Uvećavaju se razlike između bogatih i siromašnih

Sr­bi­ja je ze­mlja ve­li­kih so­ci­jal­nih ne­jed­na­ko­sti: pro­ce­nat onih ko­ji kod nas ku­pu­ju luk­su­zne auto­mo­bi­le isti je kao u naj­ra­zvi­je­ni­jim evrop­skim ze­mlja­ma, dok je udeo onih ko­ji uop­šte mo­gu da ku­pe auto­mo­bil da­le­ko is­pod evrop­skog pro­se­ka. Isto­vre­me­no, 26 od­sto sta­nov­ni­štva ži­vi s pri­ho­di­ma ko­ji su še­zde­set od­sto ni­ži od na­šeg ina­če ni­skog pro­seč­nog pri­ho­da.

Ova po­re­đe­nja u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” po­mi­nje so­ci­o­log Slo­bo­dan Cve­jić, pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a na pi­ta­nje gde se si­ro­ma­štvo kod nas naj­vi­še pre­po­zna­je, ka­že da ga, za raz­li­ku od raz­vi­je­nih ze­ma­lja, vi­še ima u se­li­ma ne­go u gra­do­vi­ma. Na­ro­či­to se to od­no­si na sta­rač­ka do­ma­ćin­stva, vla­sni­ke ma­lih ze­mlji­šnih par­ce­la na ko­ji­ma ni­je mo­gu­će or­ga­ni­zo­va­ti bi­lo ka­kvu pro­iz­vod­nju da bi se od nje pri­stoj­no ži­ve­lo.

– I u gra­do­vi­ma ima si­ro­ti­nje. Sa­mo ako zna­mo da je 80 od­sto Ro­ma si­ro­ma­šno i da oni či­ne oko dva od­sto sta­nov­ni­štva Sr­bi­je, do­la­zi­mo do po­da­tka o ve­li­kom bro­ju si­ro­ma­šnih. U gra­do­vi­ma je mno­go i onih ko­ji su osta­li bez po­sla zbog pro­pa­sti fir­mi u ko­ji­ma su ne­kad ra­di­li, kao i onih ko­ji ni­kad ni­su ra­di­li, a do­spe­li su u sred­nje ži­vot­no do­ba. Mno­go je i do­ma­ćin­sta­va ko­ja pre­ži­vlja­va­ju uz po­moć jed­ne pen­zi­je i ne­što ra­da na cr­no – pri­me­ću­je dr Cve­jić, a kao jed­nu od na­ših po­seb­no­sti po­mi­nje i ogrom­ne re­gi­o­nal­ne raz­li­ke. Na jed­noj stra­ni je Be­o­grad, even­tu­al­no No­vi Sad, ko­ji su u eko­nom­skom smi­slu na ni­vou pro­seč­nih cen­tral­no­e­vrop­skih ze­ma­lja, a na dru­goj jug Sr­bi­je, ko­ji je na ni­vou ne­kih va­ne­vrop­skih re­gi­o­na. Kao ilu­stra­ci­ju po­mi­nje is­tra­ži­va­nje Svet­ske ban­ke, ko­je je po­ka­za­lo da je sto­pa si­ro­ma­štva na No­vom Be­o­gra­du če­ti­ri pro­cen­ta, a u Tu­ti­nu 68 od­sto. Da­kle, u is­toj dr­ža­vi od­nos je je­dan pre­ma se­dam­na­est.

Šta se, isto­vre­me­no, de­ša­va s na­šom sred­njom kla­som? Ona je de­ve­de­se­tih go­di­na, na­rav­no, bi­la eko­nom­ski sla­bi­ja, ali ni ta­da ni­je, ka­ko se to ne­kad po­gre­šno ka­že, ne­sta­la. I de­ve­de­se­tih su se nje­ni pri­pad­ni­ci lak­še sna­la­zi­li, npr. uz po­moć do­dat­nih po­slo­va ili ušte­đe­vi­ne, što ni­je bi­lo u do­me­tu ni­žih slo­je­va. Po­sle 2000. sred­nja kla­sa je kod nas ve­o­ma eko­nom­ski oja­ča­la, za­tim je od kri­ze 2009. po­no­vo u pa­du, a is­tra­ži­va­nje ko­je usko­ro po­kre­će In­sti­tut za so­ci­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja po­ka­za­će u ko­joj je me­ri taj deo po­pu­la­ci­je pre­va­zi­šao eko­nom­ski pad od pre ne­ko­li­ko go­di­na.

Naj­zad, kad je reč o naj­bo­ga­ti­jim lju­di­ma u Sr­bi­ji, pro­fe­sor is­ti­če da se nji­hov broj u od­no­su na pe­ri­od od pre de­set–pet­na­est go­di­na ni­je mno­go uve­ćao, ali ras­po­la­žu ve­ćim bo­gat­stvom ne­go ra­ni­je i za­to se i raz­li­ke iz­me­đu njih i si­ro­ma­šnih uve­ća­va­ju.

Na pi­ta­nje ko­li­ko so­ci­jal­na po­li­ti­ka dr­ža­ve mo­že te raz­li­ke da ubla­ži, naš sa­go­vor­nik ka­že da se ta po­li­ti­ka u od­no­su na vre­me so­ci­ja­li­zma me­nja. U stva­ri, i da­nas ima­mo ne­ke ele­men­te sta­re so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, npr. u obra­zo­va­nju, ka­da ne­ko ma­lo se­lo sa tri đa­ka ima uči­te­lji­cu ko­ja im dr­ži na­sta­vu. S dru­ge stra­ne, u ne­kim dru­gim aspek­ti­ma so­ci­jal­na po­li­ti­ka dr­ža­ve, u skla­du s ne­kim evrop­skim neo­li­be­ral­nim prin­ci­pi­ma, mno­go je re­strik­tiv­ni­ja. Re­ci­mo u za­po­šlja­va­nju, gde je po­dr­ška dr­ža­ve ne­za­po­sle­ni­ma i oni­ma ko­ji su sprem­ni da kre­nu u bi­znis ma­la i uglav­nom vr­lo ne­e­fi­ka­sna. 

– Oni ko­ji kre­i­ra­ju so­ci­jal­nu po­li­ti­ku dru­štva tre­ba­lo bi stal­no da ima­ju pred oči­ma vi­zi­ju za­do­volj­nog i so­ci­jal­no uklju­če­nog gra­đa­ni­na. Ako nam je to cilj, on­da će i ra­zni ele­men­ti so­ci­jal­ne po­li­ti­ke bi­ti ka to­me usme­re­ni. Ako se, me­đu­tim, ta vi­zi­ja svo­di sa­mo na eko­nom­ski rast i in­ve­sti­ci­je, do­ma­će ili stra­ne, a za­ne­ma­ru­ju se stvar­ne po­tre­be gra­đa­na, ne­će­mo ima­ti za­do­volj­no dru­štvo – po­ja­šnja­va. 

Tač­no je to, ka­že dr Cve­jić, da ne­ma raz­vi­je­nog zdrav­stva, škol­stva, do­bre so­ci­jal­ne za­šti­te... bez na­pret­ka eko­no­mi­je, ali ne­ke ze­mlje uspe­va­ju da usa­gla­se svo­ju eko­nom­sku i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku, i kod njih ima­mo i za­do­volj­ne gra­đa­ne i raz­vi­je­nu pri­vre­du.