Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bankari dobro zarađuju, ali i strepe za posao

Digitalizacija i novi vlasnici banaka smanjuju broj zaposlenih
(Фото Д. Јевремовић)

Od pro­se­ka pla­te u ban­kar­skom sek­to­ru ve­ro­vat­no se oša­mu­te mno­gi u Sr­bi­ji i, na­rav­no, po­že­le ta­kvo rad­no me­sto. Jer, ban­kar­ski slu­žbe­ni­ci pro­šle go­di­ne u pro­se­ku me­seč­no su za­ra­di­li 100.558 di­na­ra, po­ka­zu­ju zva­nič­ni po­da­ci sta­ti­sti­ke. To je dvo­stru­ko vi­še od pro­se­ka pla­te u Sr­bi­ji za ce­lu go­di­nu ko­ja je iz­no­si­la 47.893. di­na­ra. 

U Sin­di­ka­tu fi­nan­sij­skih or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je ka­žu, me­đu­tim, da pro­sek ne da­je pra­vu sli­ku.

– Pla­te čel­nih lju­di i nji­ho­vi bo­nu­si di­žu pro­sek ban­kar­skog sek­to­ra, jer one idu do ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da di­na­ra. Šal­ter­ski rad­ni­ci ko­ji ima­ju sred­nju struč­nu spre­mu, na pri­mer, ma­lo za­ra­đu­ju. Da li ve­ru­je­te da ima ba­na­ka u ko­ji­ma rad­ni­ci na šal­te­ru za­ra­đu­ju sa­mo 30.000 di­na­ra me­seč­no. A ako im je rad­no vre­me do pet ne zna­ju da li će iza­ći s po­sla u se­dam ili osam uve­če. Naj­go­re je oni­ma na šal­te­ru, jer me­nadž­ment po­sta­vlja vi­so­ke zah­te­ve za ma­lu pla­tu – ka­že Mi­lan Alem­pi­je­vić, pred­sed­nik ovog sin­di­ka­ta.

Ka­kve pla­te ta­kve i ot­prem­ni­ne. U slu­ča­ju da su teh­nič­ki vi­šak me­nadž­ment do­bi­ja po ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da evra, dok oni na ni­žim po­zi­ci­ja­ma po ne­ko­li­ko sto­ti­na ili hi­lja­da evra.

Ma­nje je, me­đu­tim, po­zna­to da su ban­kar­ski slu­žbe­ni­ci po­sled­njih go­di­na če­sto osta­ja­li bez po­sla. Raz­log za to je sa­vre­me­ni­je po­slo­va­nje ba­na­ka, ali i nji­ho­va ku­po­vi­na i spa­ja­nje. Naj­vi­še za­po­sle­nih u ban­kar­skom sek­to­ru bi­lo je 2008. go­di­ne ka­da je ra­di­lo 32.342 oso­be. Od ta­da broj se sma­nju­je pa je u ban­ka­ma u 2017. go­di­ni na evi­den­ci­ji bi­lo 23.342 slu­žbe­ni­ka. Zna­či, oko de­vet hi­lja­da njih osta­lo je bez po­sla. 

