Digitalizacija po meri ašova

„Ovde je mnogo privatnih preduzetnika, kao i ugostitelja i svima nedostaje bolji internet. Ali nismo mislili da će to ovako da izgleda na terenu”, kaže Bognar. Objašnjava kako je prvo prošlog leta kopao izvođač „Sattrakt”, sada ponegde istim putem ide ekipa koju je angažovao „Telekom”, a pošto se nakon prvog kopanja javne površine nisu ni slegle i zaravnile, meštanima se čini da je novi izvođač još „opušteniji” u odnosu prema javnom i privatnom prostoru. Bognar zamera gradskim vlastima što im nisu javili kada će početi radovi kako bi mogli da fotografišu ulice, i da onda dokumentovano mogu da se pozivaju na, u propisima navedeno, „prvobitno stanje”.

Mnogo žalbi građana bilo je i na radove u drugim delovima grada, Kertvarošu i Malom Radanovcu. U Kertvarošu je tek nedavno sanirano oštećenje na kolovozu nastalo nakon kopanja mesecima ranije. Nadležne službe tvrde da su reagovale i intervenisale, međutim, na terenu se ne vidi da je to promenilo situaciju.

U Službi za građevinarstvo kažu da je njihov zadatak izdavanje lokacijske dozvole i građevinske po prijavi početka radova, i da oni ne kontrolišu situaciju na terenu. To je zadatak JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, i u pisanom odgovoru Milana Marjanova iz ovog preduzeća navodi se da im se do sada obratilo pet operatera sa željom da postave optičke kablove. Dosadašnji rovovi po ulicama očigledno su tek početak u prekopavanju grada. Nadležni objašnjavaju da za ovu situaciju nema racionalnijeg pristupa jer svaki operater je vlasnik svog voda i svoje instalacije postavlja i brine o njima nezavisno. Zahvaljujući postavljanju novih tehnologija u ovo preduzeće prošle godine slilo se 16 miliona dinara.

U uputstvu o postupku i obavljanju raskopavanja i popravci saobraćajnica nakon intervencija na podzemnim instalacijama, koje je na snazi u ovom preduzeću, navodi se da investitor mora ulicu da vrati u prvobitno stanje, a da ukoliko se to ne desi treba da se obrate lokalnom inspektoru za komunalne poslove. U JP za upravljanje putevima kažu da su o nastalim problemima obavestili Sekretarijat za inspekcijsko-nadzorne poslove grada.

Iz ovog sekretarijata na pitanja „Politike” stiglo je šturo saopštenje u kojem se navodi da su imali više desetina prijava građana zbog kojih su inspektori izlazili na teren. Najviše primedaba je bilo iz Kertvaroša i Malog Radanovca. Konstatovano je da su investitori oštećivali instalacije, uništavali zemljane površine, ali i kolovoze i pešačke staze, te da im je nalagano da površine vrate u prvobitno stanje po završetku radova, a ukoliko to nije bilo učinjeno, ponovo su dobijali takvo inspekcijsko rešenje.

Prvi investitor koji je postavljao optičke kablove je operater „Sattrakt” i njihovi predstavnici kažu da, pošto dobro poznaju teren Vojvodine, nastojali su da vode računa o potrebama građana za koje računaju da će biti njihovi budući korisnici. U pisanom odgovoru Bojane Kusovac, prosleđenom preko konsalting kuće navodi se da su se širili u naseljima Tokio, Kertvaroš, Mali Radanovac i Palić, ali tvrde da su imali veoma mali broj reklamacija, te da su sadašnje žalbe na Paliću u vezi sa podizvođačkom ekipom „Telekoma”.