Male boginje pretnja mnogima

Prešli smo broj od 1.000 obolelih od malih boginja: infektivna bolest koja je trebalo da bude iskorenjena i poslata u istoriju medicine vratila se na velika vrata. Najmlađa obolela osoba je bila beba od samo dva meseca, najstariji bolesnik je imao punih 60 godina. Najviše obolelih ima u uzrasnim grupama ispod pet godina i starijim od 30, podaci su nacionalnog Instituta za javno zdravlje „Batut” koji registruje obolele od oktobra prošle godine. Zabeležena su i dva smrtna slučaja usled komplikacija u vidu upale pluća kod: dvogodišnjaka iz Aleksinca i Beograđanina starog 30 godina.

Oboleli od malih boginja, infektivne bolesti iz grupe osipnih groznica, u Srbiji poslednjih trideset godina bili su malobrojni, jer naša država je uvele još 1971. godine obaveznu vakcinaciju sve novorođenčadi. Zahvaljujući trovalentnoj MMR vakcini, koja štiti od malih boginja, ali i zauški i rubeole (crvenke), izgledalo je da smo mirni, ali očigledno više nije tako.

Oslabio kolektivni imunitet

Zbog sve većeg broja roditelja koji su odbijali da vakcinišu svoju decu usled straha da MMR vakcina izaziva autizam, iako ova veza nije dokazana nijednom naučnom studijom, popustio je kolektivni imunitet, a razlog povratka ove bolesti kod nas je geografska blizina i tesne veze sa zemljama koje se takođe suočavaju sa epidemijom malih boginja.

Sada se sve veći broj građana pita kolika je verovatnoća da obole od malih boginja kada nisu sigurni da su ih preležali u mladosti, a nisu obuhvaćeni vakcinacijom, koja je počela 1971. godine, a i tada se davala samo jedna doza vakcina, koja danas ne garantuje potpunu zaštitu.

Za „Magazin” ove nedoumice razjašnjava prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

– Oni koji su rođeni pedesetih godina i ranije imaju najmanje razloga za brigu i sigurno su zaštićeni. Više od 95 procenata tih generacija je do puberteta već ostavilo male boginje iza sebe. Minimalna je mogućnost da se oni sada zaraze. I osobe rođene pre 1965. ili 1960. godine su uslovno rečeno sada bezbedne pred malim boginjama, jer se pretpostavlja da su se prokužili do svoje desete godine. Procena je da je 90 odsto osoba koje sada imaju pedeset i više godine male boginje dobilo prirodnim putem i time steklo imunitet – objašnjava naš sagovornik.

Dr Radovanović navodi da bi mogli da se razbole oni građani koji su posle uvođenja vakcinacije 1971. godine dobili jednu dozu, jer to nije dovoljno za potpunu zaštitu. Ipak, iskustvo govori da ako se bolest kod njih i pojavi, proći će uz blage simptome. Odrasle osobe mogu da dobiju virus od dece. Ključan je ipak direktan kontakt, kijanje, glasan govor, mada je virus veoma otporan i zadržava se i u prostoriji izvesno vreme pošto je inficirana osoba izašla, ali tada je rizik od infekcije ipak mali.

– Svako ko je siguran da u mladosti nije preležao ove boginje i sada je u strahu da se ne zarazi može da se vakciniše, i to košta oko 5.000 dinara – kaže dr Radovanović.

Prof. dr Dragan Delić, infektolog, kaže da mogućnost da se zaraze postoji kod svake nevakcinisane mlade osobe i starijih koji nisu preležali ove boginje u mladosti. Ako budu u kontaktu sa osobom koja je inficirana, nema šanse da se bolest izbegnu, jer je je to jedna od najzaraznijih infektivnih bolesti. Jedna osoba preneće infekciju na 95 ljudi. Poređenja radi, kod gripa jedan inficirani zaražava dvoje! Nevolja kod morbila je što je oboleli zarazan i tri dana pre pojave ospe i u tom periodu seje virus oko sebe.

Otvara put infekcijama

– Ovaj virus je opasan jer dovodi do pada imuniteta i otvara vrata drugim infekcijama. Kod tih bolesnika u krvnoj slici nađemo umesto 8.000 ili 9.000 leukocita koji učestvuju u odbrani organizma ispod 3.000 belih krvnih zrnaca. Najčešće komplikacije su upale uha, guše i sinusa, ali su opasniji bronhitisi, bronhopneumonije i upale pluća. Kao najteža komplikacije javlja se upala mozga, encefalitis – kaže dr Delić.

Morbile će lekari koji imaju iskustva lako prepoznati, ali mlađi lekari nisu često imali prilike da vide male boginje. Karakteristični simptomi su visoka temperatura, suzne oči, zapušen nos, kašalj, malaksalost, iscrpljenost i bolovi u mišićima. Kako izbija ospa, pada temperatura, ali ako se visoka temperatura održava to je znak da je došlo do neke komplikacije.

– Bolest obično traje desetak dana do dve nedelje, ali svi oboleli treba da znaju da ova bolest iza sebe ostavlja trag u vidu manje otpornosti. Znači, bolesnoj osobi je potrebno i dve nedelje za oporavak – kaže ovaj infektolog.

Prva uzbuna 2014. godine

Prvu uzbunu sa malim boginjama imali smo tokom 2014. i 2015. godine kada smo registrovali više od 200 slučajeva morbila. Oboleli su bili mahom mladi iz Republike Srpske, koji su studirali ili radili u Srbiji. Tada je u Republici Srpskoj bilo 4.000 obolelih, a u Federaciji 6.000 obolelih, jer zbog rata na tim područjima mnoga deca su ostala nevakcinisana. Da li je sada epidemiološka situacija teža nego pre četiri godine?

– Prošle jeseni je bilo gore nego 2014. i 2015. jer je broj vakcinisanih u proteklih četiri godine u Srbiji opao, pa je bilo više osetljive dece. Srećom, od oktobra prošle godine je poraslo interesovanje za vakcinaciju beba i male dece. Poboljšana je epidemiološka situacija i kolektivni imunitet. Predškolska deca su ključna u obuzdavanju ove epidemije, a dobro je što nam je preko 90 procenata školske dece vakcinisano. Kada bi se proglasila epidemija od većeg epidemiološkog značaja, i vakcinacija bi bila obavezna za sve. Za sada, po meni, nema razloga da se proglasi takva epidemija. Suština je da vakcinacijom obuhvatimo što veći broj male dece, onda će i epidemija polako da se gasi – objašnjava dr Radovanović.