– No­vi vla­sni­ci ba­na­ka ot­pu­šta­li su na sto­ti­ne lju­di i to od­mah po pre­u­zi­ma­nju, a to ni­je po pro­pi­si­ma. Po Za­ko­nu o ra­du u pr­voj go­di­ni, po pre­u­zi­ma­nju, no­vi vla­snik ne sme da me­nja ni­je­dan akt ban­ke, pa ni onaj o si­ste­ma­ti­za­ci­ji. De­ša­va se, na pri­mer, da po­ša­lju po 200-300 rad­ni­ka na pla­će­no od­su­stvo, u me­đu­vre­me­nu im uki­nu rad­no me­sto ta­ko da oni ne­ma­ju gde da se vra­te. Ža­li­li smo se Na­rod­noj ban­ci ko­ja nam je od­go­vo­ri­la da ni­je nad­le­žna, a pod­ne­li smo i zah­tev za oce­nu ustav­no­sti pra­vil­ni­ka o si­ste­ma­ti­za­ci­ji u tim ban­ka­ma. Ili se de­ša­va da pro­gla­se lju­de teh­no­lo­škim vi­škom i upr­kos to­me što po pro­pi­si­ma šest me­se­ci ne sme­ju ni­ko­ga da pri­me na to me­sto oni to ipak ura­de. Za­po­sle­ni ih tu­že, ali sud­ski spo­ro­vi, me­đu­tim, du­go tra­ju. Kr­ši se i Za­kon o ban­ka­ma ko­ji pro­pi­su­je da u sva­koj eks­po­zi­tu­ri mo­ra da bu­de naj­ma­nje dvo­je za­po­sle­nih, bla­gaj­nik i još je­dan. Ima i ba­na­ka u ko­ji­ma čak po­lo­vi­na za­po­sle­nih ra­di na od­re­đe­no vre­me da bi vla­sni­ci sma­nji­li tro­ško­ve – ka­že naš sa­go­vor­nik iz „krov­nog” sin­di­ka­ta fi­nan­sij­skih or­ga­ni­za­ci­ja.

Na pi­ta­nje da li su za­po­sle­ni u ban­ka­ma sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­ni Alem­pi­je­vić od­go­va­ra po­tvrd­no ma­da ka­že da ima i slu­ča­je­va da sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­nje u ban­ka­ma ni­je us­pe­lo. I to na pri­ti­sak me­nadž­men­ta. 

Ne ot­pu­šta­ju ban­kar­ske slu­žbe­ni­ke sa­mo no­vi vla­sni­ci ba­na­ka, već i in­ter­net, od­no­sno di­gi­ta­li­za­ci­ja i po to­me Sr­bi­ja ni­je iz­u­ze­tak. Kod nas, na pri­mer, Te­le­nor ban­ka uop­šte i ne­ma slu­žbe­ni­ke, sve je di­gi­ta­li­zo­va­no.

Is­tra­ži­va­nje Evrop­ske ban­kov­ne fe­de­ra­ci­je po­ka­zu­je da su ban­ke u Evrop­skoj uni­ji za­tvo­ri­le u 2016. go­di­ni 9.100 po­slov­ni­ca i ot­pu­sti­li oko 50.000 rad­ni­ka zbog sve ve­će po­pu­lar­no­sti in­ter­net­skog ban­kar­stva. Iste go­di­ne broj po­slov­ni­ca u EU spu­stio se na 189.000, što je 4,9 od­sto ma­nje ne­go što ih je bi­lo na kra­ju pret­hod­ne go­di­ne.

Sek­tor je na kra­ju 2016. go­di­ne za­po­šlja­vao oko 2,8 mi­li­o­na lju­di, naj­ma­nje od 1997. go­di­ne.

Od 2008. go­di­ne u EU je za­tvo­re­no ukup­no 48.000 po­slov­ni­ca ba­na­ka što je vi­še od pe­ti­ne. Pro­šle go­di­ne je trend ubr­zao u od­no­su na 2015. go­di­nu ka­da je nji­hov broj sma­njen tri od­sto. Ban­ke su za­tva­ra­le sku­pe fi­zič­ke po­slov­ni­ce ka­ko bi sma­nji­le tro­ško­ve s ob­zi­rom na okre­ta­nje broj­nih kli­je­na­ta elek­tron­skom pla­ća­nju, di­gi­tal­nom i mo­bil­nom ban­kar­stvu.

