu i SAD, odnosno svuda ih ima osim u EU (izuzimajući Švajcarsku koja, iako ima superračunare, tehnički nije deo Evropske unije).

U Evropi je trenutno 105 superračunara, ali su oni po brzini obrade podataka daleko ispod kineskih ili američkih. Švajcarski najbrži računar 12 puta je sporiji od kineskog „Sunway TaihuLight”.

Ovakvo stanje, prema rečima bugarske komesarke za digitalizaciju Marije Gabrijel, mora da se promeni jer je 2012. od svetskih top 10 računara EU imala čak četiri.

Jedini veliki evropski igrač koji se bavi razvojem superračunara je firma „Atos SE” (sedište u Francuskoj) koja je napravila superračunar nazvan „Bull seguana”. Međutim, on se po svojoj brzini nalazi tek na 55. mestu liste od 500 svetskih superračunara.

„Bull seguana” se po karakteristikama i stadijumu razvoja superračunara nalazi u prvoj fazi sa brzinom od skromnih 25 petaflopsa. Njegove mogućnosti koristiće Komisija za alternativnu i atomsku energiju Francuske.

EU nije na vreme krenula u trku za razvoj superračunara, zbog čega službe za praćenje vremena, svemira i ostale vladine agencije sada moraju da iznajmljuju računare od SAD ili Japana. U istoj situaciji su i druge veće privatne kompanije iz EU. Osim što mnogo košta, iznajmljivanje superkompjutera od drugih zemalja predstavlja i bezbednosni rizik zbog ličnih informacija, poslovnih tajni i drugih podataka koji lako mogu da budu ukradeni. Uz to, ako bi došlo do bilo kakve svetske krize, EU može da ostane bez usluge korišćenja tuđih superračunara.

Razvoj ove tehnologije veoma je skup. Za kupovinu delova i razvoj „egzaskejl” superkompjutera EU će potrošiti 486 miliona dolara, a planira se da zemlje članice dodaju još 1,2 milijarde dolara.

Međutim, u daljem razvoju računara EU nailazi na još jedan bitan problem. Istraživači iz Velike Britanije dali su veliki doprinos u razvoju nove tehnologije, ali je posle bregzita pitanje da li će ta saradnja i dalje biti moguća.