Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novo stradanje kurdske heroine u Turskoj

Poslanik prokurdske Narodne demokratske partije Lejla Zana našla se na udaru vladajuće partije zato što je u parlamentu zakletvu izgovorila na maternjem jeziku
Лејла Зана (Фото Википедија/CC BY-SA 2.0)

Turski parlament je izbacio iz monumentalnog zdanja na centralnom trgu u Ankari Lejlu Zanu, heroinu kurdske borbe za veća prava i slobode tog naroda. U njenoj stranci, Narodnoj demokratskoj partiji (HDP), kažu da je ta odluka protivzakonita.

Stradanje najpoznatijeg kurdskog poslanika počelo je u novembru 2015. godine kada je Zana na maternjem jeziku izgovorila poslaničku zakletvu, a sada je njen progon okončan. Njoj je tada takođe zamereno i to što je delimično izmenila oficijelni tekst. Predsednik parlamenta Ismail Kahraman, koji je član vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), takvo polaganje zakletve je odmah proglasio „nevažećim”. Zana je, u znak protesta, posle toga odlučila da bojkotuje rad nacionalne skupštine.

„Slučaj Zana” se sada ponovo našao na dnevnom redu medžlisa: ona je izgubila status poslanika pod izgovorom da ne učestvuje u radu parlamenta, javio je istanbulski „Hurijet”.

U HDP-u kažu da je ta odluka za njih „nevažeća” jer više ne postoji zakon koji zabranjuje javnu upotrebu kurdskog jezika.

„Lejla Zana je glas mira, glas našeg naroda, ona je i dalje naš poslanik u turskom parlamentu”, saopštili su u toj stranci, koja je prvi put preskočila prag skupštine 2015. godine i osvojila 59 poslanika. To je umnogome poremetilo kalkulacije AKP turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koja je očekivala da će osvojiti dvotrećinsku većinu mesta u parlamentu koji ima 550 fotelja. Sadašnji obračuni sa Kurdima su očigledno u okviru priprema za opšte izbore koji se održavaju sredinom iduće godine.

Posle vojnog udara 1980. tadašnji generali su zabranili javnu upotrebu kurdskog jezika u Turskoj. Ta restrikcija je zvanično ukinuta početkom poslednje decenije prošlog veka, ali u praksi se to ponekad još ne poštuje, što potvrđuje najnoviji slučaj Lejle Zane, mada se to izričito ne kaže.

Progon Zane izazvao je oštra reagovanja među Kurdima jer je ona simbol borbe tog naroda za veća prava i slobode. Ovo je njeno drugo stradanje. Ona je 1991. godine kao kriminalac izbačena iz turskog parlamenta pošto je, zajedno sa još sedam poslanika Demokratske partije, izgovorila zakletvu na maternjem jeziku. Kao u kriminalističkom filmu, policija im je na izlazu iz sale stavila lisice i odvela ih u zatvor. Stranka je zabranjena, a Zana je 1994. na 15 godina zatvora, što je izazvalo oštra reagovanja među Kurdima i u svetu. Posle toga dobila je nagradu „Andrej Saharov” koju Evropski parlament dodeljuje borcima za ljudska prava i slobode. Dva puta je bila i kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

Posle najnovijeg poteza parlamenta, mnogi se i danas prisećaju njene potresne izjave posle osude na višegodišnju robiju samo zbog toga što je govorila na svom jeziku.

„Imam dvoje maloletne dece, još sam mlada, imam muža... Volim život ali nikada neću pristati da me ponižavaju”, prkosno je tada izjavila ona. Pošto je i njen suprug Mehti Zana, jedno vreme gradonačelnik Dijarbakira, tada takođe bio u zatvoru, njihovu decu su, kao da su siročad, podizali rođaci i prijatelji.

U prokurdskoj stranci, trećoj po snazi u parlamentu, nisu iznenađeni zbog sadašnjeg stradanja Zane jer i drugi članovi HDP su se našli na udaru vlasti posle pokušaja vojnog udara sredinom 2016. Pod optužbom da „podržavaju kurdske teroriste” (pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana – PKK) podignuta je optužnica protiv dvanaest poslanika te stranke, uključujući i kopredsednike Selahatina Demirtaša i Figen Juksekdag, kojima tužilaštvo preti kaznama od 142, odnosno 83 godine zatvora. U čistkama koje su usledile posle puča smenjeno je više od dvadeset gradonačelnika u jugoistočnoj Anadoliji koji su optuženi da su, navodno državnim parama, krišom finansirali aktivnosti „kurdskih terorista”. Pod progonom su se našli i mnogi novinari, kao i akademici koji se zalažu za mirno, političko rešenje kurdskog problema.

Pripadnici PKK se od 1984. godine bore za autonomiju svoga naroda. U Turskoj živi više od 15 miliona Kurda, uglavnom na istoku Anadolije. U povremenim oružanim sukobima, koji traju više od tri decenije, dosad je stradalo oko 40 hiljada građana: pripadnika turskih snaga bezbednosti, kurdskih pobunjenika, a najviše civila.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko M.
Najnoviji razvoj povrdjuje da je Turska u poslednje vreme u velikom previranju, pogotovo posle pokusaja vojnog udara sredinom 2016. godine. Posle toga prakticno nema dana a da vlasti nekoga ne uhapse pod optuzbom da podrzava teroriste. Kada se to zna onda je jasno zasto se na udaru nasla i Lejla Zana koja je vec dcenijama simbol borbe kurdskog naroda za veca prava i slobode u Turskoj. Ne bi me zacudilo da se i ona uskoro nadje u zatvoru kao sto se to desilo vise od deset poslanika prokurdske Narodne demokratske partije.
Čaba Alibunarević
Progon poznate kurdske politicarke Lejle Zane nije slucajno jer se to uklapa i odnos vlade u Ankari prema pripadnicima tog naroda. Uostalom prosle nedelje  predsednik Tajip Erdogan je pokrenuo veliku vojnu operaciju u severnoj Siriji kako bi se tamo obracunao sa pripadnicima tog naroda, koji, igrom  velikih sila, nikada nije stekao svoju dr\avu iako je jedan od najstarijih na prostorima Bliskog istoka i Mesapotamije. Kada se to zna onda nije cudno  sto su Kurdi razbijeni i sada zive u cetiri zemlje (u Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu), sto njihov lider Abdulah Odzalan izdrzava kaznu dozivotnog zatvora na jednom ostrvu u Mramornom moru samo zato sto je pokrenuo akciju za autonomiju 15 miliona  pripadnika tog naroda koliko ih ukupno ima u Turskoj.
zorica mrsevic
Svet, svih nacija, politickih opredeljenja, blokovskih propadnosti i boja, ima zajednicko bolno odsustvo interesa za Kurde. Plus, tu je i isto tako globalno redovno odsustvo interesa za sve ono cime se bave zene, kao nesto sto je po difoltu "nevazno", i tako ispada danikoga nije briga za poslanicu Zanu i njenu sudbinu.
PetarPetrovic
Ne budite u zabludi u svetu po najmanje je bitno da li to rade zene ili muskarci a mnogo bitnije je sta rade. Kroz citavu istroiju se sve svodi na interes koji se uglavnom manifestuje kroz novac i moce. Tako da ovo nema veze sa zenama niti je ovde bitno da li je zena, vec o tome da se jednom narodu brane osnovna ljudska prava. Isti bi bio slucaj i da je bio u pitanju muskarac.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.