Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Godinu dana zatvora za protivnarodni osmeh

U knjizi pravnika Tibora Varadija svoje mesto našli su najzanimljiviji predmeti iz advokatske kancelarije ove porodice
Тибор Варади (Фото А. Васиљевић)

Iz advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je Va­ra­di u ne­ka­da­šnjem Beč­ke­re­ku, od­no­sno Zre­nja­ni­nu, već vi­še od sto go­di­na ni­je­dan sud­ski spis ni­je iz­ba­čen. Ali ovi do­ku­men­ti sa hi­lja­da su­đe­nja mno­go su vi­še od sud­ske sta­ti­sti­ke. U nji­ma su za­pi­sa­ne sud­bi­ne „ma­lih” lju­di ko­ji su tka­li isto­ri­ju, a da oni to­ga ni­su bi­li ni sve­sni. 

Kan­ce­la­ri­ju je dav­ne 1893. go­di­ne otvo­rio de­da na­šeg ugled­nog prav­ni­ka, jed­nog od naj­ve­ćih struč­nja­ka za me­đu­na­rod­no pra­vo, pro­fe­so­ra Ti­bo­ra Va­ra­di­ja. Du­go je, ka­ko nam pri­ča, raz­mi­šljao o to­me da uro­ni u svet svo­ga de­de, a ka­sni­je i oca i bra­ta ali je ta­da išao sta­zom pro­fe­si­o­nal­ne ka­ri­je­re, ni­je bi­lo la­ko za­sta­ti i okre­nu­ti se ka spi­si­ma iz pro­šlo­sti. 

„Pr­ve spi­se sam po­čeo da gle­dam tek ka­da sam po­stao pen­zi­o­ner. I to su bi­li oni do­ku­men­ti ko­je je moj otac iz­dvo­jio kao po­seb­no za­ni­mlji­ve ka­da je 1987. kre­nuo u pen­zi­ju”, ka­zu­je Va­ra­di pri­se­ća­ju­ći da je i nje­gov otac imao istu ide­ju da ih pre­gle­da, ali ga je smrt pre­te­kla u to­me. 

Advo­ka­tu­rom kao po­ro­dič­nom tra­di­ci­jom Va­ra­di­je­vih na­sta­vio je da se ba­vi i mla­đi Ti­bo­rov brat Imre ali je i nje­ga u to­me pre­ki­nu­la smrt u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći 1996. go­di­ne. Nje­go­va udo­vi­ca, ta­ko­đe advo­kat, pre­u­ze­la je po­sao i ra­di­la u kan­ce­la­ri­ji do 2014. go­di­ne. 

„Kad sam po­stao asi­stent na Prav­nom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du oti­šao sa­mo u pro­fe­su­ru, ali sam ostao u kon­tak­tu sa kan­ce­la­ri­jom i u ne­kim pred­me­ti­ma sam na­sto­jao i da po­ma­žem”, pri­ča Va­ra­di, a to što se nje­go­va knji­ga „Put u ju­če”, u ko­joj su svo­je me­sto na­šli naj­za­ni­mlji­vi­ji pred­me­ti iz advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je, či­ta po­put naj­bo­ljeg isto­rij­skog ro­ma­na, ob­ja­šnja­va li­te­rar­nim am­bi­ci­ja­ma ko­je su ga do­ve­le i do ured­nič­kog me­sta u ča­so­pi­su mla­dih ma­đar­skih pi­sa­ca „Sim­po­zi­on”. 

Tre­nut­no je za­o­ku­pi­ran slu­ča­jem jed­nog evan­ge­li­stič­kog sve­šte­ni­ka ko­ji je 1945. op­tu­žen za de­lo pro­tiv na­ro­da i dr­ža­ve. Ka­ko se na­vo­di u pred­me­tu, sve­dok je pri­me­tio da je on, dok je u Zre­nja­nin ula­zi­la Cr­ve­na ar­mi­ja, „sta­jao iza za­ve­se i po­dru­glji­vo se osme­hi­vao”. Tu­ži­lac je to kva­li­fi­ko­vao kao pro­tiv­na­rod­ni osmeh. 

Osu­đen je za taj pro­tiv­na­rod­ni osmeh, a na­vod­no je u svo­jim pro­po­ve­di­ma imao i pro­tiv­na­rod­ne re­če­ni­ce. Me­đu­tim, u op­tu­žni­ci ni­jed­na ni­je kon­kret­no ci­ti­ra­na. Na kra­ju je za to do­bio go­di­nu da­na za­tvo­ra. 

„Kroz taj i slič­ne slu­ča­je­ve se vi­di sva­ko­dne­vi­ca uza­vre­lih go­di­na. Ne­ka­da sam mi­slio da je u se­ća­nju osta­la sa­mo isto­ri­ja, a kon­kret­ni lju­di su ne­sta­li. Sa­da ot­kri­vam da su oni bi­li stvar­na isto­ri­ja. De­ve­de­set od­sto pred­me­ta u na­šoj kan­ce­la­ri­ji u ve­zi je sa sud­bi­nom tih ma­lih lju­di”, pri­ča Va­ra­di. 

