Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uvećavaju se razlike između bogatih i siromašnih

Procenat onih koji kod nas kupuju luksuzne automobile isti je kao u najrazvijenijim evropskim zemljama, dok je udeo onih koji uopšte mogu da kupe automobil daleko ispod evropskog proseka, kaže Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Стопа сиромаштва је 68 одсто: центар Тутина (Фото М. Дугалић)

Sr­bi­ja je ze­mlja ve­li­kih so­ci­jal­nih ne­jed­na­ko­sti: pro­ce­nat onih ko­ji kod nas ku­pu­ju luk­su­zne auto­mo­bi­le isti je kao u naj­ra­zvi­je­ni­jim evrop­skim ze­mlja­ma, dok je udeo onih ko­ji uop­šte mo­gu da ku­pe auto­mo­bil da­le­ko is­pod evrop­skog pro­se­ka. Isto­vre­me­no, 26 od­sto sta­nov­ni­štva ži­vi s pri­ho­di­ma ko­ji su še­zde­set od­sto ni­ži od na­šeg ina­če ni­skog pro­seč­nog pri­ho­da.

Ova po­re­đe­nja u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” po­mi­nje so­ci­o­log Slo­bo­dan Cve­jić, pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a na pi­ta­nje gde se si­ro­ma­štvo kod nas naj­vi­še pre­po­zna­je, ka­že da ga, za raz­li­ku od raz­vi­je­nih ze­ma­lja, vi­še ima u se­li­ma ne­go u gra­do­vi­ma. Na­ro­či­to se to od­no­si na sta­rač­ka do­ma­ćin­stva, vla­sni­ke ma­lih ze­mlji­šnih par­ce­la na ko­ji­ma ni­je mo­gu­će or­ga­ni­zo­va­ti bi­lo ka­kvu pro­iz­vod­nju da bi se od nje pri­stoj­no ži­ve­lo.

– I u gra­do­vi­ma ima si­ro­ti­nje. Sa­mo ako zna­mo da je 80 od­sto Ro­ma si­ro­ma­šno i da oni či­ne oko dva od­sto sta­nov­ni­štva Sr­bi­je, do­la­zi­mo do po­da­tka o ve­li­kom bro­ju si­ro­ma­šnih. U gra­do­vi­ma je mno­go i onih ko­ji su osta­li bez po­sla zbog pro­pa­sti fir­mi u ko­ji­ma su ne­kad ra­di­li, kao i onih ko­ji ni­kad ni­su ra­di­li, a do­spe­li su u sred­nje ži­vot­no do­ba. Mno­go je i do­ma­ćin­sta­va ko­ja pre­ži­vlja­va­ju uz po­moć jed­ne pen­zi­je i ne­što ra­da na cr­no – pri­me­ću­je dr Cve­jić, a kao jed­nu od na­ših po­seb­no­sti po­mi­nje i ogrom­ne re­gi­o­nal­ne raz­li­ke. Na jed­noj stra­ni je Be­o­grad, even­tu­al­no No­vi Sad, ko­ji su u eko­nom­skom smi­slu na ni­vou pro­seč­nih cen­tral­no­e­vrop­skih ze­ma­lja, a na dru­goj jug Sr­bi­je, ko­ji je na ni­vou ne­kih va­ne­vrop­skih re­gi­o­na. Kao ilu­stra­ci­ju po­mi­nje is­tra­ži­va­nje Svet­ske ban­ke, ko­je je po­ka­za­lo da je sto­pa si­ro­ma­štva na No­vom Be­o­gra­du če­ti­ri pro­cen­ta, a u Tu­ti­nu 68 od­sto. Da­kle, u is­toj dr­ža­vi od­nos je je­dan pre­ma se­dam­na­est.

Šta se, isto­vre­me­no, de­ša­va s na­šom sred­njom kla­som? Ona je de­ve­de­se­tih go­di­na, na­rav­no, bi­la eko­nom­ski sla­bi­ja, ali ni ta­da ni­je, ka­ko se to ne­kad po­gre­šno ka­že, ne­sta­la. I de­ve­de­se­tih su se nje­ni pri­pad­ni­ci lak­še sna­la­zi­li, npr. uz po­moć do­dat­nih po­slo­va ili ušte­đe­vi­ne, što ni­je bi­lo u do­me­tu ni­žih slo­je­va. Po­sle 2000. sred­nja kla­sa je kod nas ve­o­ma eko­nom­ski oja­ča­la, za­tim je od kri­ze 2009. po­no­vo u pa­du, a is­tra­ži­va­nje ko­je usko­ro po­kre­će In­sti­tut za so­ci­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja po­ka­za­će u ko­joj je me­ri taj deo po­pu­la­ci­je pre­va­zi­šao eko­nom­ski pad od pre ne­ko­li­ko go­di­na.

Naj­zad, kad je reč o naj­bo­ga­ti­jim lju­di­ma u Sr­bi­ji, pro­fe­sor is­ti­če da se nji­hov broj u od­no­su na pe­ri­od od pre de­set–pet­na­est go­di­na ni­je mno­go uve­ćao, ali ras­po­la­žu ve­ćim bo­gat­stvom ne­go ra­ni­je i za­to se i raz­li­ke iz­me­đu njih i si­ro­ma­šnih uve­ća­va­ju.

