Novo stradanje kurdske heroine u Turskoj

Turski parlament je izbacio iz monumentalnog zdanja na centralnom trgu u Ankari Lejlu Zanu, heroinu kurdske borbe za veća prava i slobode tog naroda. U njenoj stranci, Narodnoj demokratskoj partiji (HDP), kažu da je ta odluka protivzakonita.

Stradanje najpoznatijeg kurdskog poslanika počelo je u novembru 2015. godine kada je Zana na maternjem jeziku izgovorila poslaničku zakletvu, a sada je njen progon okončan. Njoj je tada takođe zamereno i to što je delimično izmenila oficijelni tekst. Predsednik parlamenta Ismail Kahraman, koji je član vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), takvo polaganje zakletve je odmah proglasio „nevažećim”. Zana je, u znak protesta, posle toga odlučila da bojkotuje rad nacionalne skupštine.

„Slučaj Zana” se sada ponovo našao na dnevnom redu medžlisa: ona je izgubila status poslanika pod izgovorom da ne učestvuje u radu parlamenta, javio je istanbulski „Hurijet”.

U HDP-u kažu da je ta odluka za njih „nevažeća” jer više ne postoji zakon koji zabranjuje javnu upotrebu kurdskog jezika.

„Lejla Zana je glas mira, glas našeg naroda, ona je i dalje naš poslanik u turskom parlamentu”, saopštili su u toj stranci, koja je prvi put preskočila prag skupštine 2015. godine i osvojila 59 poslanika. To je umnogome poremetilo kalkulacije AKP turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koja je očekivala da će osvojiti dvotrećinsku većinu mesta u parlamentu koji ima 550 fotelja. Sadašnji obračuni sa Kurdima su očigledno u okviru priprema za opšte izbore koji se održavaju sredinom iduće godine.

Posle vojnog udara 1980. tadašnji generali su zabranili javnu upotrebu kurdskog jezika u Turskoj. Ta restrikcija je zvanično ukinuta početkom poslednje decenije prošlog veka, ali u praksi se to ponekad još ne poštuje, što potvrđuje najnoviji slučaj Lejle Zane, mada se to izričito ne kaže.

Progon Zane izazvao je oštra reagovanja među Kurdima jer je ona simbol borbe tog naroda za veća prava i slobode. Ovo je njeno drugo stradanje. Ona je 1991. godine kao kriminalac izbačena iz turskog parlamenta pošto je, zajedno sa još sedam poslanika Demokratske partije, izgovorila zakletvu na maternjem jeziku. Kao u kriminalističkom filmu, policija im je na izlazu iz sale stavila lisice i odvela ih u zatvor. Stranka je zabranjena, a Zana je 1994. na 15 godina zatvora, što je izazvalo oštra reagovanja među Kurdima i u svetu. Posle toga dobila je nagradu „Andrej Saharov” koju Evropski parlament dodeljuje borcima za ljudska prava i slobode. Dva puta je bila i kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

Posle najnovijeg poteza parlamenta, mnogi se i danas prisećaju njene potresne izjave posle osude na višegodišnju robiju samo zbog toga što je govorila na svom jeziku.

„Imam dvoje maloletne dece, još sam mlada, imam muža... Volim život ali nikada neću pristati da me ponižavaju”, prkosno je tada izjavila ona. Pošto je i njen suprug Mehti Zana, jedno vreme gradonačelnik Dijarbakira, tada takođe bio u zatvoru, njihovu decu su, kao da su siročad, podizali rođaci i prijatelji.

U prokurdskoj stranci, trećoj po snazi u parlamentu, nisu iznenađeni zbog sadašnjeg stradanja Zane jer i drugi članovi HDP su se našli na udaru vlasti posle pokušaja vojnog udara sredinom 2016. Pod optužbom da „podržavaju kurdske teroriste” (pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana – PKK) podignuta je optužnica protiv dvanaest poslanika te stranke, uključujući i kopredsednike Selahatina Demirtaša i Figen Juksekdag, kojima tužilaštvo preti kaznama od 142, odnosno 83 godine zatvora. U čistkama koje su usledile posle puča smenjeno je više od dvadeset gradonačelnika u jugoistočnoj Anadoliji koji su optuženi da su, navodno državnim parama, krišom finansirali aktivnosti „kurdskih terorista”. Pod progonom su se našli i mnogi novinari, kao i akademici koji se zalažu za mirno, političko rešenje kurdskog problema.

Pripadnici PKK se od 1984. godine bore za autonomiju svoga naroda. U Turskoj živi više od 15 miliona Kurda, uglavnom na istoku Anadolije. U povremenim oružanim sukobima, koji traju više od tri decenije, dosad je stradalo oko 40 hiljada građana: pripadnika turskih snaga bezbednosti, kurdskih pobunjenika, a najviše civila.