sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.02.2018. u 10:10 Katarina Đorđević

Isti lik, osobine ni nalik

Može da se kaže pametni na dedu, sudeći po rezultatima studije o blizancima u našoj zemlji, u koju je uključeno više od 600 blizanaca, jer su za inteligenciju odgovorni geni, dok na školsko postignuće utiče – okruženje
Као у огледалу: слична одећа и сличан факултет (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Oni de­le iste hr­o­mo­zo­me i go­to­vo iden­ti­čan lik u ogle­da­lu, a re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji po­ka­za­li su da ge­ni ima­ju do­mi­nant­nu ulo­gu ka­da je u pi­ta­nju vi­si­na in­te­li­gen­ci­je i sklo­nost ka ri­zič­nim po­na­ša­nji­ma. Pr­vi re­zul­ta­ti stu­di­je, ko­ja se od 2012. go­di­ne spro­vo­di u orga­ni­za­ci­ji Od­se­ka za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i u ko­ju je do sa­da uklju­če­no vi­še od 600 bli­za­nač­kih pa­ro­va, ta­ko­đe su po­ka­za­li da bli­zan­ci če­sto bi­ra­ju iste ili slič­ne fa­kul­te­te i pr­o­fe­si­je. 

– Ovo is­tra­ži­va­nje spro­vo­di se u okvi­ru pr­o­jek­ta „Na­sled­ni, sre­din­ski i psi­ho­lo­ški či­ni­o­ci men­tal­nog zdra­vlja” i pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva pr­o­sve­te, a je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va ovog is­tra­ži­va­nja je­ste uti­caj na­sled­nih i sre­din­skih či­ni­la­ca u ob­li­ko­va­nju raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka lič­no­sti i kog­ni­tiv­nih spo­sob­no­sti, pre­di­spo­zi­ci­je za de­pre­siv­no i ank­si­o­zno re­a­go­va­nje i po­re­me­ća­je lič­no­sti i sklo­no­sti ka kri­mi­no­ge­nom i ri­zič­nom po­na­ša­nju. Na­i­me, pr­o­u­ča­va­nje bli­za­na­ca na­uč­ni­ci­ma omo­gu­ća­va da sa­zna­ju vi­še o to­me ka­ko ži­vot­na sre­di­na oso­be (na­čin ži­vo­ta, is­hra­na, po­ro­di­ca, vr­šnja­ci, ro­di­telj­sko po­na­ša­nje) i na­sled­ni fak­to­ri uti­ču na na­sta­nak i raz­voj ba­zič­nih oso­bi­na lič­no­sti i in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­no­sti, ali i raz­li­či­tih bo­le­sti i sta­nja – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić, psi­ho­log i asi­stent na Od­se­ku za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du. 

Naš sa­go­vor­nik, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći ovom is­tra­ži­va­nju od­bra­nio ma­ster rad na te­mu „Gen­ski i sre­din­ski či­ni­o­ci škol­skog po­stig­nu­ća i per­cep­ci­ja po­ro­dič­nog okru­že­nja”, u ko­me pr­o­u­ča­va uti­caj ge­na i sre­di­ne na raz­voj in­te­li­gen­ci­je i škol­skog po­stig­nu­ća, is­ti­če da je do sa­da is­pi­ta­no vi­še od 260 bli­za­nač­kih pa­ro­va iz Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Zre­nja­ni­na, Ni­ša i No­vog Pa­za­ra, a pr­o­je­kat je pr­o­du­žen do kra­ja ove go­di­ne, jer se u stu­di­ju stal­no uklju­ču­ju no­vi bli­zan­ci. 

– Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti ove stu­di­je da­ju od­go­vor na jed­nu od naj­in­tri­gant­ni­jih di­le­ma ge­ne­ti­ke – da li se in­te­li­gen­ci­ja do­bi­ja u DNK „pa­ke­tu” od ro­di­te­lja i po­ka­zu­ju da je za su­per­i­or­ne um­ne mo­ći ipak od­go­vo­ran na­sled­ni fak­tor. Stu­di­ja je po­ka­za­la i da su ge­ni kriv­ci za sklo­nost ka opi­ja­nju, od­no­sno ri­zič­noj zlo­u­po­tre­bi al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va ovaj psi­ho­log i na­gla­ša­va da zlo­u­po­tre­bu ne tre­ba iz­jed­na­ča­va­ti sa kon­zu­ma­ci­jom al­ko­ho­la. 

