Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: GLAZGOV

Gde muškarci sa ponosom šetaju u suknji

Najveći grad Škotske, nekadašnje središte viktorijanske imperije, danas ipak živi od stare slave, pa ćete sresti turističke vodiče, kustose muzeja, gajdaše i navijače čuvenih fudbalskih klubova u kiltu, ali u novu sliku grada uklapaju se i džamija – ovde živi oko 33.000 muslimana – i četiri hrama za 10.000 Sika
Глазгов (Фотографије О. Поповић)
Gajdaši su obučeni u kiltove raznih dezena

Dobrodošlicu u Glazgovu, najvećem gradu Škotske, prvi će vam, ako imate sreće, poželeti muškarac u kiltu: turistički vodič i domaćin Ed Meknil nije mnogo čekao da turistima, još umornim od puta, započne čudesnu priču o nekadašnjoj viktorijanskoj metropoli. Do grada u srcu Škotske, istina, i nije teško stići, zavisno od budžeta odvojenog za ovu destinaciju. Od Londona je udaljen oko 560 kilometara. Dakle najjednostavnije i najskuplje je stići avionom, letom od tri sata, ali naravno i do glavnog grada Engleske prethodno treba doleteti iz Beograda. Može i vozom, što je takođe duga relacija, oko pet i po sati, pa mnogi biraju čuveni noćni voz „kaledonijskog spavača” Calendonian Sleeper, koji sa londonske Juston stanice kreće pola sata pred ponoć, a u Glazgov stiže u pola osam ujutru. Cena karte „prava sitnica”: jedan pravac 40 funti, prvi razred sa posebnom kabinom i doručkom 170 funti.

Živi od stare slave

Kako god, prvi dan, računajte, prođe u putu. Ko baš voli da u putovanjima uživa natenane, može naravno autobusom ili kolima, što je jevtinije ali traje duže, otegne se i na devet sati.

Glazgov je treći grad po veličini u Ujedinjenom Kraljevstvu, posle Londona i Birmingena. U njemu živi oko 600.000 stanovnika. Zanimljivo je da je to jedan od prvih svetskih gradova koji je postao milionska metropola: ovde je 1931. godine živelo čak 1.088.000 stanovnika. Kako je industrijska revolucija posustajala, stanovnici su se selili u nove okolne gradiće. Procena je da danas ka ovom gradu ipak gravitira oko milion i 200.000 žitelja, iz predgrađa i okolnih mesta.

Glazgov danas dosta živi od stare slave, a bilo je to mesto drugo po značaju i veličini u doba kraljice Viktorije. Kad se poredi sa Edinburgom ili Londonom, utisak o gradu je više nego skroman, ali ko ostane malo duže upoznaće i skrivene čari.

To je bio najveći viktorijanski grad na svetu, sa čudesnim parkovima, muzejima i pabovima. Bujna zelena trava na sve strane, a ulicu u pozno doba noći neće vam pretrčati mačka, nego lisica. Ni galebovi nisu redak prizor, jer luka se nalazi svega 20 milja od centra grada, a do nje se stiže rekom Klajdom.

Mesto gde su se zaljubili princ Vilijam i Kejt Midlton
Mali po broju stanovnika, ali veliki po slavi, Glazgov danas ima četiri univerziteta: Glazgov, Rojal Konzervativ, Sent Endriuz i Stretklajd, kao i poznatu Školu umetnosti. Na Sent Endriuz univerzitetu geografiju je diplomirao princ Vilijam, a student Istorije umetnosti bila je i Kejt Midlton, njegova današnja supruga, vojvotkinja od Kembridža. Upoznali su se 2001. godine. Svoje studentske dane ovde je proveo i B. S. Forbs, osnivač magazina „Forbs”, ali i sin vladara Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bin Zajed al Nahjan. Na jednom od koledža, pre velike filmske karijere, muvao se i glumac Šon Koneri, istina ne kao student, već kao raznosač mleka.Imena onih koji su slavu Škotske proneli svetom a bili su studenti univerziteta u Glazgovu, stoje upisana na metalnoj ogradi virtuozne izrade i lepote. Tu su Kelvin, Adam Smit, Džozef Lister, Džejms Vat, Maksvel...

Nacionalni cvet Glazgova je čičak, a ono po čemu se grad pamti su i gajdaši i navijači. U tartan (to znači karirane) kiltove obučeni su vatreni ljubitelji fudbala, koje, u ovom gradu, nema šanse da izbegnete, jer ovo je grad fudbala. Poseban doživljaj je navijačka groznica kada se igra derbi između Glazgov rendžersa i Seltika: oko Džordž skvera, srca Glazgova, vri kao u loncu.

Specijalitet od ovčije džigerice

Turiste u gradu lako prepoznajete po tome što nose kišobrane. Kiša je sitna, kao prašina, ne prestaje, ali to domaćinima ne smeta.

