NATO potpuno poštuje neutralnost Srbije

Specijalno za „Politiku”

„Još imam veoma lepa sećanja na detinjstvo u Beogradu. Zadržao sam bliske odnose sa ovom zemljom. Imao sam zadovoljstvo da ugostimo predsednika Aleksandra Vučića prošle godine u sedištu NATO-a. Cenim pozitivnu ulogu koju Srbija igra u izgradnji bezbednosti na Balkanu kroz posvećenost dijalogu Beograda i Prištine i kroz korake koje je preduzela za izgradnju boljih odnosa sa svojim balkanskim susedima”, rekao je prvi čovek NATO-a Jens Stoltenberg u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”.

Bezbednosnu situaciju u svetu ocenio je ovim rečima: „Suočavamo se sa najkompleksnijom i nepredvidivom bezbednosnom situacijom u jednoj generaciji.” Po njegovom mišljenju, zapadni Balkan je region od strateškog značaja za NATO. Koje zemlje sa Balkana Severnoatlantska alijansa podržava da postanu članice NATO-a, kakav je odnos sa Rusijom, šta je od posebne važnosti za stabilnost regiona i šire i šta Stoltenberg poručuje građanima Srbije, možete pročitati u ovom razgovoru za „Politiku”.

Gospodine Stoltenberg, kako se u vojnopolitičkoj organizaciji čiji ste vi generalni sekretar ocenjuje bezbednosna situacija u svetu?

Suočavamo se sa najkompleksnijom i nepredvidivom bezbednosnom situacijom u jednoj generaciji. Nestabilnost na Bliskom istoku i u severnoj Africi, nametljiva Rusija koja krši međunarodne granice, nuklearno jačanje Severne Koreje i razvoj interkontinentalnih balističkih raketa fundamentalne su pretnje globalnoj sigurnosti i stabilnosti. Izazovi kao što su terorizam i sajber napadi ne znaju granice, te dodatno potkopavaju našu bezbednost.

Dakle, mi nemamo luksuz da biramo na koje pretnje treba da se usredsredimo. Snaga NATO-a zasniva se na našoj sposobnosti da se prilagodimo, a da ona ostane robusna i agilna. Zato smo usvojili koncept bezbednosti poznat kao 360 stepeni.

NATO je pružio najveće jačanje naše kolektivne odbrane u jednoj generaciji. Na samitu u Varšavi 2016. godine obavezali smo se da ćemo dodatno ojačati savez i stav odbrane. Danas imamo četiri multinacionalne borbene grupe raspoređene u baltičkim zemljama i Poljskoj kao odgovor na promenjeno sigurnosno okruženje u Evropi i kao jasan pokazatelj da smo ujedinjeni u slučaju bilo kakve agresije.

Takođe smo se opredelili za stabilnost projekta van naših granica, uključujući i napore u borbi protiv terorizma. Tome smo posvećeni na mnogo različitih načina. Podržavamo avganistanske snage sigurnosti i institucije kroz našu rezolutnu podršku misiji u Avganistanu. Radimo sa Irakom, Jordanom i Tunisom kako bismo ojačali odbranu. I mi smo punopravni član globalne koalicije za poraz Islamske države.

Ovih dana bili ste u Makedoniji i obavili ste razgovor sa kompletnim državnim rukovodstvom, kao i sa partijskim liderima. Kako ocenjujete ovu posetu i situaciju u Makedoniji?

Zadovoljstvo mi je što sam posetio Skoplje ovog (januara) meseca. Nastavićemo da podržavamo ovu zemlju na putu ka članstvu u NATO-u i želimo da u tome uspe. Ovo je u skladu sa odlukom donetom na samitu u Bukureštu 2008. godine i ponovljeno je u našim deklaracijama u Velsu i Varšavi. Saveznici su se složili da će NATO poslati poziv za pridruživanje alijansi nakon međusobno dogovorenog rešenja za pitanje imena u okviru Ujedinjenih nacija. Nedavno smo videli pozitivan zamah u vezi sa imenom.

Rad vlade na reformama takođe je važan za NATO. Od osnivanja nove vlade prošle godine videli smo obnovljene napore u reformama. Tokom moje posete, ohrabrio sam vladu da nastavi sprovoditi reforme koje će ojačati vladavinu prava i demokratske institucije. Takođe sam ohrabrio sve političke partije i druge zainteresovane strane u zemlji da se uključe u otvoreni i konstruktivni dijalog.

Kako zaštititi region od novih konflikata, imajući u vidu događaje u Evropskoj uniji, na jednoj strani, terorizam kao globalnu pretnju, na drugoj strani, i pokušaj Rusije da izvrši uticaj na zapadni Balkan, na trećoj strani?

