Rešenje za saobraćaj je teški metro

Na beogradskim izborima 4. marta prvi put će nastupiti Stranka pravde i pomirenja (SPP) Muamera Zukorlića. Kandidat za gradonačelnika ove partije, dramski pisac Nenad Prokić kaže da je prihvatio da bude prvi na listi SPP-a jer su vlasti u našoj zemlji predugo gurale Srbe s drugim narodima u konflikt bez kraja.

„To je dovelo do terora malih razlika. Ako Srbija zaista želi da prati put evropskih i civilizacijskih integracija, onda je i ovo način da pokaže svoje trenutne performanse. Ako je Beograd spreman za takva događanja, onda će to uskoro biti i cela Srbija. Želim da ohrabrim svaku regionalnu stanku u Republici Srbiji da počne da se bavi i onim problemima koji se ne tiču isključivo sopstvenog pupka. Oni su naši ravnopravni građani i takve moraju da im budu i ambicije, a ne da služe kao moneta za potkusurivanje u srpskoj politici”, kaže Nenad Prokić u razgovoru za „Politiku”.

Do čega može da dovede takav napor?

Takav napor može napokon da dovede do onog nivoa tolerancije koji smo već imali u Jugoslaviji, a koju sada pokušava da dostigne EU. Onima koji frkću na SFRJ, poručujem da je južnoslovenska ideja postojala još mnogo pre komunizma.

Koji bi bio vaš prvi potez kao gradonačelnika?

U okviru iskrenosti koja bitno određuje delovanje SPP odmah vam odgovaram da je moja pobeda u predelu naučne fantastike. Važnije od toga jeste prilika da se promoviše jedan novi način vođenja politike u našem društvu. Mislim da je Srbija sazrela da okrene novu stranicu u političkom smislu, da je sposobna da počne da vodi političke rasprave na uravnotežen način, bez vređanja i nipodaštavanja, bez odlučujućeg uticaja žute štampe u kojoj je sve što se piše gnusna laž, svađa i poziv na masakr.

Šta je dobro radila gradska vlast?

Dobro je možda gradila, iako bez naročito dobrog ukusa, ali loše je održavala izgrađeno i postojeće. To je naša stara boljka. Mi nešto i napravimo, ali održavanje napravljenog je katastrofa. Švajcarski tramvaji stari pedeset godina kada dođu kao poklon u Beograd izgledaju kao novi. A španski koje smo kupili prekjuče izgledaju kao pokretni toalet. Partijska država, koja je na sceni u Srbiji vekovima, očigledno nije sposobna da se izbori sa takvim izazovima.

A šta joj zamerate?

Savamalu i česmu ispred „Pevca”, evo samo to navedem. Neka svi naprave svoj izbor i neka to stalno ponavljaju. Sve što želite da ostvarite morate stalno da izgovarate. To je kao vežba, ili kao molitva. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje.

Koje tri odluke karakterišu vašu politiku?

Pomirenje, iskrenost i vaspitanost. To su ujedno i tri najbitnija nedostatka politike koja ovde vodi glavnu reč. Estradizacija politike u Srbiji je očiti i pogubni element koji sprečava bilo kakav bitni napredak. Takođe i monstruozna nacionalistička mitomanija još uvek je na sceni. Objasnili su nam i da politika mora da bude prljava i lopovska i da s tim moramo da se pomirimo. Ovde niko više ništa ne planira u svom životu, već gleda da zgrabi i prevari. Ne slažemo se takvim nihilizmom. Verujemo u ono dobro u ljudima i polažemo nade u bolje ljudske mogućnosti. Pozivamo se na etiku i etos, na elementarni moral koji se negde zagubio u poslednjim decenijama u našem društvu. Želimo sve da pozovemo i da i sami aktivno učestvujemo u promovisanju i utvrđivanju novih zajedničkih ideala koji će nam pomoći da opet stvorimo društvo u kojem će većina ljudi biti srećna. A kada je reč o Beogradu tri najvažnije stvari su: čiste ulice, čista administracija, čist vazduh.

Kako biste rešili pitanje saobraćaja u Beogradu?

Metro. Pravi, teški i sa razumno postavljenim linijama. U tom poslu Beograd kasni 150 godina. Tu ova vlast može s punim pravom da se pozove na greške prethodnika. A kada je reč o još važnijem multietničkom saobraćaju, želimo da napravimo multietnički kulturni centar u Beogradu, koji će biti dom svim manjinama, za sve događaje koje bi hteli da organizuju. Kultura danas nastoji da bude zabava, tako da ona postaje površna, a nekadašnja čvrsta uverenja koja smo imali i koja su naši preci imali, sada više ne postoje i u njih više ne verujemo. To se zove pogrešni, nakazni društveni turbo folk model. Protiv njega se moramo boriti svim sredstvima.