Oko 3.000 eksponata pred posetiocima na Vidovdan

Ako 28. juna ove godine budete rešili da među prvima obiđete novu stalnu postavku u konačno obnovljenoj zgradi Narodnog muzeja u Beogradu bićete ujedno i među prvima koji će imati priliku da u ulozi posetioca prošetaju centralnim stepeništem koje gleda na Trg republike. Taj segment ovog velelepnog zdanja, sazidanog u stilu akademskog eklekticizma još 1903, po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića (za potrebe tadašnje Uprave fondova) nikada do sada nije bio dostupan publici, ali će sada biti drugačije. Ljubitelji umetnosti ulaziće u našu najstariju muzejsku instituciju iz Vasine ulice, kao što je to bilo i pre rekonstrukcije, ali će izlaz biti usmeren na Trg republike, što je novina. Iako je želja uprave muzeja bila da ovaj smer bude obrnut, bezbednosni razlozi presudili su u korist bočnog ulaza. Ovo svakako neće biti jedino što nam je ekipa ove kuće pripremila, ali ostalo neće za sada otkrivati. Neka to bude iznenađenje, kaže nam Bojana Borić Brešković, direktorka muzeja, čija je kancelarija privremeno smeštena u Muzeju Vuka i Dositeja, u kojem nas je i dočekala dok se radovi u centralnoj zgradi privode kraju. Narodni muzej zdanje na Trgu republike dobio je na korišćenje 1950, do tada se od osnivanja 1844. sa svojim kolekcijama selio čak 11 puta, da bi svečano otvaranje u tom prostoru bilo upriličeno 23. maja 1952. Nakon gotovo 15 godina prašine i memle (2003. zbog katastrofalnih uslova povučena je stalna postavka) bićemo uskoro svedoci drugog svečanog otvaranja.

Imajući u vidu pomenuti 23. maj, ili 10. maj, datum koji se zvanično vodi kao rođendan Narodnog muzeja, zašto je baš kraj juna izabran kao dan kada će njegova vrata biti ponovo otvorena?

Budući da je planirano da se 31. marta zvanično okončaju svi radovi, pre kraja juna nije moguće kvalitetno završiti sve što bi garantovalo da otvaranje protekne bez greške. Najvažnije je da će se to desiti ove godine.

Ministar Vladan Vukosavljević, Bojana Borić Brešković i predsednik Aleksandar Vučić u obilasku radova (Foto Tanjug)

Rekli ste, svojevremeno, da vam se čini da mnogi u to još ne veruju. Možda bude uveravajuće ako kažete šta je sve do ovog trenutka urađeno i da li je za sve što može da iskrsne obezbeđeno dovoljno novca?

Pošto je sama zgrada kulturno dobro od velikog značaja, a nalazi se i u zoni Knez Mihailove ulice, koja je u arhitektonskom smislu takođe posebna, radovi su imali i konzervatorsku prirodu. Sređeno je 4.200 kvadratnih metara fasade, zamenjeno je 276 prozora, opredelili smo se da unutrašnje izmene radimo postupno, po vertikalama, trenutno smo pri kraju uređenja druge vertikale, one ka Trgu republike. Ukupno je obavljeno blizu 90 odsto posla, gotovo sve već sada unutra izgleda drugačije. Ne postoji nijedan deo zdanja koji nije infrastrukturno obnovljen. Naša velika izložbena sala imaće kompletnu klimatizaciju, u ostalim prostorima biće upotrebljeni fen-kojl sistemi, depoi su kompletno opremljeni. Segmenti funkcionisanja muzeja potpuno su izolovani, što znači da je izložbeni prostor isključivo izložbeni, da su depoi isključivo depoi, za svaki postoje zasebna pravila. Konzervatorske radionice drugačije su raspoređene i opremljene novim uređajima. Imaćemo i veliku salu ispred naše biblioteke koja će imati kombinovanu namenu. Što se novca tiče, imamo punu podršku vlade i ministarstva.

Da li je odustajanjem od dva idejna rešenja obimnije rekonstrukcije, onog koje je predložio profesor Milan Rakočević i onog čiji je idejni tvorac bio profesor Vladimir Lojanica, muzej nešto izgubio kada je reč o opremljenosti prostora ili osavremenjivanju zgrade?

Smatram da nismo u tom smislu ništa izgubili. Istina je da je prvi projekat, koji je u potpunosti bio završen, imao možda jednu prednost, a to je kompletno izmeštanje konzervatorskih radionica i dela zaposlenih iz centralne zgrade, što je za cilj imalo obezbeđivanje dodatnih prostora u zdanju na Trgu republike. Kad je reč o drugoj zamisli, ona sticajem određenih okolnosti nije otišla dalje od idejnog projekta, da bi se potom usvojilo gledište da se muzej rekonstruiše u postojećim gabaritima.

Mnogi od nas zaboravili su šta su u muzeju videli onda kada su u njemu bili pre oko deceniju i po. Da li će nas ovoga puta dočekati posebna izložba, organizovana samo za otvaranje, ili ćemo se susresti sa kompletnom novom stalnom postavkom?

Od oko 200.000 eksponata izložićemo oko 3.000, na blizu 5.000 kvadrata, u formi stalne postavke. U ukupnom našem fondu najbrojniji su oni iz oblasti arheologije i numizmatike, ali bisera ima više nego što ih je moguće odjednom predstaviti. Ako je reč o arheologiji, trebalo bi pomenuti Beogradsku kameju, koja je jedinstveno umetničko delo kasne antike, dok je medaljon Valentinijana Prvog jedinstven kada govorimo o numizmatici, takav u svetu ne postoji. Iz perioda naše srednjovekovne umetnosti tu je čitav niz artefakata, kao što je Teodorin prsten, umetnost 18. ili 19. veka puna je dragocenosti, a za 20. vek nezaobilazna su dela naših impresionista, mada moram da kažem da najviše pažnje privlači Nadežda Petrović. Nju uvek svi žele ponovo da vide, ma koliko da je puta izlagana. Posebna poslastica biće izbor iz Zbirke strane umetnosti. Dodatne posebne izložbe jesu u planu, prva od njih biće kineska umetnost, ali ćemo sačekati da se prvo slegnu utisci nakon otvaranja.

Ko će kreirati stalnu postavku, jedan kustos ili kustoski tim?

Tim, naravno, u koji imam puno poverenje. To je jedino logično ako se ima u vidu karakter naših zbirki.

A hoće li biti inovacija, i kojih?

Ono na šta ćemo staviti akcenat jeste komunikativnost, multimedija. Ali, trudićemo se da to bude odmereno. Jer, odnos između multimedije i eksponata mora da bude takav da jedno prati drugo, da bude zanimljivih podataka, ali da akcenat bude na predmetu.