Ko Glazgov želi da upamti po kulinarskim ukusima, mora da proba hagis, najpoznatiji škotski kulinarski specijalitet. Sadrži ljutkasto začinjeno meso od ovčijih iznutrica, oplemenjeno neobičnim začinima, a služi se uz pire od repe ili paradajza. Oni sa osetljivim stomakom sa ovim jelom ne bi trebalo da preteruju. Čuveni „fiš end čips”, odnosno riba sa krompirićima, i plodovi mora dostupni su u svakom i jevtinijem i skupom restoranu.

Škotska je najpoznatiji svetski proizvođač viskija. Na geliku, kojim govori više od polovine stanovnika, zovu ga „vodom života”. U Škotskoj se proizvodi oko 200 različitih vrsta viskija, a najbolji su oni koji stižu iz destilerija sa visokih brda i takozvani „singl malt” viski, koji je čist, znači koji se ne meša sa drugim sastojcima i koji se pravi samo u jednoj destileriji. Odgovor na pitanje koji je škotski viski najbolji, jednostavno ne postoji. Neki se piju u večernjim satima, na kraju radnog dana i pred počinak, drugi kao aperitiv.

Uprkos visokim dimnjacima, iz kojih u kišna jutra beli dim vijuga u tmurno nebo, ovo mesto zovu i Zelenim gradom. Starosedeoci tvrde da ima oko 70 parkova.

Na reci Klajd dominira arhitektonsko zdanje po imenu Armadilo (Oklopnik)

Najveći škotski grad danas živi od bankarstva, industrije čelika, i naravno, turizma. Pre tri veka bio je centar izvoza duvana i svega ostalog što je imperija izvlačila iz svojih kolonija.

Glazgov je bio i najvažnije svetsko brodogradilište, a čuvene prekookeanske brodove „Luizitaniju”, „Akvitaniju”, „Kvin Meri”, „Kvin Elizabet 2”, kao i kraljevsku jahtu „Britaniju” gradili su migranti iz Irske i gorštaci sa visokih škotskih planina. Duž reke Klajd nekada je ležalo više od 80 ogromnih kranova, kojima su na brodove utovarivane ogromne parne mašine. Danas ih je tek nekoliko, da imaju šta da pokažu turistima.

Za gajdašem ići donosi sreću
Neopisivo je iskustvo i zadovoljstvo uživo čuti čuveni orkestar „Kaledonijan pajps end drams”, gde se među gajdašima i bubnjarima može videti i poneka devojka. Bubnjari visoko bacaju svoje palice i vešto ih hvataju, kao najspretnije mažoretkinje. „Za gajdašem ići donosi sreću” podsećaju svoje goste stanovnici Glazgova. Naravno, neizostavno se na repertoaru nađe himna „Flauer of Skotland”. To je pesma uz koju su se škotske vojne regimente borile protiv turske vojske na Galipolju, i širom Indije, ali koju su pevale i škotske bolničarke i doktorke, koje su u Srbiji 1914. godine negovale srpske vojnike obolele od tifusa pegavca u Valjevskoj bolnici. Gajdaši su obučeni u kiltove raznih dezena, zavisno od toga kojem klanu pripadaju.

Ovde su ponikli i prvi škotski i engleski milioneri, koji su videli sveta, a onda u domovinu doneli skulpture Bude i kineskih careva, egipatske stubove i grčke amfore, preparirane žirafe i tigrove, koji danas čine bogate muzejske zbirke. Otuda u ovom gradu nije moguće prebrojati (ni posetiti) brojne muzeje, a mesto je proglašeno i Evropskom prestonicom kulture 1990. godine.

I džamija i katedrala

U Hanterijan muzeju ima skeleta dinosaurusa i stvari iz rimskog doma. U Sent Mungo muzeju religijskog života i umetnosti, prikazane su pojedinosti svih vera i religija sveta. Impozantna je katolička katedrala koja potiče još iz 12 veka. Tu je i džamija izgrađena 1983. godine, jer se procenjuje da u Škotskoj živi oko 33.000 muslimana. Za 10.000 Sika postoje četiri hrama.

Ovde žive i velike zajednice Pakistanaca, Kineza, Indijaca, Iranaca, ali i Litvanaca i Rusa.

Glazgov nimalo ne izgleda kao grad bogatih ljudi. Dok u centralnim ulicama, Argajl ili Bjukenen, sve blista od firmiranih prodavnicama, u predgrađima je puno malih piljarnica i „sekend hend” radnji. U antikvarnicama – starim, trospratnim zgradama od žutih cigli, nema gužvi.

Javni prevoz je dobro organizovan. Dve glavne linije gradskog metroa vode na sever ili jug, mada karte nisu jevtine. To je u svetu treći najstariji podzemni metro, izgrađen 1896. godine, posle londonskog i budimpeštanskog.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailovic
Lepo opisano i približeno, ima se osećaj kao da ste bili u Glazgovu. Hvala za ovu teleportaciju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.