Srbija ima talente koji mogu da zaštite njen digitalni prostor

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča
Tel Aviv – Ra­mi Efra­ti pen­zi­o­ni­sao se 1997. kao pu­kov­nik izra­el­ske ar­mi­je po­sle 28 go­di­na slu­žbe to­kom ko­je je ru­ko­vo­dio je­di­ni­ca­ma za vi­so­ku teh­no­lo­gi­ju. Bo­ga­to is­ku­stvo pri­me­nio je ka­sni­je u ni­zu ino­va­tiv­nih kom­pa­ni­ja u obla­sti me­di­ci­ne i saj­ber-za­šti­te, a do pre če­ti­ri go­di­ne je bio i šef ci­vil­nog sek­to­ra u Na­ci­o­nal­nom saj­ber-bi­rou, te­lu ko­je sa­ve­tu­je vla­du i pre­mi­je­ra. Ob­ra­do­vao se ka­da je čuo da je i no­vi­nar iz Sr­bi­je u me­dij­skoj de­le­ga­ci­ji ko­ja je pra­ti­la  kon­fe­ren­ci­ju „Saj­ber­tek” u Tel Avi­vu na po­ziv Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va. Ka­že da je na­šu ze­mlju vi­še pu­ta po­se­tio i da ima­mo ta­len­to­va­ne lju­de ko­ji pred­u­zi­ma­ju do­bre ko­ra­ke u za­šti­ti saj­ber-pro­sto­ra.

Na­ša­lio se da su struč­nja­ci iz Sr­bi­je to­li­ko do­bri da su mo­žda sta­ja­li iza na­pa­da vi­ru­som „stak­snet”, ko­ji je svo­je­vre­me­no na­neo ogrom­nu šte­tu iran­skom nu­kle­ar­nom pro­gra­mu, fi­zič­ki uni­štiv­ši cen­tri­fu­ge. So­fi­sti­ci­ra­no oruž­je ot­kri­ve­no je 2010. i struč­nja­ci ga opi­su­ju kao za­jed­nič­ki ame­rič­ko-izra­el­ski saj­ber-na­pad, pr­vi te vr­ste. Zva­nič­ni­ci dve ze­mlje ni­su pri­zna­li od­go­vor­nost, iako su ne­ki, i izra­el­ski i ame­rič­ki, ano­nim­no po­tvr­di­li uče­šće u po­du­hva­tu.

U do­me­nu kon­ven­ci­o­nal­nog na­o­ru­ža­nja dr­ža­ve skla­pa­ju voj­ne sa­ve­ze. Da li su oni po­treb­ni i u saj­ber-ra­to­va­nju?

Po­put­no se sla­žem. Po­treb­no nam je mno­go sa­ve­za i spo­ra­zu­ma u saj­ber od­bra­ni. Mi­slim da svet ide u tom prav­cu. Pr­vi sig­nal je sa­rad­nja iz­me­đu cen­ta­ra za br­zo re­a­go­va­nje na saj­ber-na­pa­de (CERT), ko­je već sko­ro sva­ka ze­mlja ima. 

Da li to zna­či da va­ša ze­mlja sa­ra­đu­je sa SAD i dru­gim pri­ja­telj­skim ze­mlja­ma?

Ve­ru­jem da Izra­el sa­ra­đu­je sa ve­li­kim bro­jem ze­ma­lja i mi­slim da je to neo­p­hod­no i da to tre­ba stal­no da ra­di­mo jer u saj­ber-pro­sto­ru ni­su ugro­že­ni sa­mo Izra­el ili Sr­bi­ja. Sva­ka ze­mlja ima svo­je struč­nja­ke ko­je se ti­me ba­ve i sa­rad­nja mo­ra što pre da se us­po­sta­vi.

Ko je na dru­goj stra­ni? Ko su ne­pri­ja­te­lji?

Svi ko­ji nas na­pa­da­ju. Te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, pri­vat­na li­ca, ak­ti­vi­sti i ne­ke dr­ža­ve.

Ko­je su to dr­ža­ve?

Iz me­di­ja vi­di­mo da su to uglav­nom Se­ver­na Ko­re­ja, Ru­si­ja i Ki­na, ali mi­slim da i s nji­ma mo­ra­mo da raz­go­va­ra­mo, ako mo­že­mo, jer su i one me­ta na­pa­da. Ako shva­te da su ugro­že­ni, lju­di su sprem­ni da raz­go­va­ra­ju. Mi­slim da ni­je baš la­ko sa Ira­nom i Se­ver­nom Ko­re­jom, ali ve­ru­jem da mo­že­mo.