– Či­nje­ni­ca je da smo mi dru­štvo u ko­me mno­gi vo­le „ča­ši­cu raz­go­vo­ra” uz al­ko­hol, pi­ćem „za­li­va­ju” ro­đe­nje i kr­šte­nje de­te­ta, ro­đen­da­ne, ven­ča­nja, is­pra­ća­je u voj­sku, no­ve go­di­ne i po­ro­dič­ne sla­ve, pa čak i ner­vi­ra­nje zbog gu­žve u sa­o­bra­ća­ju... Dru­gim re­či­ma, mno­gi na­ši lju­di pi­ju, ali se na­pi­ja­ju oni ko­ji su ge­net­ski pred­o­dre­đe­ni. I ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da de­te ko­je od­ra­sta u po­ro­di­ci u ko­joj se je­dan ro­di­telj al­ko­ho­li­čar ima 40 od­sto šan­si da raz­vi­je ta­ko­zva­nu ri­zič­nu zlo­u­po­tre­bu al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić. 

Re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji ta­ko­đe go­vo­re da u raz­vo­ju ank­si­o­zno­sti, de­pre­si­je i fo­bi­ja u jed­na­kom pr­o­cen­tu uče­stvu­ju ge­ni i sre­di­na. Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da sva­ka psi­hič­ka oso­bi­na ima ge­net­sku pod­lo­gu, ali njen raz­voj za­vi­si od sre­di­ne – ne­ko mo­že na­sle­di­ti gen za ank­si­o­znost, ali ako od­ra­sta u po­ro­di­ci pu­noj lju­ba­vi, taj gen­ski fak­tor mo­že bi­ti uma­njen. Ako ne­ko na­sle­di gen za vi­so­ku in­te­li­gen­ci­ju, a ži­vi u po­ro­di­ci ko­ja ne po­dr­ža­va obra­zo­va­nje i uče­nje, nje­go­va in­te­li­gen­ci­ja osta­će na ni­vou pr­o­se­ka. Zbog to­ga na­uč­na is­tra­ži­va­nja na­sto­je da utvr­de ko­li­ko sre­di­na mo­že da ko­ri­gu­je ono što je oso­bi da­to na­sle­đem. 

– Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja na bli­zan­ci­ma po­tvr­di­la su da na raz­voj in­te­li­gen­ci­je ve­ći uti­caj ima­ju ge­ni, a na škol­sko po­stig­nu­će – so­ci­jal­na sre­di­na. Ne­ma de­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje da li se in­te­li­gen­ci­ja na­sle­đu­je. Po­sto­je stu­di­je ko­je go­vo­re da se „pa­met” pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no, ali tre­ba re­ći da su de­ca ro­di­te­lja ko­ji su da­ro­vi­ti i sa vi­so­kom in­te­li­gen­ci­jom obič­no pr­o­seč­no in­te­li­gent­na i taj fe­no­men se na­zi­va „re­gre­si­ja ka pr­o­se­ku”. Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da cr­te lič­no­sti kao što su eks­tro­ver­zi­ja (otvo­re­nost ka dru­gi­ma) i ne­u­ro­ti­ci­zam (sklo­nost ka im­pul­siv­nom i ne­u­ro­tič­nom re­a­go­va­nju) vi­še za­vi­se od ge­ne­ti­ke ne­go od sre­din­skih či­ni­la­ca, dok su za raz­voj sa­ve­sno­sti va­žni­ji fak­to­ri sre­di­ne, jer su ro­di­te­lji naj­bo­lji „uči­te­lji” za sa­vest – za­klju­ču­je Ili­ja Mi­lo­va­no­vić. 

U Sr­bi­ji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca

U na­šoj ze­mlji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca, a za­ni­mlji­va bli­za­nač­ka sta­ti­sti­ka go­vo­ri da bez asi­sten­ci­je ve­štač­ke oplod­nje, na sva­kih 80 po­ro­đa­ja do­la­ze „du­pli­ka­ti” i da u sva­koj po­pu­la­ci­ji ži­vi je­dan od­sto bli­za­na­ca. Iz­u­ze­tak od ove sta­ti­sti­ke či­ne ze­mlje sup­trop­skog ekva­to­ri­jal­nog po­ja­sa Afri­ke – po­da­ci go­vo­re da u Ni­ge­ri­ji ži­vi naj­vi­še bli­za­nač­kih pa­ro­va na sve­tu, a jed­no od (ne)na­uč­nih ob­ja­šnje­nja ove po­ja­ve gla­si da je za ve­li­ki br­oj bli­za­na­ca za­slu­žna is­hra­na bo­ga­ta ja­mom, na­mir­ni­com bli­skom kr­om­pi­ru. Naj­ma­nje bli­za­na­ca ra­đa se u azij­skim ze­mlja­ma, na­ro­či­to u Ja­pa­nu i Ki­ni. 

Komеntari0
0fabc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja