Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mnogi bi da šiju u Srbiji

U prošloj godini počelo je s radom nekoliko velikih stranih firmi, a u 2018. očekuju se i nove. – Lani izvezeno za više od milijardu evra, a suficit premašio 100 miliona
Мањак радника повећава зараду (Фото Анђелко Васиљевић)

Naši tekstilci i obućari sve više oblače i obuvaju Evropu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srpska modna industrija u 2017. godini izvezla je robu za više od milijardu evra i ostvarila suficit od 101,4 miliona. Više od 70 odsto svojih proizvoda naša modna industrija plasira na tržište Evropske unije, a posle pada u 2014, raste i izvoz u Rusiju. Oporavak ovog sektora počeo je 2005. godine, s početkom primene „Sporazuma o tekstilu” kojim je EU omogućila našoj zemlji bescarinski izvoz. U poslednjih nekoliko godina izvoz srpskih tekstilaca i obućara godišnje se u proseku povećavao oko 10 odsto.

Danas u Srbiji u privatizovanim ili novoizgrađenim fabrikama proizvodi i tridesetak stranih kompanija. Zvanična statistika je zabeležila da je proizvodnja tekstila u 2017. povećana 15, odeće 3,5, a kože i predmeta od kože 1,1 odsto. U prošloj godini ovde je počelo s radom nekoliko velikih stranih proizvođača, a u 2018. očekuju se i novi, kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

– Krajem oktobra 2017. italijanska firma „Miroljo” kupila je pirotski „Prvi maj”, koji je bio u stečaju – podseća naš sagovornik. – Tamo već radi oko 300 ljudi, a posao će dobiti još oko sedam stotina. U Somboru je mesec dana ranije počeo s radom proizvođač trikotaže „Preti grup” iz Bangladeša, koji će zaposliti oko 1.300 radnika. Turska „Ormo grupa” je u Lebanu otvorila fabriku prediva „Lebanteks”, u kojoj je, za početak, zaposleno više od 300 radnika.

Milorad Vasiljević: „Sada se teško dolazi do kvalifikovanih šivača. Moglo bi se reći da je došlo vreme da se poslodavci otimaju o tekstilce, što je donedavno bilo nezamislivo...“

U poslednje dve godine najviše ulaganja u ovu granu stiže iz Turske, Italije i Nemačke. Turcima je odavde Evropa bliža, a zabrinuo ih je i prekid trgovine sa Rusijom, koja je bila njihov veliki kupac. Arapsko proleće je donelo političku nestabilnost, tako da su se Evropljani okrenuli srpskim proizvođačima odeće. Roba proizvedena u Srbiji može se izvoziti bez carine u zemlje Evropske unije, Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Tursku, zemlje CEFTA i EFTA. Reč je o tržištu od oko 800 miliona potrošača.

Kao što je nedavno najavljeno, u Kraljevu će do kraja ove godine turska „Taj grupa” u izgradnju fabrike tekstila uložiti 35 miliona evra i zaposliti 2.500 radnika. „Kalcedonija” će proširiti postojeće kapacitete u Somboru i Kuli, a „Italteks” u Novom Miloševu.

Sredinom prošle godine Vasiljević je za naš list prognozirao povećanje izvoza ove grane u 2017. oko 15 odsto. U to je bio siguran, jer su stranci izgradili nove pogone i zaposlili oko 4.000 radnika. Nije pogrešio: proizvođači tekstila su lani povećali izvoz 19, konfekcionari 11, a obućari 15 procenata.

Prošle godine Vasiljević je najavio i razgovor o ulaganju u Srbiji i sa predstavnicima čuvene „Zare”. Da li je njen vlasnik Amansio Ortega, u 2016. po „Forbsu” najbogatiji na svetu, odustao od te namere?

– „Zara” nije odustala od razgovora o proizvodnji u Srbiji. Odložili su dolazak za proleće ove godine – kaže Vasiljević. – Novi podsticaj našoj modnoj industriji očekuje se i od susreta proizvođača i trgovaca tekstilom, odećom i obućom iz Nemačke u 2018. i 2019. godini. Nemački partneri ponudiće našim proizvođačima da ih snabdevaju gotovim proizvodima, da proizvode po njihovim nacrtima, a da naše firme obezbeđuju materijal, ili samo da šiju za njih.

Vasiljević ističe da dolaskom stranih investitora raste tražnja za radnom snagom, što povećava broj zaposlenih, ali istovremeno rastu i njihove zarade.

