Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Seoba „Seobe Srba”

Mnogi turisti koji dolaze u Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima čine to i zbog slike Paje Jovanovića koja se tamo odavno ne nalazi, a čiju je prvu verziju cenzurisao patrijarh Georgije Branković
Му­зеј Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве (Фо­тографије Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић)
Про­сто­ри­ја где је не­кад би­ла из­ложе­на сли­ка Па­је Јо­ва­но­ви­ћа

U ne­ka­da­šnjoj sve­ča­noj tr­pe­za­ri­ji Pa­tri­jar­šij­skog dvo­ra, a da­nas jed­noj od pro­sto­ri­ja ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, mo­nu­men­tal­na sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća „Se­o­ba Sr­ba” pre­kri­va­la je či­tav ju­žni zid. Mno­gi tu­ri­sti ko­ji do­la­ze u Pa­tri­jar­šij­ski dvor, či­ne to i zbog sli­ke ko­ja se ta­mo odav­no ne na­la­zi! 

Sli­ka je ima­la uz­bu­dlji­vu sud­bi­nu, baš kao i njen na­ru­či­lac, stva­ra­lac i li­ko­vi na njoj. Mo­nu­men­tal­no de­lo „Se­o­ba Sr­ba” do­ži­ve­lo je cen­zu­ru pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, a po­tom još ne­ko­li­ko ver­zi­ja i se­o­ba. 

Pre­kret­ni­ca u stva­ra­la­štvu Pa­je Jo­va­no­vi­ća i ula­zak u no­vu, isto­rij­sku i po mno­gi­ma nje­go­vu naj­zna­čaj­ni­ju fa­zu, ozna­či­la je upra­vo 1895. go­di­na, ka­da je do­bio dve zna­čaj­ne po­rudž­bi­ne za Mi­le­ni­jum­sku iz­lo­žbu, ko­ja je tre­ba­lo da se odr­ži u Bu­dim­pe­šti na­red­ne go­di­ne.

Sa­bor­ski od­bor u Srem­skim Kar­lov­ci­ma s pa­tri­jar­hom Ge­or­gi­jem Bran­ko­vi­ćem na če­lu na­ru­čio mu je gran­di­o­znu isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju „Se­o­ba Sr­ba pod pa­tri­jar­hom Ar­se­ni­jem Tre­ćim Čar­no­je­vi­ćem”, dok je od vr­šač­kog Mu­ni­ci­pi­ja pri­mio po­rudž­bi­nu za sli­ku „Vr­šač­ki trip­ti­hon”. 

Sti­ca­jem po­li­tič­kih, a ne umet­nič­kih okol­no­sti, sa­mo se dru­ga sli­ka na­šla na ve­li­koj pe­štan­skoj iz­lo­žbi. Na­i­me, Ge­or­gi­je Bran­ko­vić ni­ka­ko ni­je bio za­do­vo­ljan umet­ni­ko­vim vi­đe­njem Ve­li­ke se­o­be Sr­ba. Pa­tri­jarh je od Jo­va­no­vi­ća za­tra­žio da za po­tre­be pred­sta­vlja­nja Sr­bi­je u Bu­dim­pe­šti na­sli­ka de­lo ko­je će po­ka­za­ti da su Sr­bi do­šli na tlo Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je, ne u zbe­gu, već kao or­ga­ni­zo­va­na voj­na ce­li­na. I to na po­ziv sa­mog ca­ra. 

– S ob­zi­rom na po­li­tič­ku po­ru­ku ko­ju je po­gla­var Kar­lo­vač­ke mi­tro­po­li­je že­leo da upu­ti jav­no­sti Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, Pa­ja Jo­va­no­vić je bio su­o­čen sa iz­u­zet­no te­škim i de­li­kat­nim za­dat­kom. Sli­ka je alu­di­ra­la na dr­žav­no-prav­ni po­lo­žaj Sr­ba u Austro­u­gar­skoj mo­nar­hi­ji i pra­vo na na­ci­o­nal­nu in­di­vi­du­al­nost – ka­že Dar­ko Pa­ri­po­vić, ku­stos ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Kar­lov­ci­ma. 