Mo­že­te li da raz­go­va­ra­te s Ru­si­jom i Ki­nom?

Ne sa­mo da mo­že­mo, ve­ru­jem da već raz­go­va­ra­mo, jer se i u tim ze­mlja­ma de­ša­va­ju ne­ke pro­me­ne, ali sam oba­zriv pre­ma svim ze­mlja­ma ko­je bi mo­gle da na­pad­nu Izra­el.

Da li je po­treb­no me­đu­na­rod­nim spo­ra­zu­mi­ma re­gu­li­sa­ti upo­tre­bu saj­ber-oruž­ja i šta ni­je do­zvo­lje­no?

Tre­ba da ima­mo ta­kav za­kon, jer u di­gi­tal­nom sve­tu ne po­sto­je gra­ni­ce. Znam da gru­pa eks­pe­ra­ta oku­plje­nih oko do­ku­men­ta iz Ta­li­na i na ni­vou UN raz­ma­tra šta mo­že da se pre­du­zme na zva­nič­nom ni­vou da se us­po­sta­ve ne­ka pra­vi­la i da se zna šta je pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje ko­je ze­mlje tre­ba da usvo­je.

Da li je „stak­snet” bio le­gi­tim­no saj­ber-oruž­je?

To je bio ve­o­ma so­fi­sti­ci­ra­ni na­pad na Iran. Ne zna se ko je to ura­dio, ali mi­slim da je ura­dio do­bru stvar, jer je hteo da ih spre­či da na­pra­ve atom­sku bo­bu. Ka­da se ba­vi­te oba­ve­štaj­nim ra­dom u saj­ber pro­sto­ru, ne va­že ista pra­vi­la kao u obla­sti saj­ber-bez­bed­no­sti.

Da li bi bi­lo oprav­da­no da se slič­no oruž­je upo­tre­bi pro­tiv Se­ver­ne Ko­re­je?

Mi­slim da sva­ko ko se ba­vi saj­ber-oruž­jem ima na umu Se­ver­nu Ko­re­ju i još ne­ke ze­mlje. 

Mi­sli­te da već ra­de na to­me?

Ve­ru­jem i na­dam se da ra­de. To su ze­mlje ko­je ne že­le mir. Sve što mo­že da se ura­di na pra­vi na­čin tre­ba da se ura­di.

Ka­že­te da Sr­bi­ja pred­u­zi­ma do­bre ko­ra­ke u obla­sti saj­ber-za­šti­te.

Bio sam u Sr­bi­ji vi­še pu­ta. Pro­veo sam vi­še od ne­de­lju da­na u Pet­ni­ci. Sreo sam ve­o­ma ta­len­to­va­ne lju­de, u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va od­lič­no oba­vlja­ju po­sao, upo­znao sam lju­de sa uni­ver­zi­te­ta. Mi­slim da ima­te pra­ve lju­de i mi­slim da vla­da tre­ba da na­đe na­čin da im da po­dr­šku da ta­len­to­va­ni lju­di ne na­pu­ste Sr­bi­ju, da im da­te pod­sti­caj da ra­de za Sr­bi­ju. Ve­ru­jem da mo­že­te. A lju­di ko­je sam sreo – i mu­škar­ci i že­ne su ne­ve­ro­vat­no ta­len­to­va­ni.

Ako i osta­nu u Sr­bi­ji, bo­lje uslo­ve nu­di pri­vat­ni sek­tor...

Da, ali ako vla­da na­pra­vi po­se­ban pro­gram za lju­de ko­ji bi ra­di­li za vla­du u saj­ber-za­šti­ti, tvr­dim da je mo­gu­će, ta­ko je bi­lo i u Izra­e­lu. Ne mo­ra­ju da ra­de ceo rad­ni vek, mo­žda pet ili de­set go­di­na. Jer lju­di iz Sr­bi­je tre­ba da za­šti­te Sr­bi­ju, a mo­že­te da ko­ri­sti­te izra­el­sku teh­no­lo­gi­ju kao do­pu­nu ono­ga što ne mo­že­te sa­mi. Na­ši od­no­si sa Sr­bi­jom su ve­o­ma do­bri.