Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Isti lik, osobine ni nalik

Može da se kaže pametni na dedu, sudeći po rezultatima studije o blizancima u našoj zemlji, u koju je uključeno više od 600 blizanaca, jer su za inteligenciju odgovorni geni, dok na školsko postignuće utiče – okruženje
Као у огледалу: слична одећа и сличан факултет (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Oni de­le iste hr­o­mo­zo­me i go­to­vo iden­ti­čan lik u ogle­da­lu, a re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji po­ka­za­li su da ge­ni ima­ju do­mi­nant­nu ulo­gu ka­da je u pi­ta­nju vi­si­na in­te­li­gen­ci­je i sklo­nost ka ri­zič­nim po­na­ša­nji­ma. Pr­vi re­zul­ta­ti stu­di­je, ko­ja se od 2012. go­di­ne spro­vo­di u orga­ni­za­ci­ji Od­se­ka za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i u ko­ju je do sa­da uklju­če­no vi­še od 600 bli­za­nač­kih pa­ro­va, ta­ko­đe su po­ka­za­li da bli­zan­ci če­sto bi­ra­ju iste ili slič­ne fa­kul­te­te i pr­o­fe­si­je. 

– Ovo is­tra­ži­va­nje spro­vo­di se u okvi­ru pr­o­jek­ta „Na­sled­ni, sre­din­ski i psi­ho­lo­ški či­ni­o­ci men­tal­nog zdra­vlja” i pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva pr­o­sve­te, a je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va ovog is­tra­ži­va­nja je­ste uti­caj na­sled­nih i sre­din­skih či­ni­la­ca u ob­li­ko­va­nju raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka lič­no­sti i kog­ni­tiv­nih spo­sob­no­sti, pre­di­spo­zi­ci­je za de­pre­siv­no i ank­si­o­zno re­a­go­va­nje i po­re­me­ća­je lič­no­sti i sklo­no­sti ka kri­mi­no­ge­nom i ri­zič­nom po­na­ša­nju. Na­i­me, pr­o­u­ča­va­nje bli­za­na­ca na­uč­ni­ci­ma omo­gu­ća­va da sa­zna­ju vi­še o to­me ka­ko ži­vot­na sre­di­na oso­be (na­čin ži­vo­ta, is­hra­na, po­ro­di­ca, vr­šnja­ci, ro­di­telj­sko po­na­ša­nje) i na­sled­ni fak­to­ri uti­ču na na­sta­nak i raz­voj ba­zič­nih oso­bi­na lič­no­sti i in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­no­sti, ali i raz­li­či­tih bo­le­sti i sta­nja – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić, psi­ho­log i asi­stent na Od­se­ku za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du. 

Naš sa­go­vor­nik, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći ovom is­tra­ži­va­nju od­bra­nio ma­ster rad na te­mu „Gen­ski i sre­din­ski či­ni­o­ci škol­skog po­stig­nu­ća i per­cep­ci­ja po­ro­dič­nog okru­že­nja”, u ko­me pr­o­u­ča­va uti­caj ge­na i sre­di­ne na raz­voj in­te­li­gen­ci­je i škol­skog po­stig­nu­ća, is­ti­če da je do sa­da is­pi­ta­no vi­še od 260 bli­za­nač­kih pa­ro­va iz Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Zre­nja­ni­na, Ni­ša i No­vog Pa­za­ra, a pr­o­je­kat je pr­o­du­žen do kra­ja ove go­di­ne, jer se u stu­di­ju stal­no uklju­ču­ju no­vi bli­zan­ci. 

– Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti ove stu­di­je da­ju od­go­vor na jed­nu od naj­in­tri­gant­ni­jih di­le­ma ge­ne­ti­ke – da li se in­te­li­gen­ci­ja do­bi­ja u DNK „pa­ke­tu” od ro­di­te­lja i po­ka­zu­ju da je za su­per­i­or­ne um­ne mo­ći ipak od­go­vo­ran na­sled­ni fak­tor. Stu­di­ja je po­ka­za­la i da su ge­ni kriv­ci za sklo­nost ka opi­ja­nju, od­no­sno ri­zič­noj zlo­u­po­tre­bi al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va ovaj psi­ho­log i na­gla­ša­va da zlo­u­po­tre­bu ne tre­ba iz­jed­na­ča­va­ti sa kon­zu­ma­ci­jom al­ko­ho­la. 

