Ja­či udar gri­pa tek dolazi

Grip je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji od­neo 149 ži­vo­ta, a pro­ce­ne struč­nja­ka po­ka­zu­ju da je simp­to­me bo­le­sti sa­mo u to­ku jed­ne ne­de­lje u ovoj ze­mlji ima­lo čak 8,3 mi­li­o­na Bri­ta­na­ca. I u su­sed­noj Hr­vat­skoj grip od­no­si pr­ve žr­tve. Do sa­da su zbog vi­ru­sa u ovoj dr­ža­vi pre­mi­nu­la 23 gra­đa­ni­na, od če­ga je tro­je bi­lo mla­đe od 50 go­di­na.

Po­ja­va gri­pa je za­ka­sni­la u mno­gim ze­mlja­ma po­put Austra­li­je. Po za­vr­šet­ku zi­me ove go­di­ne na ju­žnoj he­mis­fe­ri u sep­tem­bru se­zo­na gri­pa je ume­sto da bu­de u opa­da­nju, do­ži­ve­la vr­hu­nac, što je naj­ve­ća za­be­le­že­na pan­de­mi­ja još od 2009. go­di­ne. Iako se na­vo­di da sa­ma in­fek­ci­ja ni­je bi­la ozbilj­ni­ja u od­no­su na pret­hod­ne, za­be­le­žen je ve­ći broj smrt­nih slu­ča­je­va. Kao glav­ni kri­vac za ta­kvo sta­nje na­vo­di se ne­e­fi­ka­snost vak­ci­ne pro­tiv gri­pa jer je do­šlo do mu­ta­ci­je vi­ru­sa, či­me je efi­ka­snost ce­pi­va znat­no sma­nje­na. Pret­po­sta­vlja se da će ova se­zo­na gri­pa sa­mo u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji bi­ti naj­go­ra u pro­te­kle če­ti­ri go­di­ne. 

Ka­ko is­ti­če prim. dr Le­po­sa­va Ga­ro­tić Ilić, epi­de­mi­o­log be­o­grad­skog Za­vo­da za jav­no zdra­vlje, uko­li­ko se pra­ti si­tu­a­ci­ja u evrop­skom re­gi­o­nu, i kod nas se mo­že oče­ki­va­ti ve­ći broj obo­le­lih od gri­pa. Vi­so­ka ak­tiv­nost ovog vi­ru­sa tre­nut­no se be­le­ži u Ir­skoj, Vel­su, Luk­sem­bur­gu i u Švaj­car­skoj. U Be­o­gra­du je do sa­da kod pa­ci­je­na­ta utvr­đe­no po­sto­ja­nje gri­pa ti­pa B, dok je u Sr­bi­ji za­be­le­že­no obo­le­va­nje i od vi­ru­sa AH1.

– U od­no­su na pro­te­klu ne­de­lju, za 50 od­sto ima­mo ve­ći broj obo­le­lih lju­di od obo­lje­nja slič­nih gri­pu. Me­đu obo­le­li­ma u pre­sto­ni­ci ima naj­vi­še de­ce škol­skog uz­ra­sta. Od­la­skom de­ce na škol­ski ras­pust broj obo­le­lih mo­že da stag­ni­ra. Ka­da je reč o vre­men­skim pri­li­ka­ma, tre­ba zna­ti da vi­rus bo­lje „pre­ži­vlja­va” ka­da je hlad­no vre­me. To­plo vre­me nas šti­ti od vi­ru­sa. Naj­bo­lja pre­ven­ci­ja je vak­ci­na­ci­ja, a osim to­ga va­žno je odr­ža­va­nje lič­ne hi­gi­je­ne, če­sto pra­nje ru­ku, iz­be­ga­va­nje kon­tak­ta s obo­le­lom oso­bom, ume­re­no ba­vlje­nje fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma, re­dov­no pro­ve­tra­va­nje pro­sto­ri­ja, iz­be­ga­va­nje bo­rav­ka u za­tvo­re­nim pro­sto­ri­ma sa mno­go lju­di – is­ta­kla je dr Ga­ro­tić Ilić.

Pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić, epi­de­mi­o­log, na­gla­ša­va da je mno­ge na ju­žnoj he­mis­fe­ri iz­ne­na­dio vi­rus H3N2 jer je pro­me­nio svo­ju struk­tu­ru. Ovaj tip još ni­je izo­lo­van u Sr­bi­ji, ali će ve­ro­vat­no bi­ti, sma­tra dr Ra­do­va­no­vić. Pro­blem je što vak­ci­na od nje­ga mo­že da za­šti­ti sve­ga 10 od­sto. 

– Oso­ba, ka­da ki­ja, to tre­ba da ura­di ta­ko što će ki­nu­ti u la­kat, a ne da ko­ri­sti stal­no jed­nu istu ma­ra­mi­cu. Ne tre­ba, bez pre­ke po­tre­be, ići po zdrav­stve­nim usta­no­va­ma jer čo­vek ode zbog jed­nog pro­ble­ma, a mo­že da ga su­stig­ne dru­gi, po­put gri­pa. Lju­di ko­ji ko­ri­ste grad­ski pre­voz ne tre­ba istom ru­kom ko­jom su se dr­ža­li za šip­ku da do­di­ru­ju nos, usta, oči jer se vi­rus pre­no­si i do­di­rom i ka­pljič­nim pu­tem – po­ja­snio je dr Ra­do­va­no­vić.

U Sr­bi­ji je do sa­da re­gi­stro­va­no 52.686 obo­le­lih od obo­lje­nja slič­nih gri­pu, a naj­ve­ća uče­sta­lost obo­le­va­nja re­gi­stru­je se kod de­ce do če­tvr­te go­di­ne. Pre­ma pri­sti­glim pri­ja­va­ma, do sa­da su po­tvr­đe­ni slu­ča­je­vi gri­pa s te­ri­to­ri­je gra­da Be­o­gra­da, Ju­žno­bač­kog, Se­ver­no­bač­kog, Srem­skog, Ni­šav­skog, Šu­ma­dij­skog, Ma­čvan­skog, Zla­ti­bor­skog, Se­ver­no­ba­nat­skog, Sred­nje­ba­nat­skog, Ko­lu­bar­skog i Po­mo­rav­skog okru­ga. 

– U cir­ku­la­ci­ji je po­tvr­đen vi­rus gri­pa tip V i pod­tip A(H1N1). Ovo­go­di­šnja se­zo­na gri­pa ima uobi­ča­je­ni tok. Re­gi­stru­je se ni­zak in­ten­zi­tet ak­tiv­no­sti vi­ru­sa gri­pa i ši­ro­ka ge­o­graf­ska ras­pro­stra­nje­nost. Imu­ni­za­ci­ja pro­tiv gri­pa je naj­bo­lja i naj­e­fi­ka­sni­ja me­ra pre­ven­ci­je. Ove se­zo­ne be­le­ži se po­ve­ćan od­ziv na vak­ci­na­ci­ju pro­tiv gri­pa u po­re­đe­nju sa pret­hod­nim se­zo­na­ma. Do sa­da je utro­še­no oko 95 od­sto od ukup­no obez­be­đe­nih 242.546 do­za vak­ci­ne pro­tiv gri­pa. Vak­ci­na­ci­ja se spro­vo­di od ok­to­bra 2017. go­di­ne i još tra­je – ka­že prim. dr Dra­ga­na Di­mi­tri­je­vić, epi­de­mi­o­log In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”.

Uko­li­ko oso­ba ima bla­gi ob­lik bo­le­sti, po­ja­šnja­va dr Dra­ga­na Di­mi­tri­je­vić, pre­po­ru­ču­je se izo­la­ci­ja i ne­ga kod ku­će do opo­rav­ka, uz mak­si­mal­no ogra­ni­ča­va­nje svih kon­ta­ka­ta. Simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja pod­ra­zu­me­va mi­ro­va­nje, na­dok­na­du teč­no­sti, upo­tre­bu an­ti­pi­re­ti­ka (le­ko­va za sni­že­nje po­vi­še­ne te­le­sne tem­pe­ra­tu­re), a upo­tre­ba an­ti­vi­ru­snih le­ko­va spro­vo­di se sa­mo po pre­po­ru­ci le­ka­ra. An­ti­bi­o­ti­ci ni­su de­lo­tvor­ni u le­če­nju ove bo­le­sti. Kod sva­kog po­gor­ša­nja kli­nič­ke sli­ke bo­le­sti neo­p­hod­no je obra­ti­ti se le­ka­ru.