Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Beogradske priče

I „Vinča” je dokaz Đilasove nesposobnosti

(Фото Петар Мирковић)

Re­če pre ne­ki dan Dra­gan Đi­las da je u vre­me dok su on i nje­gov po­moć­nik Ša­pić vla­da­li Be­o­gra­dom imao bo­lje re­še­nje za ko­mu­nal­nu de­po­ni­ju „Vin­ča” u od­no­su na ono ko­je smo do­bi­li kroz pro­ces jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva sa svet­skim gi­gan­ti­ma, fran­cu­skom kom­pa­ni­jom „Su­ez” i ja­pan­skom kom­pa­ni­jom „Ito­ču”. Na­vi­kao sam da Đi­las po­sled­njih me­se­ci ob­ma­nju­je lju­de, pri­ča ne­i­sti­ne, go­vo­ri ka­ko ni­je ra­dio stva­ri za ko­je svi zna­mo da ih je či­nio, ali ovo sa de­po­ni­jom „Vin­ča” je ipak pre­vi­še. Jer, Đi­las je uče­stvo­vao u tom pro­ce­su i na­rav­no ni­je us­peo da ga za­vr­ši. Kao što ni­je ni po­čeo, a ni za­vr­šio ni me­tro, ni „grad na vo­di” ko­ji je pro­mo­vi­sao u Ka­nu, ni fon­ta­nu na Sla­vi­ji, ni ško­lu „Da­ni­lo Kiš” u na­se­lju Ste­pa Ste­pa­no­vić za ko­ju pri­ča da je iz­gra­dio, a na ko­joj sam lič­no 3. mar­ta 2014. go­di­ne po­lo­žio ka­men te­me­ljac i otvo­rio je 1. sep­tem­bra iste go­di­ne. Đi­la­sa i Ša­pi­ća ni­sam ta­da vi­deo, osim ako se ni­su ma­ski­ra­li u de­cu. 

Vra­ti­mo se na to ka­ko je Đi­las po­ku­ša­vao da re­ši pro­blem de­po­ni­je „Vin­ča”.

Vla­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ko­joj je pred­se­da­vao Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca usvo­ji­la je 21. de­cem­bra 2006. za­klju­čak u ko­me je „pri­hva­ti­la pred­log za do­no­še­nje aka­ta o kon­ce­si­ji za iz­grad­nju, odr­ža­va­nje i ko­ri­šće­nje obje­ka­ta za pri­hva­ta­nje, ob­ra­du i od­la­ga­nje čvr­stog ot­pa­da na de­po­ni­ji ’Vin­ča’ ra­di oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne de­lat­no­sti u tim objek­ti­ma”. Ta­ko je po­če­la pri­ča o re­ša­va­nju pro­ble­ma de­po­ni­je ko­mu­nal­nog ot­pa­da „Vin­ča”, je­di­ne u gra­du, ko­ja po­sto­ji od 1977. i pro­sti­re se na 68 hek­ta­ra. 

Već sle­de­će 2007. go­di­ne, ju­nak na­še pri­če Dra­gan Đi­las po­sta­je mi­ni­star za na­ci­o­nal­ni in­ve­sti­ci­o­ni plan u vla­di Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce i uklju­ču­je se u taj pro­ces. Vla­da, na pred­log Đi­la­so­vog par­tij­skog ko­le­ge, ta­da­šnjeg mi­ni­stra za dr­žav­nu upra­vu i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu Mi­la­na Mar­ko­vi­ća, ime­nu­je Ko­mi­si­ju za spro­vo­đe­nje po­stup­ka jav­nog ten­de­ra, a ne­du­go za­tim ob­ja­vlju­je se po­ziv kom­pa­ni­ja­ma da is­ka­žu za­in­te­re­so­va­nost za uče­stvo­va­nje na ten­de­ru. I sve to ra­di vla­da či­ji je Dra­gan Đi­las član i Skup­šti­na gra­da u ko­joj ve­ći­nu ima De­mo­krat­ska stran­ka, či­ji je Đi­las vi­so­ki funk­ci­o­ner i pred­sed­nik Grad­skog od­bo­ra. Go­di­nu ka­sni­je, iza­bran na li­sti pod ime­nom ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Bo­ri­sa Ta­di­ća, Đi­las po­sta­je gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da. Na­rav­no, ka­sni sa svim pro­jek­ti­ma. Ta­ko je 13. de­cem­bra 2008. iz­ja­vio za list „Da­nas” da je Be­o­gra­du neo­p­ho­dan me­tro i da je re­al­no da grad­nja za­poč­ne u na­red­noj go­di­ni da­na. Re­kao je 18. fe­bru­a­ra 2007. go­di­ne da su pri kra­ju pre­go­vo­ri sa ja­pan­skom vla­dom o kre­di­tu na 40 go­di­na i da po­či­nje iz­grad­nja mo­sta pre­ko Ade Hu­je, a ne­što ka­sni­je, 11. apri­la 2008. da obe­ća­va da će za če­ti­ri go­di­ne u Be­o­gra­du sva­ko ima­ti as­fal­ti­ra­nu uli­cu i jav­nu ra­sve­tu, i da će pre­po­lo­vi­ti broj lju­di ko­ji ne­ma­ju ka­na­li­za­ci­ju. Na­rav­no, ni­šta se od to­ga ni­je do­go­di­lo baš kao ni sa de­po­ni­jom „Vin­ča”.