Plata veća od 100.000 dinara

Ban­ka­ri­ma je pro­šle go­di­ne s pro­seč­nom pla­tom ne­što ve­ćom od 100.000 di­na­ra naj­bo­lje išlo od svih za­po­sle­nih u fi­nan­sij­skim de­lat­no­sti­ma i osi­gu­ra­nju či­ji je pro­sek za­ra­de bio 87.009 di­na­ra. U osi­gu­ra­nju, re­o­si­gu­ra­nju i pen­zij­skim fon­do­vi­ma pro­sek za­ra­da je bio 68.053 di­na­ra, dok je u po­moć­nim de­lat­no­sti­ma u fi­nan­sij­skim uslu­ga­ma i osi­gu­ra­nju pro­sek pla­ta bio 25.974 di­na­ra. Ja­sno je da pro­sek pla­ta u svim fi­nan­sij­skim de­lat­no­sti­ma di­žu upra­vo ban­ke.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dacha
E pa zato vecina ode napolje.. ako vec rade prekovremeno bar nesto zarade!
Nenad
Pa isto je i u USA . Ovde u banci gde drzim pare radila jedna nasa devojka . Kad mi je rekla kolike su im plate potpuno je ista slika ko u Srbiji mozda i surovija. Oni rade za tek nesto iznad minimuma ( u Ilinoisu je to 8.5$ po satu a ti na salteru mucenici imaju 11-12$ ili tu negde ) . Dakako u svakoj banci par celnih ljudi imaju ogromne plate koje sa bonusima desetinama puta prelaze ove mucenicke. I prosek na kraju ispadne lep kao i ovde oko 100000 dinara. Tako funkcionise cela Amerika do zadnjeg dzepa . Mucenici rade za sicu a bosovi za stratosfericne sume , prosek ispadne sasvim fin. Sto se tice radnog vremena i uslova a uzgred i plata sve zavisi od trzista ponuda-traznja . Imas retko zanimanje ( ili SKLIS) gazde placaju i "klece" . Nemas , neka ti je Bog na pomoci.Nema veze gde zivis , USA, Srbija, Ruanda, Brazil. Apsolutno je isto. Recimo mozda je Japan jedna od retkih zemalja gde organizovano brinu o svojim gradjanima. Ostalo TUGA golema. Najsuroviji kapitalizam nazalost
Biljana LA CA
Ponuda i potraznja uslovljava platu i normalno je da oni sa SKILSom kako vi to kazete imaju vise od onih na cijem bi radnom mestu mogli svi da rade i zato drzave uredju minimalnu satnicu da zastite one bez SKILSa. U USA je to oko 8$ po satu.Vecina ljudi zaradjuje mnogo vise jer preko 30% zaposlenih u USA ima visoko obrazovanje koje podrazumeva i visoke prihode pa kada bi se racunsla prosecna plata ona bi bila vrlo vosoka jer ovde zivi 15 miliona milionera sto je svaki dvadeseti covek. Medjitim u USA se ne iskazuje prosecna plata kako vi to sugerisete nego uobicajena i ona je oko 50 hiljada $ godisnje.
Milos
Pa to sto je radno vreme do 17 a idu kuci u 19 nije problem samo bankarskih sluzbenika vec velikog broja zaposlenih u privatnim firmama u Srbiji.Iz licnog iskustva u nekoliko velikih i dobro poznatih firmi gde sam radio video sam da menadzeri ne dozvoljavaju zaposlenima da izadju pre 19h cak iako nema posla, naravno da bi ostavili utisak na nadredjene i dobili bonus.To je zapravo drzanje zaposlenih u saci i vrsta mobinga jer se zloupotrebljava cinjenica da je izbor radnih mesta na trzistu vrlo ogranicen pa mnogi menadzeri smatraju da svojim zaposlenima mogu da rade sta god hoce jer nemaju gde da odu.Mislim da bankarski sektor prednjaci u ovakvoj vrsti mobinga.
Pun Ime
Bilo bi fer napomenuti da se pocinje u 9:00 a ne kao ranije u 7:00. Ne znam zasto se uvek izostavlja deo koji vrlo mnogo znaci, osim ako nije rec o tendencioznom manipulisanju.
Nesa
Ako mi je radno vreme do 17h, ja idem kuci u 17h osim ako mi poslodavac/menadzer ne placa prekovremeno. Ako , kojim slucajem moram da ostanem da radim prekovremeno...a poslodavac/menadzer se pravi lud-onda ja naplatim novac od istog , vrlo lako se dogovorimo, inace mu iznosim stvari iz stana !
Perica Savic
Raspon plate šalterskog sluzbenika i plate menadžmenta je toliko ogroman, da ovde nema mesta nikakvoj statistici. Na šalteru je plata 30-tak hiljada i sa fakultetskim obrazovanjem. Čist primarni kapitalizam.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.