Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Sud presudio za blud

Za prekršaj „svodstva” u Zagrebu pre 93 godine optuženi su oni koji nisu poštovali „Bludilišni pravilnik”, a štampa je brujala o „trgovini belim robljem”
(Фо­то Пик­са­беј)

Te 1925. go­di­ne Džordž Ber­nard Šo do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost, Fred Vo­ler pa­ten­ti­rao je ski­je na vo­di, Hi­tler je ob­ja­vio „Majn kampf”, a Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca po­tre­sa­la je „afe­ra tr­go­vi­ne be­lim ro­bljem”.

Naj­sta­ri­ji za­nat ta­da je bio le­ga­lan. Jav­ne ku­će u Za­gre­bu po­slo­va­le su od­lič­no. Grad­ska vlast je iz­da­va­la li­cen­ce vla­sni­ca­ma bor­de­la „za uslu­žnu de­lat­nost lič­nog za­do­volj­stva”, na osno­vu pro­pi­sa ko­ji se zvao „Blu­di­li­šni pra­vil­nik”. Vla­snik blu­di­li­šta mo­gla je bi­ti sa­mo žen­ska oso­ba sta­ri­ja od 30 go­di­na, a pro­sti­tut­ke ni­su sme­le bi­ti mla­đe od 17 go­di­na.

Do­zvo­lu za rad mo­gle su do­bi­ti sa­mo ako oba­ve zdrav­stve­ni pre­gled, a grad­skim vla­sti­ma mo­ra­le su da pre­da­ju lič­na do­ku­men­ta. 

Pro­pi­si su kr­še­ni i Za­greb je s vre­me­nom po­stao ste­ci­šte tr­go­va­ca be­lim ro­bljem. Pred Kra­ljev­ski ko­tar­ski sud u Za­gre­bu iz­ve­de­ni su 1925. go­di­ne Ma­rin­ko R. i De­zi­der H., okri­vlje­ni za pre­kr­šaj „svod­stva”, od­no­sno pod­vo­đe­nja. Bra­nio ih je advo­kat Sve­to­zar Iv­ko­vić. 

„Bi­je­le ro­bi­nji­ce u po­li­cij­skom pri­tvo­ru”, „Skan­da­lo­zna afe­ra ko­ja je uz­bu­ni­la ne sa­mo na­šu jav­nost već i ino­stran­stvo”, „Ve­li­ka afe­ra u ko­joj je li­fe­ro­va­no se­dam de­vo­ja­ka iz­me­đu 15 i 16 go­di­na”, „Be­le ro­bi­nji­ce u pri­tvo­ru”, pi­sa­lo je u iz­ve­šta­ji­ma za­gre­bač­kih dnev­nih li­sto­va za vre­me sud­ske ras­pra­ve. 

– Ni­sam ja „bi­je­la ro­bi­nji­ca”. Pri­zna­jem da sam svo­je­volj­no oti­šla u blu­di­li­šte, ali da me vla­snik ni­je hteo pri­mi­ti, jer sam mu iz­gle­da­la pre­mla­da. Oti­šla sam u svo­je rod­no me­sto i do­bi­la do­mov­ni­cu u ko­joj je na­pi­sa­no da sam go­di­nu da­na sta­ri­ja. Na­ža­lost, za­ba­da­va sam da­la no­vac za fal­si­fi­ko­va­nu do­mov­ni­cu, jer čim me je li­ječ­nik pre­gle­dao pro­na­šao je da sam za­ra­že­na i po­slao me u bol­ni­cu – re­kla je An­ka pred su­dom.

Jed­na po jed­na, de­voj­ke su sve­do­či­le pred sud­skim ve­ćem, a sva­koj od njih advo­kat Iv­ko­vić je po­sta­vio isto pi­ta­nje: „Da li ste vi bi­je­la ro­bi­nji­ca?”

– To što sam bi­la vi­še od go­di­nu da­na u jav­noj ku­ći ni­je do­sta da bu­dem bi­je­la ro­bi­nji­ca. Pi­sa­la sam i vla­sni­ku jav­ne ku­će u Spli­tu i mo­li­la ga da me pri­mi kao blud­ni­cu – re­kla je Ma­ri­ja S.

– Mo­lim vas, go­spo­di­ne, ka­ko vi me­ni mo­že­te re­ći da sam stvar? Ja ću vas zbog to­ga tu­ži­ti su­du. Svo­je­volj­no sam oti­šla u jav­nu ku­ću. Ta­mo sam vr­lo le­po za­ra­di­la za šest me­se­ci, na­ku­po­va­la le­pih ha­lji­na i još ušte­de­la de­set hi­lja­da di­na­ra – re­kla je Ju­sta S.

– Ja ću opet oti­ći u blu­di­li­šte čim bu­dem pu­šte­na na slo­bo­du – re­kla je su­di­ja­ma Sla­vi­ca H.

Advo­kat Iv­ko­vić je is­ti­cao da za­kon ne po­zna­je tr­go­vi­nu lju­di­ma kao kri­vič­no de­lo. De­talj­no je obra­zla­gao šta zna­či „svod­stvo”, tvr­de­ći da Ka­zne­ni za­kon ni­je pre­ci­zno od­re­dio taj po­jam.

