Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izvoz u prošloj godini veći 12 odsto

Србију посетило прошле године 3.08 милиона туриста, 12 одсто више него 2016. (Фото Р. Крстинић)

Rast BDP u četvrtom kvartalu 2017, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,5 odsto. – Prošlogodišnji trgovinski deficit veći 20, a pokrivenost uvoza izvozom bila 77,4 odsto Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u četvrtom kvartalu 2017. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto, saopštio je juče fleš procenu Republički zavod za statistiku. Obračun kvartalnog BDP za četvrto tromesečje 2017. godine, koji je detaljniji, biće objavljen u saopštenju 28. februara ove godine. Zvanična državna statistika je, na kraju decembra, saopštila procenu da je realni rast BDP Srbije u celoj 2017. godini iznosio 1,9 odsto.

Industrijska proizvodnja u 2017, u poređenju sa 2016. godinom, veća je 3,5 odsto.

Izvoz robe u prošloj godini premašio je 15 milijardi evra, što je povećanje od 12 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne. Deficit u prošlogodišnjoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni iznosio je 4,37 milijardi evra, što je 20,2 odsto više u poređenju sa 2016. godinom. Pokrivenost uvoza izvozom lani bila je 77,4 odsto i manja je od pokrivenosti u 2016, kada je iznosila 78,8 procenata.

Industrijska proizvodnja u decembru 2017. bila je veća 0,5 odsto nego u decembru 2016, a u odnosu na prosek 2016. godine veća je 6,9 procenata.

Prerađivačka industrija u 2017. ostvarila je rast od 6,4 odsto u poređenju sa 2016. godinom. Sektor rudarstvo ostvario je povećanje proizvodnje od 2,7 odsto, a sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 6,2 procenta u poređenju sa 2016. godinom.

Obim industrijske proizvodnje u 2017. godini, u odnosu na 2016. zabeležio je rast kod 21 oblasti, a njihovo učešće u strukturi industrijske proizvodnje je 56 procenata. Pad je zabeležen kod osam oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 44 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u 2017, u odnosu na 2016. godinu, imale su: proizvodnja mašina i opreme, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, i proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina.

Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,04 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika, proizvoda od metala, drumskih vozila. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj, koks i briketi, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosio je 2,97, a uvoz 930 miliona dolara.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

građanin
A gde je "bratska Rusija" u ovom izveštaju? Izgleda Srbija trguje samo sa "istorijskim neprijateljima" a najveći uspeh ima sa "neprijateljima iz okruženja", ali mi hoćemo neutralnost i radujemo se fake vestima koji prognoziraju kraj EU. Verovatno većina onih, koji će uputiti kritike na ovaj komentar, ima rodbinu u jednoj od članici NATO pakta, ali naježi se kad vidi sliku Putina. Ako bi se razum ikada uspeo da bude faktor u donošenju velikih državnih pitanja, Srbija ne bi bila zemlja "zaokružena neprijateljima", neutralna usred NATO države i na kraju krajeva jedan od najzaostalijih i najsiromašnijih zemalja prosperitetne Evrope. Sviđa vam se ili ne, sabirajte pa podelite.
Dragan
Verovatno Mislite na izvoz mlade pameti iz Srbije ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.