Na pi­ta­nje ko­li­ko so­ci­jal­na po­li­ti­ka dr­ža­ve mo­že te raz­li­ke da ubla­ži, naš sa­go­vor­nik ka­že da se ta po­li­ti­ka u od­no­su na vre­me so­ci­ja­li­zma me­nja. U stva­ri, i da­nas ima­mo ne­ke ele­men­te sta­re so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, npr. u obra­zo­va­nju, ka­da ne­ko ma­lo se­lo sa tri đa­ka ima uči­te­lji­cu ko­ja im dr­ži na­sta­vu. S dru­ge stra­ne, u ne­kim dru­gim aspek­ti­ma so­ci­jal­na po­li­ti­ka dr­ža­ve, u skla­du s ne­kim evrop­skim neo­li­be­ral­nim prin­ci­pi­ma, mno­go je re­strik­tiv­ni­ja. Re­ci­mo u za­po­šlja­va­nju, gde je po­dr­ška dr­ža­ve ne­za­po­sle­ni­ma i oni­ma ko­ji su sprem­ni da kre­nu u bi­znis ma­la i uglav­nom vr­lo ne­e­fi­ka­sna. 

– Oni ko­ji kre­i­ra­ju so­ci­jal­nu po­li­ti­ku dru­štva tre­ba­lo bi stal­no da ima­ju pred oči­ma vi­zi­ju za­do­volj­nog i so­ci­jal­no uklju­če­nog gra­đa­ni­na. Ako nam je to cilj, on­da će i ra­zni ele­men­ti so­ci­jal­ne po­li­ti­ke bi­ti ka to­me usme­re­ni. Ako se, me­đu­tim, ta vi­zi­ja svo­di sa­mo na eko­nom­ski rast i in­ve­sti­ci­je, do­ma­će ili stra­ne, a za­ne­ma­ru­ju se stvar­ne po­tre­be gra­đa­na, ne­će­mo ima­ti za­do­volj­no dru­štvo – po­ja­šnja­va. 

Tač­no je to, ka­že dr Cve­jić, da ne­ma raz­vi­je­nog zdrav­stva, škol­stva, do­bre so­ci­jal­ne za­šti­te... bez na­pret­ka eko­no­mi­je, ali ne­ke ze­mlje uspe­va­ju da usa­gla­se svo­ju eko­nom­sku i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku, i kod njih ima­mo i za­do­volj­ne gra­đa­ne i raz­vi­je­nu pri­vre­du. 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Dali ste vi svesni sta pisete . Kaze u SAD razmer 1:8.8 Pa ta razlika je u stotinama puta ako ne i nekoliko hiljada . Najmanje plate u USA se krecu oko 8.5$ po satu ( Illinois) a u nekim drugim stejtovima je to i msnjr a najvece plate menadzera i CEO idu i do neokliko miliona $$ na mesec , bez bonusa i dividendi i pitaj boga cega sve nema tu . Bogati su totalno izgubili kompas i koliko god im dao njima je malo . Kada sam ja dosao u USA tamo kraj 89-te te razlike su bile daleko manje , no i tada je to bilo veliko a za 30 godina te razlike su se drasticno uvecale . E sada kako to smanjiti . Pa izgleda da nece biti resenja bez do sveopsteg narodnog "bunta" obespravljenih i ponizenih.
eurostat
Najveću razliku između 20% najmanjih i 20% najvećih plata u Evropi ima Srbija. Odnos je 1 : 9.7. (Najmanja razlika je na Islandu, 1 : 3.4). U SAD ta razlika iznosi 1 : 8.8.
Сале Земунац
Да ли се у ту статистику урачунавају и милионски бонуси које на крају године добија менаџмент? Наиме у модерном либералном капитализму, или боље речено капитализму мултинационалних компанија, профит се дели на много мање појединаца него икад у историји; акционари, управни одбор и менаџмент, а за раднике више нема ни традиционалних бонуса на крају године. Они су срећни ако им продуже уговор. Код нас је наравно много горе, јер праве статистике о исплаћеним платама нема. Приватници, па чак и држава уплаћују доприносе на минималац (што и улази у статистику), а остатак на руке (што не улази у статистику). Статистика такође каже да од 2 милиона становника Београда 162 хиљада нема потешкоћа са било каквим трошковима, док остатак или једва саставља крај са крајем, или једва преживљава. Сад ви видите који је то проценат, а тај проценат се изгледа све више и више повећава.
Bane L.
Radovane Radovane, niti se razlike uvećavaju, niti ae može preko noći postati Švedska.Brzo su neki zaboravili Titov odnos plata 7:1, Slobin odnos plata 2 marke prema "ne znam koliko imam", Tadić nije ni imao odnos plata.I sad bi neko preko noći da živi kao krez? Živimo puno bolje ali nedovoljno dobro. Naravno da je ovo stanje samo početak čupanja iz blata. Najmanje što nam treba u ovom trenutku da nas neko sapliće i vuče nazad u "bolji život" blato samo da bi se po starom oprobanom receptu sam omrsio o kosti (pošto mesa jedva da ima) izgladnelih srba.
Siki
Manji deo je ekstra bogat uziva na racun velikog broja ekstra siromasnih.Velike socijalne i klasne razlike.Liberalni kapitalisti stekli su ekstraprofit zavrene ratova i sankcija,sad ga samo uvecavaju podrzani od stranaka na vlasti.Morace opet neka revolucija...jovo nanovo
nenad markovic
sad ce to vucic da sredi ocas posla

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.