– Či­nje­ni­ca je da smo mi dru­štvo u ko­me mno­gi vo­le „ča­ši­cu raz­go­vo­ra” uz al­ko­hol, pi­ćem „za­li­va­ju” ro­đe­nje i kr­šte­nje de­te­ta, ro­đen­da­ne, ven­ča­nja, is­pra­ća­je u voj­sku, no­ve go­di­ne i po­ro­dič­ne sla­ve, pa čak i ner­vi­ra­nje zbog gu­žve u sa­o­bra­ća­ju... Dru­gim re­či­ma, mno­gi na­ši lju­di pi­ju, ali se na­pi­ja­ju oni ko­ji su ge­net­ski pred­o­dre­đe­ni. I ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da de­te ko­je od­ra­sta u po­ro­di­ci u ko­joj se je­dan ro­di­telj al­ko­ho­li­čar ima 40 od­sto šan­si da raz­vi­je ta­ko­zva­nu ri­zič­nu zlo­u­po­tre­bu al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić. 

Re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji ta­ko­đe go­vo­re da u raz­vo­ju ank­si­o­zno­sti, de­pre­si­je i fo­bi­ja u jed­na­kom pr­o­cen­tu uče­stvu­ju ge­ni i sre­di­na. Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da sva­ka psi­hič­ka oso­bi­na ima ge­net­sku pod­lo­gu, ali njen raz­voj za­vi­si od sre­di­ne – ne­ko mo­že na­sle­di­ti gen za ank­si­o­znost, ali ako od­ra­sta u po­ro­di­ci pu­noj lju­ba­vi, taj gen­ski fak­tor mo­že bi­ti uma­njen. Ako ne­ko na­sle­di gen za vi­so­ku in­te­li­gen­ci­ju, a ži­vi u po­ro­di­ci ko­ja ne po­dr­ža­va obra­zo­va­nje i uče­nje, nje­go­va in­te­li­gen­ci­ja osta­će na ni­vou pr­o­se­ka. Zbog to­ga na­uč­na is­tra­ži­va­nja na­sto­je da utvr­de ko­li­ko sre­di­na mo­že da ko­ri­gu­je ono što je oso­bi da­to na­sle­đem. 

– Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja na bli­zan­ci­ma po­tvr­di­la su da na raz­voj in­te­li­gen­ci­je ve­ći uti­caj ima­ju ge­ni, a na škol­sko po­stig­nu­će – so­ci­jal­na sre­di­na. Ne­ma de­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje da li se in­te­li­gen­ci­ja na­sle­đu­je. Po­sto­je stu­di­je ko­je go­vo­re da se „pa­met” pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no, ali tre­ba re­ći da su de­ca ro­di­te­lja ko­ji su da­ro­vi­ti i sa vi­so­kom in­te­li­gen­ci­jom obič­no pr­o­seč­no in­te­li­gent­na i taj fe­no­men se na­zi­va „re­gre­si­ja ka pr­o­se­ku”. Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da cr­te lič­no­sti kao što su eks­tro­ver­zi­ja (otvo­re­nost ka dru­gi­ma) i ne­u­ro­ti­ci­zam (sklo­nost ka im­pul­siv­nom i ne­u­ro­tič­nom re­a­go­va­nju) vi­še za­vi­se od ge­ne­ti­ke ne­go od sre­din­skih či­ni­la­ca, dok su za raz­voj sa­ve­sno­sti va­žni­ji fak­to­ri sre­di­ne, jer su ro­di­te­lji naj­bo­lji „uči­te­lji” za sa­vest – za­klju­ču­je Ili­ja Mi­lo­va­no­vić. 

U Sr­bi­ji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca

U na­šoj ze­mlji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca, a za­ni­mlji­va bli­za­nač­ka sta­ti­sti­ka go­vo­ri da bez asi­sten­ci­je ve­štač­ke oplod­nje, na sva­kih 80 po­ro­đa­ja do­la­ze „du­pli­ka­ti” i da u sva­koj po­pu­la­ci­ji ži­vi je­dan od­sto bli­za­na­ca. Iz­u­ze­tak od ove sta­ti­sti­ke či­ne ze­mlje sup­trop­skog ekva­to­ri­jal­nog po­ja­sa Afri­ke – po­da­ci go­vo­re da u Ni­ge­ri­ji ži­vi naj­vi­še bli­za­nač­kih pa­ro­va na sve­tu, a jed­no od (ne)na­uč­nih ob­ja­šnje­nja ove po­ja­ve gla­si da je za ve­li­ki br­oj bli­za­na­ca za­slu­žna is­hra­na bo­ga­ta ja­mom, na­mir­ni­com bli­skom kr­om­pi­ru. Naj­ma­nje bli­za­na­ca ra­đa se u azij­skim ze­mlja­ma, na­ro­či­to u Ja­pa­nu i Ki­ni. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.