– U Vojvodini i oko Beograda sada se teško dolazi do kvalifikovanih šivača – ukazuje naš sagovornik. – Moglo bi se reći da je došlo vreme da se poslodavci otimaju o tekstilce, što je donedavno bilo nezamislivo. U zavisnosti od dela Srbije, plata se kreće od 350 do 500 evra. Tako kanadska „Magna”, koja u Odžacima proizvodi presvlake za automobilska sedišta, svoje radnike plaća od 45.000 do 6.000 dinara, a „Falke” u Leskovcu oko 40.000. I domaće firme povećavaju plate radnicima kako ne bi otišli kod konkurencije koja više nudi.

Zvanična statistika je, međutim, izvestila da je prosečna zarada zaposlenih u ovoj industriji u celoj 2017. godini bila: 29.825 dinara u proizvodnji odevnih predmeta, 30.225 u proizvodnji kože i predmeta od kože i 34.523 dinara u proizvodnji tekstila. Na te iznose plaćali su se porez i doprinosi, a da li je nešto isplaćivano i „na ruke” – ne zna se.

Kako je potražnja za modnim krojačima sve veća, prošlog septembra u 11 gradova u Srbiji počelo je takozvano dualno trogodišnje školovanje šivača. Teoretska znanja stiču u školama, a ona praktična u pogonima fabrika u Beogradu, Odžacima, Prijepolju, Sjenici, Užicu, Nišu, Leskovcu, Čačku, Smederevu, Jagodini i Vranju. Pomenuta „Magna” u Odžacima budućim šivačima plaća prevoz, topli obrok i oko 6.000 dinara za džeparac.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko Miljkovic
Zasto nema demonstracija zasto narod ne trazi da vlada uvede zakone da radnik bude bolje zasticen. I da plata bude veca da se uvedu kolektivni ugovori itd. Mora covek da se bori za svoja prava tako je uvek bilo i tako ce uvek biti… ajd lupajte sad u serpe .
Nenad
Ljudi stvari stoje ovako . Srbi su sad ubedljivo najjeftinija radna snaga. Kinezi su vec u proseku najmajne duplo skuplji od nas za isti posao . Provereno pre par nedelja mi se kolega sa kojim sardjujem vratio iz Kine pa smo uporedjivali neka zanimanja i plate . Uglavnom svi sad lete kod nas jer ima vise razloga. Bagatelna cena radne snage, dobra hrana, klima, prelepe zene , provod a obaveze prema tim robovima nikakve . Celnici drzavni su u talu sa tim robovlasnicima i tu smo gde smo. Ti stranci nece doci u Srbiju radi nase koristi vec svoje. Uzgred dobro cemo im doci da odlazu raznorazni "otpad" koji tamo u EU nesmeju , da razvijaju razne prljave industrije . Em prljas Srbiju , em ti rade za dzaba pa gde ces bolje . Em si zasticen ko beli medved . Ukratko TRAZILI STE- DOBILI STE . Nemojte sada kukati necete patriotr na vlasti , hocete Evropejce i krimose . Pa sada uzivajte u bedi , robovanju i ponizavanju . Moze im se . Sistem moze pasti samo SILOM i opstim narodnim BUNTOM.
Чупа Ростов
ako srbi šiju za evropu i evropske firme onda i plate kao u zemljama odakle dolaze firme a ne srpski robovi
Jeremija
Da li bi da "šiju" ili "šivaju"?
Popić Milenko
Srpski tekstil je do 2000, dobrim dijelom zarađivao na tzv. lohn poslovima / njemački glagol lohnen, nagraditi/. Stranac je, dakle, slao metarijal sa nacrtima i modelima i, ponekad i uz nadzor svojih modelara, uz naknadu za rad, i tada jeftine radne snage, dobijao nazad gotov proizvod. Kuršumljiski "7. juli" npr. je u 1998. godini, /preživjevši sankcije, nakon ćega će g 2000. smaknuti ovdašnji "eksperti"/ šijući po nalogu i na materijalu njemačkog naručioca tešku konfekciju /kapute/ za Rusiju, zaradio nešto preko 1,000.000 njem.maraka, proširivši, iz zarade,! parionicu u vrijednosti od oko 250.000 maraka! Čemu ovi redovi ? Na to da upozore da je "srpska modna industrija", danas, lavovskim dijelom, industrija u rukama stranaca. Dojučerašnji naručioci postali su novi fabrikanti, a naručenim zakonodavstvom i vlasnici, još jeftinije, radne snage i privilegovanog statusa na ruskom tržištu. Dakle, nama statistika, njima zarada!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.