Zapadni Balkan je region od strateškog značaja za NATO. U potpunosti ostajemo angažovani, a to pomaže promovisanju stabilnosti u regionu. Vidimo budućnost regiona u evroatlantskoj saradnji i integracijama za one koji to žele. Svaka nacija ima pravo da odluči o svojoj budućnosti i da bira sopstvene političke i bezbednosne mere. To je temeljni princip evropske bezbednosti: to je princip koji je Rusija takođe potpisala i koji treba da poštuje. Proširenje NATO-a nije usmereno protiv Rusije.

Danas dve zemlje zapadnog Balkana žele da se pridruže alijansi. Podržavamo težnje obe zemlje i radimo sa svojim prijateljima u Skoplju i Sarajevu kako bismo im pomogli na putu ka članstvu u NATO-u.

Takođe smo posvećeni jačanju partnerstva sa Srbijom, uz puno poštovanje njene političke neutralnosti. Nekoliko zemalja na zapadnom Balkanu sada su NATO saveznici. Zemlje koje su se pridružile alijansi uspele su da ojačaju svoju demokratiju, pojačaju svoju bezbednost, te su život svojih građana učinile sigurnijim. Naša politika otvorenih vrata bila je istorijski uspeh. To je doprinelo uklanjanju linija razdvajanja u Evropi. Zajedno sa proširenjem EU stvorena je sigurnost i stabilnost u Evropi. Demokratske vrednosti, vladavina prava, domaće reforme i dobrosusedski odnosi od vitalnog su značaja za stabilnost u čitavom regionu i šire.

Liderska zemlja na Balkanu je Srbija, koja nema aspiracije da pristupi NATO-u, jer je njena politika neutralna, a svoju vojsku oprema ruskim naoružanjem. Šta to predstavlja za odnose Srbije i NATO-a?

Kao i kod svih nacija, Srbija je slobodna da bira svoje partnere, i to uvek mora tako biti. U potpunosti poštujemo njenu neutralnost. Srbija ima pravo slobodno da izabere svoje političke i bezbednosne mere sa bilo kojim narodom ili organizacijom, kao svaka suverena zemlja.

Ambicija NATO-a je jednostavna – izgraditi dobar, produktivan odnos sa Srbijom, kako bismo mogli da radimo zajedno u oblastima u kojima svi imamo korist. Zajedno smo uključeni u više od sto partnerskih aktivnosti svake godine.

Radimo sa Srbijom na reformama državnih bezbednosnih snaga i institucija. Obučavamo srpske oficire, tako da oni mogu bolje i sigurnije učestvovati u međunarodnim mirovnim operacijama. I Srbija sarađuje sa NATO saveznicima i sa NATO-om u zajedničkim vojnim i civilnim vežbama odbrane.

Danas se suočavamo sa zajedničkim bezbednosnim izazovima. Dijalog i saradnja su ključni za njihovo rešavanje. Zajednički rad donosi stvarne prednosti Srbiji, njenim građanima i širem regionu.

Vaš je otac ugledni svetski diplomata i počasni građanin Beograda. Vi ne zaostajete za ocem ni na svetskoj diplomatskoj sceni, a ni u očima građana Srbije. Živeli ste tri godine u Beogradu. U ovom gradu ste šetali i po Kalemegdanu. Šta biste građanima Srbije poručili kao prijatelj i kao generalni sekretar Severnoatlantske alijanse?

Još uvek imam veoma lepa sećanja na detinjstvo u Beogradu. Zadržao sam bliske odnose sa ovom zemljom. Imao sam zadovoljstvo da ugostimo predsednika Aleksandra Vučića prošle godine u sedištu NATO-a. Cenim pozitivnu ulogu koju Srbija igra u izgradnji bezbednosti na Balkanu kroz posvećenost dijalogu Beograda i Prištine i kroz korake koje je preduzela za izgradnju boljih odnosa sa svojim balkanskim susedima.

Nije na meni da savetujem građane Srbije. Ali nadam se da će Srbija, kao i ja, videti zajedničku korist u partnerstvu sa NATO-om. Želim da nastavimo jačanje partnerstva NATO-a i Srbije. NATO može pružiti stručnost i savete u svim oblastima koje Srbija odabere. Kasnije ove godine Srbija će prvi put biti domaćin na važnoj evroatlantskoj vežbi za civilna vanredna stanja.

Naše partnerstvo raste, a zajednički rad je u središtu. Uočljivo je da su NATO i Srbija susedi koji dele slične interese i zajedničke bezbednosne izazove. I to pomaže Srbiji da unapredi svoju evropsku agendu. Stoga se nadam da ćemo u mesecima i godinama koje dolaze videti kako naša saradnja napreduje i da će srpski narod prihvatiti mogućnosti koje to donosi.