Mo­nu­men­tal­na kom­po­zi­ci­ja tre­ba­lo je da pred­sta­vlja vr­hun­sku tač­ku srp­skog isto­rij­skog sli­kar­stva u de­vet­na­e­stom ve­ku. Te­ma je iza­bra­na po uzo­ru na isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju Mi­ha­lja Mun­ka­či­ja „Ar­pad osni­va ma­đar­sku dr­ža­vu”, na­sli­ka­nu za ugar­ski par­la­ment 1893. go­di­ne. 

Na pro­stra­nom plat­nu pred­sta­vljen je umor­ni rat­nič­ki na­rod ko­ji pod vođ­stvom sta­rog pa­tri­jar­ha, ko­me je Jo­va­no­vić dao lik pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, sa su­ro­vog Ori­jen­ta od­la­zi u že­lje­nu, ci­vi­li­zo­va­nu Evro­pu. Ka­ko je Mi­loš Cr­njan­ski za­pi­sao, „u obe­ća­nu ze­mlju me­da i mle­ka”. 

Ni pa­tri­jarh ni slav­ni sli­kar, me­đu­tim, ni­su mo­gli ni da pret­po­sta­ve da će sli­ka do­ži­ve­ti sud­bi­nu ju­na­ka na njoj. 

Pr­vo­bit­na ver­zi­ja sli­ke, do­vr­še­na 1896. go­di­ne, pri­ka­zu­je se­o­bu Sr­ba iz 1690. go­di­ne, kad je na­rod pod pri­ti­skom Tu­ra­ka kre­nuo u zbeg sa Ko­so­va, i to baš ona­ko ka­ko ju je umet­nik vi­deo i naj­pre za­mi­slio. Na jed­noj stra­ni na­sli­ka­nog plat­na su pa­tri­jarh, voj­ni­ci, ko­nja­ni­ci, dok na de­snoj stra­ni kom­po­zi­ci­je ho­da­ju umor­ni na­rod, ov­ce, sto­ka… 

Ta, de­sna stra­na sli­ke, ni­ka­ko se ni­je do­pa­la na­ru­či­o­cu, pa je Jo­va­no­vić na­sli­kao dru­gu ver­zi­ju ve­ćih di­men­zi­ja, ovog pu­ta bez na­ro­da i ova­ca. 

Ta­ko je že­nu s de­te­tom u na­ruč­ju za­me­nio rat­nik na ko­nju. Sta­do ova­ca za­me­nje­no je voj­ni­ci­ma pe­ša­ci­ma, a epi­sko­pu Isa­i­ji Đa­ko­vi­ću, ko­ji sto­ji po­red pa­tri­jar­ha Čar­no­je­vi­ća Tre­ćeg, u ru­ke je sta­vljen svi­tak sa zlat­nim car­skim pe­ča­tom Le­o­pol­da Pr­vog, ko­jim se srp­skom na­ro­du u ca­re­vi­ni ga­ran­tu­ju pri­vi­le­gi­je. 

Pre­pra­vlja­ju­ći svo­je „Se­o­be”, Jo­va­no­vić ne uspe­va da na vre­me za­vr­ši rad za ve­li­ku iz­lo­žbu. Dve ver­zi­je pri­če pra­te da­lje lu­ta­nje plat­na, a ve­zu­ju se za po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta. Pre­ma jed­noj, usta­še su pre­pra­vlje­nu Pa­ji­nu sli­ku ko­ja se na­la­zi­la u Pa­tri­jar­šij­skom dvo­ru u Srem­skim Kar­lov­ci­ma i pre­kri­va­la ceo ju­žni zid sve­ča­ne tr­pe­za­ri­je na 24 kva­drat­na me­tra, ise­kli iz ra­ma i ba­ci­li je u po­drum. 

Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, plat­no od­la­zi u Za­greb, ne­po­zna­to je ka­ko i na ko­li­ko du­go, a po­tom bi­va vra­će­no ku­ći – na zid tr­pe­za­ri­je kar­lo­vač­ke pa­tri­jar­ši­je. 

Ka­ko god bi­lo, ču­ve­no plat­no kra­si sa­lu be­o­grad­ske pa­tri­jar­ši­je, u ko­joj za­se­da Si­nod Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.