Ni­je baš da je Đi­las že­leo da se ni­šta ne do­go­di, ali oči­gled­no ni­je znao ka­ko. A da je že­leo po­tvr­đu­je Plan upra­vlja­nja ot­pa­dom Gra­da Be­o­gra­da 2011”2020. go­di­ne ko­ji je Skup­šti­na gra­da usvo­ji­la na pred­log Đi­la­sa i nje­go­vog po­moć­ni­ka Ša­pi­ća, 7. ju­la 2011. go­di­ne. U tom pla­nu pred­vi­đa­lo se za­tva­ra­nje de­po­ni­je „Vin­ča” to­kom 2015–2016. go­di­ne i iz­grad­nja no­ve de­po­ni­je, kao i iz­grad­nja po­stro­je­nja za me­ha­nič­ko-bi­o­lo­ški tret­man ot­pa­da i po­stro­je­nja za kom­bi­no­va­nu pro­iz­vod­nju to­plot­ne i elek­trič­ne ener­gi­je. Đi­las i Ša­pić su ta­da pla­ni­ra­li da in­ve­sti­ci­ja vre­di 179 mi­li­o­na evra, da za fi­nan­si­ra­nje uzmu kre­dit od 80 mi­li­o­na evra, a da osta­tak obez­be­de pri­vat­ni par­ter, fon­do­vi Evrop­ske uni­je i bu­džet gra­da, od­no­sno gra­đa­ni. Ka­pa­ci­tet po­stro­je­nja za pro­iz­vod­nju ener­gi­je pre­ma nji­ho­vom pla­nu bio je 150.000 to­na go­di­šnje. Ce­na po to­ni de­po­no­va­nog ot­pa­da ko­ju su ovi struč­nja­ci pred­vi­de­li bi­la je za vi­še od 20 od­sto vi­ša od ce­ne ko­ja je sa­da do­bi­je­na kroz pro­ces jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva. Zna­či, že­le­li su Đi­las i Ša­pić da re­ša­va­ju pro­blem de­po­ni­je sa pri­vat­nim part­ne­rom, ali i da uzmu kre­dit od 80 mi­li­o­na evra. Za ne­kog ko je već za­du­žio grad za 1,2 mi­li­jar­de evra šta je 80 mi­li­o­na evra vi­še ili ma­nje? 

