Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

MMF: Svet ubrzava, Srbija da pojača

Očekuje se da rast svetske privrede u toku ove godine dostigne 3,9 odsto, a rast srpske privrede 3,5 procenata
(Фото Пиксабеј)

Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će privredni rast u Srbiji u toku ove godine dostići 3,5 odsto. To predstavlja ubrzanje u odnosu na 1,9 odsto koliko je, prema proceni zvanične statistike ostvareno tokom prošle godine, ali je to i dalje niža stopa rasta od one koju će ove godine dostići svetska privreda.

U novom izveštaju o stanju svetske ekonomije, koji je predstavljen na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, navodi se da će rast globalne ekonomije iznositi 3,9 odsto. Fond je povećao svoju procenu rasta svetske privrede, jer očekuje da će promena američke poreske politike, kojom su smanjeni korporativni porezi, imati pozitivan efekat na svetsku privredu.

Zemlje u razvoju, kao što je Srbija, trebalo bi da rastu brže od razvijenih ekonomija. Kako se sada nama dogodilo obrnuto, pa je očekivani rast globalne privrede, veći od našeg lokalnog rasta?

Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, to je najveća stopa rasta od početka svetske ekonomske krize i govori da se svetska privreda oporavlja.

– Za nas to znači da su međunarodne okolnosti povoljne i dobre, ali i da ne mogu biti izgovor za naše rezultate – kaže Arsić.

On dodaje da MMF, kada je o zemljama u razvoju reč, u svojim prognozama ne ide mnogo u detalje i da će naš privredni rast ove godine biti veći nego što to fond očekuje. Arsić za ovu godinu očekuje rast od oko četiri odsto. On dodaje da bi Srbija, ipak, trebalo da se poredi sa zemljama regiona, a ne sa svetom.

– Prošle godine je rast u našem okruženju bio nešto veći od četiri odsto, za ovu godinu se očekuje usporavanje privrednih aktivnosti u regionu. To znači da će naša stopa rasta biti negde na nivou regionalne, ali prvenstveno zahvaljujući jednokratnom oporavku poljoprivrede. Kad bi se taj privremeni efekat isključio onda bi trend našeg rasta bio oko 3,2 odsto – kaže Arsić.

Čak i kad bi se u prošloj godini privremeni faktori, kao što su energetika i poljoprivreda isključili, naš rast bi 2017. godine iznosio svega 2,8 odsto. To je i dalje daleko ispod regionalnog proseka, koji je u 2017. iznosio 4,5 odsto. Uprkos makroekonomskoj stabilizaciji, koja se ogleda u niskoj inflaciji, stabilnom kursu i suficitu u budžetu, naš rast je i dalje među najnižima u regionu. U poslednjih pet, šest godina privredna aktivnost u Srbiji porasla je za nešto više od pet odsto, dok su privrede zemalja centralne i istočne Evrope istovremeno porasle više od 15 odsto, a Rumunija je, na primer, imala rast od čak 25 odsto.

Milojko Arsić objašnjava da je naš rast nizak, jer je ukupan udeo investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) mali, a ulaganja su niska, jer je privredni ambijent nepovoljan.

Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu „Meri”, sa druge strane smatra da je očekivani rast od 3,5 odsto za Srbiju u 2018. godini – optimističan.

– Stopa rasta svetske privrede je značajna, jer Kina raste relativno brzo, a i američki rast se ubrzava. To su dve najveće ekonomije, koje čine skoro 40 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Ono što je, takođe, dobra stvar je da se evropska ekonomija, takođe, oporavila – kaže Tasić.

Ekonomija SAD će, prema najnovijim procenama MMF-a, porasti 2,7 odsto u 2018, što je više u odnosu na projektovani rast od 2,3 odsto iz oktobra. Nakon toga, fond za 2019. godinu očekuje usporavanje rasta na 2,5 odsto.

MMF je, takođe, podigao procene privrednog rasta evrozone. Tako se tokom ove godine očekuje da će rast evropske privrede dostići 2,2 odsto, nakon toga u 2019. godini sledi usporavanje – na dva odsto.

Razlog tome je „snažniji zamajac u domaćoj tražnji i veća spoljna tražnja”, navodi se u izveštaju.

Fond je podigao i procenu rasta BDP-a Japana na 1,2 odsto u ovoj i 0,9 odsto u narednoj godini, dok je projekciju za Britaniju zadržao na 1,5 odsto u 2018. godini.

Za tržišta u razvoju ostavljena je ista procena, uz očekivani rast kineske ekonomije od 6,6 odsto u ovoj i 6,4 odsto u narednoj godini.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola Petrovic
Rast od preko 3% je respektabilan u odnosu na okolnosti. Srbija jos nema pristup novcu iz EU koji Rumiunija I druge zemlje istocne evrope obilato koriste. Treba videti koliko su oni investicija direktno dobili od EU. Tu je Poljska neprikosnoveni sampion. Elem, dok smo van EU bitno je da rastemo brze od razvijenih EU zemalja zapadne evrope jer ih na taj nacin sustizemo. Ovim tempom cemo stici EU prosek kroz nekih 20-30 godina. Bolje nego zaostajanje koje trajalo tokom 90-ih.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.