Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Atina bez jedinstvenog stava o Makedoniji

Ciprasovi koalicioni partneri poručuju da su protiv toga da se sa Skopljem postigne ijedan dogovor oko imena koji u sebi bude sadržavao naziv severnih grčkih teritorija
Алексис Ципрас осуђује национализам и фанатизам (Фото Бета/АП)

Od našeg dopisnika
Atina – Uoči sutrašnjeg susreta sa pregovaračem UN u Atini oko rešavanja „makedonskog pitanja”, grčki premijer nema podršku opozicije, ali ni jasan stav koalicionog partnera u vladi, Anel partije.

Aleksis Cipras sastaje se sa Metjuom Nimicom, posrednikom Svetske organizacije u pregovorima između Grčke i Makedonije u sporu oko imena. Nimic će dan kasnije otputovati i u Skoplje.

Ciprasov susret sa liderom Anela, ministrom odbrane Panosom Kamenosom i konačni stav koji će ova partija zauzeti u vezi sa sporom oko imena Makedonija ima veliki značaj za dalji tok ubrzanih pregovora sa Skopljem, ali i za stabilnost same vlade. Kamenos je dosad bio jasan, poručujući da „neće podržati nijedan predlog imena koji u sebi bude sadržavao naziv Makedonija.”

Isto tako, kada je pitanje stabilnosti vlade zbog nesloge koalicionih partnera otišlo predaleko i kada se postavilo pitanje Kamenosove ostavke na položaj ministra odbrane, on je problem prebacio na ministra spoljnih poslova. Izjavio je da „veruje u sposobnost i odgovornost Nikosa Kocijasa u rešavanju spornog  pitanja između dve zemlje.” Stav Anela, konzervativne desničarske partije, nesumnjivo će imati veliki značaj pa ima  pretpostavki da će se Cipras i Kamenos dogovoriti i naći rešenje koje će smiriti strasti. Grčki premijer je posle susreta sa opozicionim liderima izrazio mišljenje da „nije vreme za rasplamsavanje nacionalizma i fanatizma.” Cipras je spreman da nastavi napore za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja za spor ko imena Makedonija jer, naglasio je, neuspeh ne bi doneo ništa dobro Grčkoj i loše bi se odrazio na stabilnost na Balkanu.

Cipras optužuje konzervativnu opoziciju za licemeran stav jer koristi osetljivost Grka prema ovom problemu i ukupnu „sitničarsku partijsku politiku”. Tako on gleda na odsustvo podrške i poruku Kirijakosa Micotakisa koji mu je na sastanku rekao da Nova demokratija „neće da deli Grke da bi ujedinila narod Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM)”. Za Micotakisa rešavanje spora između Atine i Skoplja oko naziva nije samo pitanje spoljne politike već ozbiljno pitanje vezano za istoriju Grčke i „sam identitet naroda”. Micotakis smatra da je Cipras odlučio da putem pregovora krene sam i da „Grci ne veruju da će bilo šta uspeti da se dogovori.” Dora Bakojani, nekadašnji ministar spoljnih poslova, smatra da je „Cipras iskoristio problem sa Skopljem da podeli opoziciju i pregovara, ne kao premijer, već kao lider Sirize.” Lideri drugih opozicionih partija su manje oštri i najviše ih pogađa činjenica da o toku pregovora da sada nisu bili obavešteni te da premijer vodi svoju politiku. Lider Pasoka Fofi Genimata je ogorčena što je Cipras ušao u pregovore bez utvrđivanja nacionalne linije, dok Komunistička partija upozorava da pitanje imena nije dominantno i da treba biti obazriv jer to može da bude i pitanje granica. Lideri opozicionih partija ukazuju da Grčka mora da bude obazriva, da treba insistirati na ustavnim promenama u BJRM i ići na kombinovani naziv uz garancije o isključenju svakog iredentizma i prekrajanja istorije.

U grčkom narodu je uvreženo mišljenje da ime Makedonija podrazumeva teritorijalne pretenzije na njene severne teritorije koje nose isti naziv. Masovni miting u Solunu bio je delimična slika raspoloženja nacije prema korišćenju naziva Makedonija jer je crkva pozvala vernike da, u ime nacionalnog interesa, mira i stabilnosti ne izlaze na proteste što je delimično imalo uticaja. Sada, crkva se predstavlja kao čuvar nacionalnog identiteta i propovednik „grčkosti Makedonije” i stavlja do znanja da, iako to nije izričito rečeno, ovog puta nije protiv izlaska naroda na protestni miting sledeće nedelje na atinskom trgu Sintagma. Ima procena da će atinski protest biti još brojniji, govori se o broju od milion ljudi, jer se pretpostavlja da će na njega doći svi oni kojima je Solun bio daleko i koji još jednom žele da, kako su govornici tvrdili na skupu u Solunu, „pruže pomoć” grčkoj manjini u BJRM gde živi oko 700.000 Grka.

Međutim, protesti i njihova brojnost, kako je to posle mitinga u Solunu izjavio ministar spoljnih poslova Kocijas, neće uticati na poziciju vlade i njenu rešenost da „odluka o budućem nazivu bude zasnovana na perspektivama važnim za  region i ulozi grčke diplomatije i u skladu sa potrebama zemlje u okviru njene vodeće uloge u regionu.” Premijer Cipras i pored odsustva konsenzusa sa opozicionim partijama smatra da su do sada učinjeni veliki napori za približavanje sa susedima iako pitanje iredentizma mora biti rešeno.

„Znak dobre volje je činjenica da će nazivi aerodroma i autoputa koji povezuje dve zemlje biti izmenjeni jer je to ključno pitanje na koje smo svi osetljivi”, rekao je Cipras i podvukao da „niko ne može da prisvoji istoriju drugog naroda”.

Međutim, dodao je, sporno pitanje će se rešavati „u atmosferi smislenog dijaloga, odgovorno i razborito jer spoljna politika zemlje ima kontinuitet koji treba poštovati i produžiti.”

Avramopulos: Ne treba se vraćati u tamnu prošlost

Dimitris Avramopulos, evropski komesar za migracije, smatra da „populizam, nacionalizam i iredentizam” izazivaju bespokojstvo na Balkanu i da je vrlo važno „ne vraćati se u tamnu prošlost”.

U izjavi agenciji AMN podvlači da je važno da rukovodstva balkanskih zemalja misle i dejstvuju u evropskom duhu i da države kao što je Grčka „mogu da igraju ključnu ulogu u izgradnji mostova koji spajaju nacije što će Zapadni Balkan približiti evropskoj porodici.”

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljupca65
Treba pridobiti nase pokrajne pirinsku i egejsku i tamo su nasi makedonci
Nenad
Isto treba da uradi i drzava Srbija ! Treba tuziti Bosnu i Hercegovinu zbog koriscenja tog imena. Pa nisu im Turci doneli to ime i ostavili u amanet. I Bosna i Hercegovina, su nazivi vezani iskljucivo za srpsku istoriju i narod. Tako da bih ja tu angazovao sud i neku vrstu arbitraze. Ako ne moze Makedonija....ne moze ni Bosna i Hercegovina. Neka nadju drugo ime, Nova Turska, Malo Otomansko Carstvo, Sevrna Arabija...kako hoce, ali Bosna i Hercegovina ? Ne ! To je tek bez spora i mnogo je cistija situacije nego sa Makedonijom i Grckom

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.