– Pod „svod­stvom” se u sva­ki­da­šnjem go­vo­ru pod­ra­zu­me­va po­ma­ga­nje blud­no­sti po­sre­do­va­njem ili pru­ža­njem pri­li­ke za istu, pri če­mu se pod blud­no­šću sma­tra ne sa­mo van­brač­ni pri­leg ne­go i sva­ka dru­ga vr­sta blu­da. Pre­ma sta­vu beč­kog su­da, svod­stvo zna­či pru­ža­ti oso­ba­ma raz­li­či­tog po­la po­moć da za­do­vo­lje svo­ju strast – go­vo­rio je advo­kat .

Nje­go­vi kli­jen­ti, tvr­dio je, ne mo­gu bi­ti za to okri­vlje­ni, jer su oni u Za­gre­bu sa­mo pre­u­zi­ma­li de­voj­ke ko­je su nji­ma bi­le po­sla­ne za blu­di­li­šta u Sr­bi­ji. Pri to­me Ma­rin­ko R. ni­je bio vla­snik jav­ne ku­će, već nje­go­va su­pru­ga, ko­ja dr­ži ku­ple­raj u Ze­mu­nu i ko­ja za to ima ured­nu do­zvo­lu, a sve što je do­zvo­lje­no ne mo­že bi­ti isto­vre­me­no i za­bra­nje­no, na­gla­sio je advo­kat. 

– Štam­pa je ži­go­sa­la mo­je kli­jen­te kao naj­ve­će ne­pri­ja­te­lje mo­ra­la, pa za­to mo­ram re­ći da se štam­pa ne sla­že sa mi­šlje­njem jav­nih vla­sti. Jer, dr­žav­na vlast iz­da­je kon­ce­si­ju za dr­ža­nje jav­ne ku­će i na­pla­ću­je tak­su. Pa mo­že li, slav­ni su­de, bi­ti ne­mo­ra­lan po­sao od ko­ga dr­ža­va pri­ma po­rez? – upi­tao je Iv­ko­vić.

Za­tim je ka­zao da je „je­dan grad u Voj­vo­di­ni od­re­dio vla­sti­to ze­mlji­šte na pe­ri­fe­ri­ji gde mo­ra­ju bi­ti sme­šte­ne jav­ne ku­će”.

– Kao do­kaz da ima do­bro mi­šlje­nje o vla­sni­ci­ma jav­nih ku­ća, grad je od­re­dio za jed­no ka­ta­stral­no ju­tro mi­ni­mal­nu ce­nu od 250.000 dok pri­vat­na ze­mlji­šta ove ve­li­či­ne na istom me­stu ne sto­je ni 50.000 di­na­ra. Pa mo­že li bi­ti ne­mo­ra­lan po­sao za ko­ji Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih dje­la po­tvr­đu­je pro­daj­nu ce­nu grad­skog ze­mlji­šta na pe­ri­fe­ri­ji mi­ni­mal­nim iz­no­som od 250.000 po ka­ta­stral­nom ju­tru? Ne mo­že, slav­ni su­de – re­kao je advo­kat Iv­ko­vić na kra­ju svo­je za­vr­šne re­či pred Kra­ljev­skim ko­tar­skim su­dom u Za­gre­bu. 

Ipak, sud je osu­dio Ma­rin­ka na dva me­se­ca a De­zi­de­ra na šest ne­de­lja za­tvo­ra. 

U ovoj afe­ri bi­lo je osu­đe­no još 14 oso­ba, na vi­še­me­seč­ne ka­zne za­tvo­ra.

Tek 1934. go­di­ne, Za­ko­nom o su­zbi­ja­nju pol­nih bo­le­sti, pro­sti­tu­ci­ja je za­bra­nje­na u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji.

Dok­tor pra­va i no­vi­nar

Advo­kat Sve­to­zar Iv­ko­vić (1891, Srem­ska Mi­tro­vi­ca – 1973, Za­greb) po­stao je dok­tor prav­nih na­u­ka sa 22 go­di­ne, a ba­vio se i no­vi­nar­stvom u za­gre­bač­kom „Sr­bo­bra­nu”. Bio je pred­sed­nik Dru­štva od­vjet­ni­ka Hr­vat­ske, pot­pred­sed­nik Advo­kat­ske ko­mo­re u Za­gre­bu i uče­stvo­vao u osni­va­nju Sa­ve­za advo­kat­skih ko­mo­ra Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je 1930. go­di­ne u Be­o­gra­du. Iz­bi­ja­njem ra­ta na­pu­šta Za­greb, a ita­li­jan­ske vla­sti ga iz Dal­ma­ci­je in­ter­ni­ra­ju na Kor­ču­lu. Nje­go­va za­vr­šna reč u afe­ri tr­go­vi­ne be­lim ro­bljem iz 1925. go­di­ne uvr­šte­na je me­đu naj­bo­lje advo­kat­ske go­vo­re u knji­zi „Ve­li­ke advo­kat­ske od­bra­ne” či­ji je autor Oli­ver Injac is­tra­žio slu­ča­je­ve i iz vre­me­na pre Dru­gog svet­skog ra­ta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.