Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I srpska nafta iz Angole Rusima

Прошле године је из анголске бушотине добијено 0ко 79.000 тона нафте (Фото АФП)

Ruski „Gaspromnjeft”, budući vlasnik NIS-a, mogao bi u paketu sa pumpama, rafinerijama i „Naftagasom”, dobiti i koncesije u Angoli. Iako je NIS svojevremeno u ovaj posao ulazio da bi uoči privatizacije povećao vrednost kompanije, Rusi će i naftna polja u Angolii po Vojvodini, ako se drugačije ne dogovore, pazariti za 400 miliona evra.

Da li će do direktnog preuzimanja ovih nalazišta crnog zlata doći zavisiće od dogovora dveju strana, budući da se u ovom času razrađuje ceo niz projekata o eksploataciji nafte u inostranstvu, potvrdio je Srđan Bošnjaković, predsednik Upravnog odbora NIS-a.

Osim Angole, kaže on, NIS ima licence za eksploataciju nafte u Nigeriji, Libiji, Venecueli, Iranu, Iraku. Prošle godine je iz angolske bušotine dobijeno oko 79.000 tona nafte, dok je zahvaljujući „crnom zlatu” koje se crpi sa polja širom Vojvodine ukupno proizvedeno oko 720.000 tona „crnog zlata”, ili petina ukupnih srpskih potreba.

Budući da je reč o nafti koja je znatno jeftinija od one koju NIS kupuje na svetskoj berzi, nacionalni naftni gigant bi, ispada, bez velike muke mogao da ovim količinama pomogne u smanjivanju inflatornih udara izazvanih sve skupljim barelom.

U NIS-u, međutim, na to odmahuju glavom, navodeći da, kao i svakadruga odgovorna kompanija, i NIS mora tržišno da se ponaša, dakle na principima realne ekonomije, te da ne može zbog zauzdavanja inflacije da prodaje gorivo po nabavnoj ceni sirove nafte koju crpi sa svojih polja. Može, ali u tom slučaju bi država morala da nadoknadi tu razliku u ceni.

NIS je, inače, još 1980. godine dobio 10 odsto koncesije u Angoli, ali je zbog nedostatka novca morao da ih podeli sa hrvatskom „Inom” da bi Angola u međuvremenu odlučila da u korist svoje lokalne kompanije smanji učešće za po jedan procenat. Ugovor o koncesiji važi do 2025. godine.

Koncesije i povećanje domaće proizvodnje nafte predstavljaju početak ostvarenja vizije da Srbija obezbedi dovoljne količine nafte i gasa iz sopstvenih izvora i tako smanji uvoznu zavisnost, potvrđuju u NIS-u, dodajućida bi zavisnost od uvoza ove važne sirovine danas bila znatno niža da je država htela da im pomogne time što bi im omogućila veća ulaganja u nove izvore.

Da je to u međuvremenu urađeno, uvozna zavisnost Srbije bi se smanjila za oko 80 odsto godišnjih potreba za naftom. Međutim, državna energetska politika poslednjih pet, šest godina je dodatno iskomplikovala celu stvar pod izgovorom da je to skupa investicija, sa mnogo rizika. Jer, šta ako se nafta na nađe.

Najveći udeo domaće proizvodnje nafte dobijene sa NIS-ovih nalazišta u zadovoljenju domaćih potreba bio je 1985. godine kada je, uključujući i Angolu, dobijeno 1,3 miliona tona crnog zlata, što je četvrtina današnjih potreba. Od tada je pao na 20 odsto domaćih potreba, odnosno na oko 720.000 tona.

NIS u Angoli ima koncesije na naftnim poljima u moru iz kojih je poslednje dve i po decenije zarađeno više stotina miliona dolara. Naruku NIS-u u ovom poslu ide podatak da barel sirove nafte stalno raste. Crno zlato koje se ovde crpi lageruje se sa platforme u rezervoare i prodaje odmah na terminalu, pošto se radi o maloj količini, a troškovi transporta su veliki.

U „Naftagasu” kažu da jedna istražna bušotina košta oko 30 miliona dolara, kao i da će NIS u istraživanju učestvovati srazmerno učešću u koncesiji, ali se teško kada može proceniti koliko će se nafte pronaći na tim poljima.

NIS-u je produžen ugovor na koncesije u Angoli do 2025. godine i ponuđeno mu je da učestvuje u novim istraživanjima. Da je odbio ovaj posao ne bi imao nikakvo učešće u eventualnoj eksploataciji novih bušotina.

Više stranih kompanija nudilo je pre nekoliko godina NIS-u da uloži oko 50 miliona dolara kako bi od 2010. godine dobijao godišnje po 150.000 tona nafte, što bi mu donelo ukupan prihod od oko 850.000 miliona dolara, ali i povećao učešće prilikom privatizacije.

Ponuda je i za Angolu stigla od velikih svetskih kompanija poput brazilskog „Petrobasa” i angolskog „Sonangola” koji bi bili glavni nosioci posla. NIS-u je ponuđeno da učestvuje sa 2,5 odsto u celoj koncesiji, uslov je bio da ako posao krene odmah, a potpisan je još za vremena bivšeg ministra energetike Radomira Naumova, da bi NIS prvu naftu dobio 2010. godine, a zaradu već 2011, čime bi se za petinu povećala sopstvena proizvodnja i za toliko smanjio uvoz.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.