Rešenje za saobraćaj je teški metro
Na beogradskim izborima 4. marta prvi put će nastupiti Stranka pravde i pomirenja (SPP) Muamera Zukorlića. Kandidat za gradonačelnika ove partije, dramski pisac Nenad Prokić kaže da je prihvatio da bude prvi na listi SPP-a jer su vlasti u našoj zemlji predugo gurale Srbe s drugim narodima u konflikt bez kraja.
„To je dovelo do terora malih razlika. Ako Srbija zaista želi da prati put evropskih i civilizacijskih integracija, onda je i ovo način da pokaže svoje trenutne performanse. Ako je Beograd spreman za takva događanja, onda će to uskoro biti i cela Srbija. Želim da ohrabrim svaku regionalnu stanku u Republici Srbiji da počne da se bavi i onim problemima koji se ne tiču isključivo sopstvenog pupka. Oni su naši ravnopravni građani i takve moraju da im budu i ambicije, a ne da služe kao moneta za potkusurivanje u srpskoj politici”, kaže Nenad Prokić u razgovoru za „Politiku”.
Do čega može da dovede takav napor?
Takav napor može napokon da dovede do onog nivoa tolerancije koji smo već imali u Jugoslaviji, a koju sada pokušava da dostigne EU. Onima koji frkću na SFRJ, poručujem da je južnoslovenska ideja postojala još mnogo pre komunizma.
Koji bi bio vaš prvi potez kao gradonačelnika?
U okviru iskrenosti koja bitno određuje delovanje SPP odmah vam odgovaram da je moja pobeda u predelu naučne fantastike. Važnije od toga jeste prilika da se promoviše jedan novi način vođenja politike u našem društvu. Mislim da je Srbija sazrela da okrene novu stranicu u političkom smislu, da je sposobna da počne da vodi političke rasprave na uravnotežen način, bez vređanja i nipodaštavanja, bez odlučujućeg uticaja žute štampe u kojoj je sve što se piše gnusna laž, svađa i poziv na masakr.
Šta je dobro radila gradska vlast?
Dobro je možda gradila, iako bez naročito dobrog ukusa, ali loše je održavala izgrađeno i postojeće. To je naša stara boljka. Mi nešto i napravimo, ali održavanje napravljenog je katastrofa. Švajcarski tramvaji stari pedeset godina kada dođu kao poklon u Beograd izgledaju kao novi. A španski koje smo kupili prekjuče izgledaju kao pokretni toalet. Partijska država, koja je na sceni u Srbiji vekovima, očigledno nije sposobna da se izbori sa takvim izazovima.
A šta joj zamerate?
Savamalu i česmu ispred „Pevca”, evo samo to navedem. Neka svi naprave svoj izbor i neka to stalno ponavljaju. Sve što želite da ostvarite morate stalno da izgovarate. To je kao vežba, ili kao molitva. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje.
Koje tri odluke karakterišu vašu politiku?
Pomirenje, iskrenost i vaspitanost. To su ujedno i tri najbitnija nedostatka politike koja ovde vodi glavnu reč. Estradizacija politike u Srbiji je očiti i pogubni element koji sprečava bilo kakav bitni napredak. Takođe i monstruozna nacionalistička mitomanija još uvek je na sceni. Objasnili su nam i da politika mora da bude prljava i lopovska i da s tim moramo da se pomirimo. Ovde niko više ništa ne planira u svom životu, već gleda da zgrabi i prevari. Ne slažemo se takvim nihilizmom. Verujemo u ono dobro u ljudima i polažemo nade u bolje ljudske mogućnosti. Pozivamo se na etiku i etos, na elementarni moral koji se negde zagubio u poslednjim decenijama u našem društvu. Želimo sve da pozovemo i da i sami aktivno učestvujemo u promovisanju i utvrđivanju novih zajedničkih ideala koji će nam pomoći da opet stvorimo društvo u kojem će većina ljudi biti srećna. A kada je reč o Beogradu tri najvažnije stvari su: čiste ulice, čista administracija, čist vazduh.
Kako biste rešili pitanje saobraćaja u Beogradu?
Metro. Pravi, teški i sa razumno postavljenim linijama. U tom poslu Beograd kasni 150 godina. Tu ova vlast može s punim pravom da se pozove na greške prethodnika. A kada je reč o još važnijem multietničkom saobraćaju, želimo da napravimo multietnički kulturni centar u Beogradu, koji će biti dom svim manjinama, za sve događaje koje bi hteli da organizuju. Kultura danas nastoji da bude zabava, tako da ona postaje površna, a nekadašnja čvrsta uverenja koja smo imali i koja su naši preci imali, sada više ne postoje i u njih više ne verujemo. To se zove pogrešni, nakazni društveni turbo folk model. Protiv njega se moramo boriti svim sredstvima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
