Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Do ruba ponora – i nazad

Upravo oni koji su zajednički odgovorni za uvećavanje konflikata u svetu trebalo bi da pomognu u njihovom rešavanju i obezbeđivanju mira. Ova rečenica koja se čula u petak na otvaranju Minhenske bezbednosne konferencije pokazala je zapravo svu nemoć da se primire svetski vojno-politički odnosi. Naravno, ostalo je neizgovoreno na koga se misli kada se pomenu oni koji proizvode sukobe, što je još jedan pokazatelj da predstavnici evropskih zemalja nemaju ni snage ni nameru da rešenje traže odlučno i po cenu suprotstavljanja. 

Predsedavajući Volfgang Išinger u petak je na otvaranju konferencije rekao da je poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata ugrožen, a signalne lampice blešte crveno. „Ako ne pružite lični doprinos, neće uspeti.” A moto konferencije glasi „Do ruba ponora – i nazad?”

GDE JE EVROPA Trodnevni skup je okupio oko 500 učesnika visokog ranga, među kojima je više od 20 šefova država ili vlada iz celog sveta. Kako će oni odgovoriti na Išingerove reči da od kraja Sovjetskog Saveza nikada nije postojao tako visok rizik od vojnog sukoba između velikih sila, da je rizik od pogrešnih kalkulacija i neželjene eskalacije vojnih manevara – veći nego što je on zapamtio u poslednjih 30 godina? „Sve češće, čini mi se, ne samo da se preti oružjem nego se zapravo oružje upotrebljava kako bi se potvrdili sopstveni interesi. Zašto je tako”, upitao je nemački diplomata koji već 10 godina vodi minhenski bezbednosni forum. 

Oni koji su nemoćni i trpeljivi – samo će ponoviti njegovo pitanje, oni koji imaju snagu i strpljenje – odgovaraće korak po korak, oni koji imaju silu i žuri im se – udariće odmah. Gde je na toj skali Evropa? Na to pitanje se traži odgovor, pa je i glavna tema konferencije „Budućnost i kapacitet EU i njeni odnosi s Rusijom i SAD”.

ČIJI SU EVROPLjANI Kako Evropska unija može da postane globalni igrač? Odgovor nije jednoznačan niti jednostavan. Do tog statusa ne može se ni brzo doći. A podeljena su mišljenja da li je stvaranje evropskih bezbednosnih snaga, koje sami evropski lideri ne vole da zovu svojom, evropskom, vojskom – pravi put ka osamostaljenju ili samo dodatna podrška NATO-u. 

Nemačka želi da „ostane transatlantska, ali i da postane više evropska”. Ima li bolje rečenice od ove, koju je izgovorila nemačka ministarka odbrane – koja pokazuje koliko EU tumara tražeći vlastiti izgubljeni identitet. 

Ima li uopšte konferencija kapacitet da odgovori na ovo pitanje? Gotovo sigurno – ne. Potraga za vlastitim državnim identitetom ne odvija se na konferencijama, niti u susretima na njihovim marginama. Ta mesta mogu možda da posluže da ljude prevarite kako se odluke donose na panel diskusijama, pod sponzorisanim reflektorima. 

GLASAJTE ZA SOROSA Nešto o tome zna milijarder Džordž Soros, za koga mediji imaju običaj da kažu da je jedini čovek koji ima vlastitu spoljnu politiku. On je uporedo sa stvaranjem svog enormnog bogatstva uticao na političke prilike u državama od interesa, stvarajući sinergiju politike i kapitala, obezbeđujući umnožavanje novca i širenje teritorija na koje ima uticaj.

On se trenutno, pored Mađarske i Izraela, gde ga predsednici vlada optužuju za mešanje u unutrašnju politiku, ponovo poigrava Velikom Britanijom. Zaradivši svojevremeno milijardu (i to ne prvu) na špekulacijama s funtom, Soros je sada odlučio da finansira kampanju nevladine organizacije „Najbolje za Britaniju” koja bi trebalo da referendumski točak o bregzitu vrati na početak. 

Pola miliona evra, koliko je dao, nije ništa ni za Sorosa ni za tako važnu kampanju, ali je medijski publicitet koji je dat ovom potezu samo osvetlio čvrstu nameru i interes uticajnog svetskog igrača, za koga Viktor Orban tvrdi da je u stanju da premešta milione ljudi s kontinenta na kontinent da bi na tome zaradio i proširio vlastiti uticaj.

S finansijskog stanovišta još je neznatnije što je posle demantija Tereze Mej da u obzir dolazi bilo kakav korak nazad od referendumske odluke, Soros dodao novih 100.000 evra na onu sumu. To je samo pokazatelj da se on ubraja u one koji imaju i snagu i strpljenje – i vuku poteze korak po korak. Dotle da u Izraelu raspravljaju o tome ko vodi antisemitsku politiku.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Međunarodna zajednica se ponaša kao VATROGASAC koji gasi požar koji je sama podpalila.. ali hajdemo hronološki kada je srušen međunarodni poredak i UN? Besparvnom agresijom NATO na Srbiju i PROTIV pravnom secesijom Kosova šta u praksi znače ovi događaji prvim je pogaženo međunarodno pravo i suverenitet država to smo kasnije videli i u Libiji, Siriji ... pod dva NATO je propagiran kao NE odbambena već agresivna vojna alijansa koja okupira besparvno i protivno sopstvenom statutu tuđe države i teritorije primer Kosova gde imaju i svoju bazu. Nelegalnom secersijom Kosova urušili su osnove međunarodnog prava a to je suverinitet i ter. integritet država proglašavajući ceo svet za zonu sopstvenih interesa što se naziva INTERVENCIONIZAM ali je zapravo novi KOLONIJALIZA. Ali ništa od ovoga nebi bilo moguće da UN postoje a pruksi su samo birokratija koja radi u službi tog NOVOG SVETSKOG poretka zasnovanog na bezakonju i samovolji moćnih.
Raca Milosavljevic
... govor Putina od pre desetak godina na toj Minhenskoj predstavi treba da se stampa i svake godine deli ucesnicima iz tkzv mocnih zemalja,Amerima, Nemcima i Englezima ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.