Upi­tan da li mu je pro­u­ča­va­nje ovih sud­skih spi­sa ba­ci­lo no­vi po­gled na isto­ri­ju, on ka­že da čo­vek o ne­kim vred­no­sti­ma isto­ri­je ne me­nja sli­ku, ni­ti vred­no­sne su­do­ve, ali na­gla­ša­va da on mno­go vi­še vi­di od te isto­ri­je od ono­ga što je osta­lo u udž­be­ni­ci­ma. 

„U udž­be­ni­ci­ma se vi­di šta su ra­di­li za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta fa­ši­sti, da su oni po­be­đe­ni i to ni­su isti­ne ko­je bi čo­vek spo­rio. Ali šta je bi­lo sa tim mla­dim lju­di­ma, za vre­me i po­sle ra­ta? Po­seb­no je za­ni­mlji­vo upo­re­di­ti obra­sce eg­zal­ti­ra­no­sti, ka­ko je pra­vo ko­ri­sti­lo obra­sce ume­sto da po­ku­ša da utvr­di isti­nu. To se ne­ka­ko po­na­vlja i na­sta­vlja i to­ga ima i da­nas”, ob­ja­šnja­va Va­ra­di. 

Ka­že da mu je po­seb­no go­rak ukus u usti­ma osta­vi­la sud­bi­na se­lja­ka iz Čo­ke, Ištva­na To­ta, ko­ji je bio op­tu­žen za ile­ga­lan pre­la­zak gra­ni­ce i ne­do­zvo­lje­nu me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu. 

„Reč je bi­la o to­me da je pre­šao iz Čo­ke ko­ja je bi­la pod ne­mač­kom oku­pa­ci­jom u Sen­tu ko­ja je bi­la pod ma­đar­skom oku­pa­ci­jom. Uhva­ti­li su ga ne­mač­ki gra­ni­ča­ri i sma­tra­li su to iz­daj­nič­kim pre­la­skom gra­ni­ce ma­da je išao u grad pod oku­pa­ci­jom Hi­tle­ro­vog sa­ve­zni­ka. A za­bra­nje­na me­đu­na­rod­na tr­go­vi­na bi­lo je pre­no­še­nje de­vet ki­lo­gra­ma gušč­jeg per­ja za šta je ku­pio sok­ne za su­pru­gu i pe­tro­lej za maj­ku ko­ja je ima­la sa­mo pe­tro­lej­sku lam­pu. Ne­mač­ke vla­sti su ga osu­di­le nov­ča­no mno­go vi­še od nje­go­ve imo­vi­ne, a su­pru­ga mu je bi­la trud­na. Tre­ba­lo je da kre­ne u ne­mač­ki za­tvor, ali mu je u po­sled­nji čas (fe­bru­a­ra 1944) re­če­no da bu­de ču­var u kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru. I on­da je on po­stao ču­var, a kroz tri me­se­ca do­la­ze par­ti­za­ni i on se kva­li­fi­ku­je kao rat­ni zlo­či­nac. Imao je 23 go­di­ne, su­pru­ga 20. On ni­je bio ni fa­ši­sta ni an­ti­fa­ši­sta, već ze­mljo­rad­nik, ali isto­ri­ja ga je gu­ra­la, to ni­su bi­li nje­go­vi iz­bo­ri. Iako su ču­va­ri lo­go­ra ta­da po pra­vi­lu do­bi­ja­li mno­go vi­še on je osu­đen na tri go­di­ne za­tvo­ra. Ne­ki su u tim si­tu­a­ci­ja­ma po­sta­li he­ro­ji, ali ve­ći­na lju­di ni­su bi­li ni he­ro­ji ni iz­daj­ni­ci, ne­go jed­no­stav­no ne­sreć­ni­ci. O tim lju­di­ma je do­sta re­či u mo­joj knji­zi”, pri­ča Va­ra­di. 

Pri­zna­je da mu je ide­ju za na­slov dao knji­žev­nik Dra­gan Ve­li­kić i ka­že da bi vo­leo da spi­se iz advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je Va­ra­di pre­to­či u još jed­nu knji­gu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... prava knjiga i prava tema ... hvala profesoru ... bilo bi lepo da mozemo da pricamo sa profesorom,ima toliko tema,slucajeva ...
Sasa Trajkovic
Sa dozom nostalgije i sete čitam ovaj tekst koji pokazuje prave porodične veze i vrednosti koje se prense sa kolena na koleno jer tajne zanata se ne uče na fakultetu iz udžbenika već se neguju i kradu. Nažalost toga je sve manje jer prave vrednosti poštovanja prema sopetvenim precima i tradicijom odlaze u zaborav ili se vode kao nešto DE mode, retrogradno i nazadno. Tužna je ta slika sveta danas slika sveta u kome caruje EGOISTIČNI pojedinac otuđen od seveta dovoljan jedino sebi a zapravo otuđen i od samoga sebe.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.