Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jemen, vrata haosa

Najsiromašnija država arapskog sveta se namestila kao poligon vojnog avanturizma sunitskih država Persijskog zaliva čija kampanja treba da blokira Iran koji se optužuje za pokušaje destabilizacije regiona
Јемен у ру­ше­ви­на­ма на­кон ва­зду­шних уда­ра (Фо­то Рој­терс / На­иф Рах­ма)

Istekla je još jedna brutalna godina najsiromašnije države arapskog sveta, a Jemen su unutrašnji konflikt i spoljna intervencija, rat, glad i diplomatske blokade doveli na ivicu ambisa.

Jemen se namestio kao poligon vojnog avanturizma sunitskih država Persijskog zaliva čija kampanja u nestabilnom susedstvu ima za cilj da, uz podršku SAD, blokira šiitski Iran koji se optužuje za pokušaje destabilizacije regiona.

Surovi i iscrpljujući trogodišnji rat na jugu Arabijskog poluostrva postao je manifestacija sukoba između dva krila islama jer Saudijska Arabija i jemenski režim optužuju Iran da podržava pobunjenike iz šiitskog plemena Huti. Teheran to uporno demantuje i činjenica je da Iran nema velike akcije među Hutima.

Saudijci su oduvek smatrali Jemen za slabu tačku na strateški važnoj poziciji ulaska u Crveno more, pretnju sopstvenoj regionalnoj hegemoniji. Svojevremeno su intervenisali da bi blokirali uticaj svog tadašnjeg rivala, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera koji je za Jemen slao vojnike. Danas vojno intervenišu da bi sprečili Iran.

Iako se sukob u Jemenu najčešće kategoriše kao borba između šiitskih i sunitskih saveznika Irana, odnosno Saudijske Arabije, snažni su i elementi građanskog rata: političkih snaga nedavno ubijenog bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saleha i njegovog naslednika, sadašnjeg šefa države Abd Rabu Mansura Hadija, secesionista sa juga, islamskih opcija, Muslimanske braće, naoružanih plemenskih milicija, moćne filijale Al Kaide.

Destabilizacija Jemena počela je kada su Huti, pripadnici šiitske sekte Zaida, 2004. pokrenuli pobunu protiv režima tražeći autonomna prava. Posle višegodišnjih sukoba sa vladinim snagama na severu, Huti su 2014. zauzeli glavni grad Sanu, naredne godine i lučki grad Aden na jugu i postali dominantna vlast u gotovo polovini od 22 jemenska guvernorata.

Pad Adena primorao je predsednika Hadija na bekstvo u Rijad. Saudijske snage i snage arapske koalicije su marta 2015. uzvratile otvorenom vojnom intervencijom kako bi Huti pobunjenike sprečili da ovladaju čitavom zemljom. Uzeli su Aden, vratili na vlast Hadija čija se međunarodno priznata vlada premestila u Aden, ali Huti su i dalje držali pod kontrolom najveći deo severa, uključujući i Sanu.

Prema procenama, do sada je poginulo 10.000 ljudi, mahom civila stradalih dok je najbogatija arapska zemlja u najsiromašnijoj arapskoj državi bombardovala ne samo položaje protivnika već i bolnice, škole, pogrebne povorke, džamije, mostove, električne centrale, vodovodne instalacije, čak i mlekare, fabrike čaja ili papirnatih maramica. Dva miliona ljudi je raseljeno.

Mizerije rata i saudijske intervencije – koju je svet propustio da osudi kao ratni zločin – od prošle nedelje su upotpunjene sukobom za kontrolu Adena čiji su akteri predsedničke snage koje imaju podršku Saudijske Arabije i separatisti okupljeni u „Tranzicionom savetu juga” iza kojih stoje Ujedinjeni Arapski Emirati (kojima je Norveška suspendovala prodaju oružja upravo zbog rata u Jemenu).

Iako je Hadi i dalje u egzilu u Rijadu, njegova administracija nominalno kontroliše četiri petine jemenske teritorije, ali lideri nezvanične vojske juga formirane tokom prodora Huta sada optužuju vladu za korupciju i neefikasnost. Zahtevaju da budu jedina naoružana sila na jugu, odbijaju da dopuste da Aden bude samo privremena prestonica u kojoj političari sa severa donose odluke i insistiraju da imaju odlučujuću reč.

Separatisti prete da će ukoliko predsednik ne raspusti kabinet premijer Ahmed Obaid bin Dagara uspostaviti „ratnu vladu patriotskih tehnokrata” i da će proglasiti nezavisnost juga Jemena koji je do 1990. bio podeljen između prosovjetskog juga i prozapadnog severa.

Dok Jemenu ponovo preti podela, vlada tvrdi da su snage „Južnog pokreta otpora” odgovorne za desetine ubijenih i ranjenih u borbama u Adenu uz upotrebu tenkova. Premijer Dagar optužuje secesioniste da su, ultimatumom za ostavku vlade, faktički izvršili državni udar.

Predsednik je u nezahvalnoj poziciji: ili će da raspusti vladu, ili će morati da je preseli čekajući da Sana bude oslobođena od šiitskih pobunjenika. Analitičari upozoravaju da sukob na jugu dodatno komplikuje dramu posle decembarskog ubistva bivšeg predsednika Saleha.

Saleh, šesti predsednik Severnog Jemena i prvi predsednik ujedinjenog Jemena, bio je prvo neprijatelj a potom saveznik Hutija, ali je zbog autoriteta koji je uživao u vojsci, civilnoj administraciji i plemenskim zajednicama smatran za retkog koji je mogao da povrati stabilnost.

Vrata haosa sada su ponovo otvorena. Dvor u Rijadu ne odustaje od gotovo opsesivnih pokušaja da Jemen iskoristi za obračun sa svojim najvećim rivalom – Iranom.

Militantni saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman – još jedan od bliskoistočnih amatera – neumorno destabilizuje region ne samo ratom u Jemenu već i blokadom Katara ili pokušajem da obori libanskog premijera. Pri tome ima punu podršku Donalda Trampa koji se potpunio oslonio na antiiransku osovinu Izrael – Saudijska Arabija – Egipat, a saudijsku vojnu intervenciju pomaže bombama i avionima-tankerima.

Stagnacija na frontovima i kolaps više rundi diplomatskog posredovanja znače da ni vojno ni političko rešenje nije na horizontu. Specijalnom izaslaniku UN to je izgleda jasno: obavestio je generalnog sekretara da ne želi da produži svoju misiju kada mu ovog meseca istekne ugovor.

Mirovni proces je blokiran, diplomatija zaustavljena. Dok regionalne sile kalibriraju domete svojih uticaja, Jemen je zemlja u slobodnom padu. Vojna eskalacija ostaje jedina zastrašujuća perspektiva često zaboravljenog rata na jugu Arabijskog poluostrva.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

stanislav
Saveznici Saudijaca i oni koji su ih naoružali sramno ćute na ove ratne zločine i humanitarnu katastrofu. Kako li bi reagovale SAD i "zapadne demokratije" da je nedajbože Iran ovako sistematski uništavao jednu zemlju?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.