Nema dogovora oko zabrane uvoza malina
Vlada Srbije formiraće nacionalni savet za malinu kako bi zaštitila najvažniji domaći izvozni poljoprivredni proizvod, odlučeno je na jučerašnjem sastanku predstavnika proizvođača, hladnjačara, izvoznika kao i nadležnih iz Ministarstava poljoprivrede, trgovine i Uprave carina.
Sastanak u vezi sa otkupnim i izvoznim cenama malina inicirala je Asocijacija malinara Srbije nakon što je „Politika” prošle nedelje obelodanila izveštaj Antimonopolske komisije da je, za samo godinu dana, uvoz ovog voća gotovo udvostručen i dostigao 11.000 tona.
Kako saznajemo, dogovoreno je da, do 15. februara, proizvođači iz svih okruga, u kojima se uzgaja malina, dostave podatke o svojim predstavnicima u budućem nacionalnom savetu. Iako je predlog malinara bio da se zabrani uvoz tog voća iz država u okruženju ili uvedu prelevmani (zaštitne uvozne takse) ova inicijativa zvanično nije usvojena, kaže za naš list Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. To udruženje je, podsećamo, tražilo da se, ove godine, u vreme berbe zabrani uvoz malina, a potom i uvedu prelevmani jer je „enormni uvoz tog voća iz BiH, Crne Gore sa Kosova i iz Bugarske poremetio prodaju domaćih malina”.
– Razgovaralo se i o tome ali ovaj zahtev zvanično nije usvojen zbog trgovinskih sporazuma čiji je Srbija potpisnica. Ipak, sastanak je bio konstruktivan i očekujemo vrlo brzo da će proizvođači videti rezultate – kaže Radović. Istakao je da je za proizvođače iz Moravičko-zlatiborskog okruga dogovorena pomoć u sertifikovanim sadnicama što će biti značajno jer su, prošle godine, osim problema sa niskom cenom imali i drastičan pad prinosa – u proseku oko 50 kilograma po aru.
– Najznačajnije je što se svi slažu da treba ubrzati procedure oko registracije geografskog porekla. To će dati jasniju sliku o količinama malina i sortimentu koji se proizvodi u Srbiji. Podaci kojima sada raspolažemo su neusaglašeni. I sve dok to ne uradimo ne možemo stati na put pojavi da se uvozne maline izvoze kao srpski brend – smatra naš sagovornik.
Podsećamo, Komisija za zaštitu konkurencije prošle nedelje objavila je izveštaj u kome se navodi da nema dokaza da je u 2017. godini bilo povredi konkurencije od strane otkupljivača, odnosno dogovora oko cene tog voća. Zaključak komisije je da je na pad cena domaće maline uticao drastičan rast uvoza tog voća ali i neuobičajeno velike zalihe preostale u hladnjačama otkupljivača. Uvoz malina, u prvih deset meseci prošle godine, gotovo duplo je premašio celokupan uvoz iz 2016. godine. Podaci Uprave carina pokazuju da se oko 75 odsto maline uvozi iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova dolazi oko 13 odsto ovog voća, a manje količine iz Bugarske i Crne Gore.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