Za raz­li­ku od Đi­la­sa i Ša­pi­ća, mi smo kroz tran­spa­rent­ni pro­ces jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva obez­be­di­li da in­ve­sti­ci­ja u de­po­ni­ju bu­de 333 mi­li­o­na evra. Sav no­vac obez­be­đu­je part­ner gra­da, fran­cu­sko-ja­pan­ski kon­zor­ci­jum ko­ji je u oba­ve­zi da ulo­ži 100 mi­li­o­na evra svog nov­ca. U kon­zor­ci­ju­mu je i do­ma­ći „Ener­go­pro­jekt” či­ji će deo po­sla bi­ti iz­me­đu 80 i 100 mi­li­o­na evra. Ka­pa­ci­tet po­stro­je­nja za pro­iz­vod­nju ener­gi­je iz ot­pa­da bi­će 340.000–380.000 to­na go­di­šnje, što zna­či da će­mo spa­lji­va­ti 200.000 to­na vi­še. Bi­će iz­gra­đe­no po­stro­je­nje za pre­ra­du ot­pad­nih vo­da i fa­bri­ka za pre­ra­du gra­đe­vin­skog ot­pa­da ka­pa­ci­te­ta 200.000 to­na go­di­šnje o če­mu Đi­las i Ša­pić ni­su ni raz­mi­šlja­li. Da je­su shva­ti­li bi da će po­gon za re­ci­kla­žu gra­đe­vin­skog ot­pa­da omo­gu­ći­ti da se re­ši­mo di­vljih de­po­ni­ja gra­đe­vin­skog ot­pa­da ko­jih ima na sva­kom ko­ra­ku. Po­sti­gli smo mno­go vi­še ne­go što je Đi­las ika­da pla­ni­rao i sa­njao. I što je naj­va­žni­je, mi smo us­pe­li da re­a­li­zu­je­mo ono što smo pla­ni­ra­li. Za­to raz­u­mem Đi­la­so­vu fru­stri­ra­nost i ve­li­ku že­lju da ras­ki­ne ovaj ugo­vor ako se ika­da do­ko­pa vla­sti za­jed­no sa ver­nim po­moć­ni­kom Ša­pi­ćem. Uspe­šna re­a­li­za­ci­ja ovog pro­jek­ta još je je­dan do­kaz nje­go­ve ne­spo­sob­no­sti jer on to ni­je us­peo. Či­nje­ni­ca da Be­o­grad do­bi­ja in­ve­sti­ci­ju od 333 mi­li­o­na evra, a da on ne­ma ni­šta sa tim ili od to­ga – za nje­ga je neo­pro­stiv greh. Ni­ka­da ni­je mo­gao da raz­u­me da ne­što mo­že da bu­de do­bro za gra­đa­ne, a da ne bu­de do­bro za nje­ga. Ali do­đe i to vre­me.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Milanovic
Prvo je bila kultura, pa institut, a onda deponija. Istina, Bata je u filmu najavio da ode Vinca
Petar
Opozicija treba da iznedri nekompromitovanog kandidata ako želi da ostvari ikakav pomak. Dragan Đilas je sve, samo ne to. I to ne može da promeni nikakva kampanja, nikakve pare. Tek sada se otkriva delić njegovih "poslovnih aktivnosti" i jasno je zašto su sa njim raskrstili svi nekadašnji saradnici - od Vesića do Šutanovca. Teško onome, o kome ne govore dobro i pozicija i opozicija.
Zoran R
Zašto Politika ne omogući Draganu Đilasu Da piše kolumnu. Možda bi on imao štogod da napiše o Vesiću i Maliju?
Svarog BG
To da je i prethodna vlast učestovala u pakovanju štetnog ugovora u Vinči je dokaz da je ostvaren pun kontinuitet pogubnog upravljanja. A ugovor ste na kraju vi potpisivali, ne oni.
Gagi, dipl. ing.
G-dine Vesić, kada je Siniša Mali 08.07.2016. bio u Ljubljani na otkrivanju spomenika Vuku Karadžiću, imao je priliku da vidi Centar za reciklažu komunalnog odpada RCERO u kome se reciklira komunalni otpad 1/3 Slovenije tako da samo manje od 5% otpada završi na odlagalištu. RCERO je koštao 155 miliona € i u sklopu mehaničko–biološke obrade se u njegovim objektima godišnje proizvede približno 60.000 tona tvrdog goriva iz otpada različite energetske vrednosti, 35.000 tona digestata posle anaerobne obrade teških frakcija mešanog komunalnog otpada, 6.000 tona drveta, 7.000 tona komposta po obradi organskog biorazgradljivog otpada, 25.000 tona izdvojenih sekundarnih sirovina, kao i 17.000 MWh električne energije i 36.000 MWh toplotne energije iz dobijenog bioplina. Po rečima nadležnih u Ljubljani, centar za reciklažu otpada u Beogradu, a za 2 miliona stanovnika bi koštao 350-400 miliona €. Dakle, tačno toliko koliko će Beograd za 10 godina dati koncesionaru za spaljivanje otpada u Vinči.
Ćira
Zahvalan sam na Vašem komentaru,a o iznetim podacima nisam ništa znao.Dođe mi da plačem od muke.Pitam se ,pa kakav smo mi to narod ,grupa ljudi,pojedinac.Zašto često radimo u korist svoje štete.Da li je u pitanju nestručnost,inferniornost,ili ne daj Bože provizija.Dozovimo se pameti pod hitno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.