Jevtićima opet koze na broju
Čitav tim „Politikinih” čitalaca za nepunih nedelju dana okupio se i poslao pomoć siromašnoj kosovskometohijskoj porodici sa dvoje dece, kojoj je vuk zaklao četiri koze, čije im je mleko bilo gotovo jedini izvor hrane.
Pomoć radno nesposobnom Časlavu Jevtiću poslalo je sedmoro naših čitalaca. Prvi se javio Milan St. Tošić, penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Posle teksta o neprilici u kojoj se našla porodica iz sela Rajnovce kod Kosovske Kamenice odmah je Jevtićima uplatio 12.000 dinara za kupovinu rasne alpske koze, koju je četvorogodišnja i najmlađa članica porodice po sebi odmilja nazvala Vera.
Profesorov primer narednih dana sledilo je još šestoro naših vernih čitalaca, od kojih je petoro uplatilo isto, po 12.000 dinara, a jedan je izdvojio 5.000. dinara.
Tim dobrotvora koji se okupio oko „Politikinih” tekstova čine uglavnom penzioneri: Milan St. Tošić, Slava Ramadanović, Nebojša Bojović, Ivan Radusinović, Jovan Vasović, Milan R. Petrović i Milomir Kostić.
– Vama verujem i čitam vas godinama. Odgovara mi da ovako direktno pomognem nekome sa Kosova i Metohije, a ne putem nekih humanitarnih organizacija, jer onda nisam siguran koji procenat uplaćenog novca odlazi u ruke onih kojima je pomoć potrebna. Ako pokrenete još neku sličnu priču o žiteljima Kosmeta, rado ću se odazvati i uplatiti im novac – istakao je građevinski inženjer Milomir Kostić iz Beograda, dok je njegovu tvrdnju da je sigurniji ako direktno nemoćnima uplati novac ponovio i Ivan Radusinović, špediter iz Rakovice. Stomatolog iz Užica Milan R. Petrović kaže da je posle čitanja teksta u „Politici” osetio obavezu da pomogne sunarodnike sa KiM, dok istraživač Jovan Vasović ističe da mu je ovakav vid pomoći već prešao u naviku i dodaje da je tako naučio od dede i taj običaj preneo na svoje naslednike.
Zahvaljujući ovim humanim ljudima koji su se samoinicijativno javili da ublaže muku opisanu u članku Biljane Radomirović, „Politikinog” dopisnika sa Kosmeta, stara štala porodice Jevtić juče je ponovo bila ispunjena meketanjem četiri rasne i uz to još i bremenite koze.
– Veru sam lako pronašao u komšijskom selu, a za ostale tri koze sam malo pešačio našim lepim Kosmetom dok ih nisam pronašao kod domaćina u okolini Gnjilana. Ostalo mi je još 29.000 dinara, zamoliću darodavce da mi dozvole da za taj novac kupim seno da prehranim novo stado, jer livade nismo kosili zbog infarkta koji me zadesio usred sakupljanja letine – objasnio je presrećni Časlav i dodao da su i ostalim alpinkama dali imena Sara, Jela i Branislavka, koja je nazvana prema darodavčevoj supruzi.
Pohvalio se bolešljivi domaćin i da već u februaru očekuju prve jariće, kao i da Jela još daje dovoljno mleka da utoli žeđ mlađe ćerkice koja ga, kad ima, pije i po dva litra dnevno.
– Biće ga uskoro i toliko, od aprila, kada jarići krenu na ispašu. Deca su presrećna, pravo iz škole trče u štalu. Navikle su na koze, sa njima odrasle, pa su bile neutešne kada ih je vuk satro. Prezadovoljni smo. Hvala i „Politici” i darodavcima. Zahvaljujući dobrim ljudima nekako uspevamo da se izborimo za goli život – ističe domaćin petočlane porodice koja živi od 17.000 dinara mesečnog prihoda.
Podsetimo, tekstovi Biljane Radomirović i pre dve godine pokrenuli su humane građane zahvaljujući čijim je prilozima Jevtićima izgrađena nova kuća. Umesto trošne krovinjare oštećene zemljotresima i poduprte direcima da im se ne sruči na glavu. Sada je sve na svom mestu, kaže Časlav. Kad bi imao traktor i konačno dobio državljanstvo za ženu Albanku, čini mu se da nikada više bore na čelu ne bi nabirao.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
