Cinična trgovina iračkom bedom

Irak je po­sle tri go­di­ne ra­to­va­nja s Islam­skom dr­ža­vom po­be­du pla­tio ko­lo­sal­nim ra­za­ra­nji­ma, ali is­po­sta­vlja se da je pri­ku­plja­nje 90 mi­li­jar­di do­la­ra neo­p­hod­nih za ob­no­vu ne ma­nje iza­zo­van za­da­tak.

„Či­tav svet du­gu­je vam zbog va­še bor­be pro­tiv smr­to­no­sne glo­bal­ne pret­nje ko­ju je pred­sta­vljao Da­eš”, po­ru­čio je Ira­ča­ni­ma na me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji u Ku­vaj­tu ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN An­to­nio Gu­te­res, ko­ri­ste­ći arap­ski akro­nim za isla­mi­ste. „Vre­me je da po­ka­že­mo na­šu traj­nu za­hval­nost i so­li­dar­nost s irač­kim na­ro­dom.”

Ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp uzeo je kre­dit za pro­te­ri­va­nje isla­mi­sta iz irač­kih gra­do­va, ali si­la ko­ja je in­va­zi­jom 2003. otvo­ri­la vra­ta irač­kog pa­kla i umno­go­me od­go­vor­na za na­sta­nak ID ne­pri­jat­no je iz­ne­na­di­la Ira­ča­ne sta­vom da je nji­ho­va ze­mlja do­volj­no bo­ga­ta da pod­ne­se naj­ve­ći deo tro­ško­va ob­no­ve, da ne tre­ba da oče­ku­je blan­ko ček.

Uspon ID otvo­rio je i su­se­di­ma Ira­ka pri­li­ku da po­ve­ća­ju svo­je uti­ca­je i eko­nom­sko pri­su­stvo u ze­mlji, ma­da ve­li­ka obe­ća­nja o ob­no­vi ni­su pro­pra­će­na nov­cem.

Po­tvr­di­lo se da su po­kre­ta­nje ra­to­va i pra­vlje­nje pa­ra odav­no dva po­ve­za­na pro­ce­sa, ali nig­de in­te­re­si bi­zni­sa za bo­ga­će­njem ni­su da­nas ta­ko pri­sut­ni kao u po­ku­ša­ju Ira­ka da se iz­vu­če iz ru­še­vi­na ra­ta.

Od ju­na 2014, ka­da je na tre­ći­ni irač­ke te­ri­to­ri­je pro­gla­šen ka­li­fat, do de­cem­bra 2017, ka­da je pro­gla­še­na po­be­da, Irak je pre­tr­peo šte­te ko­je se pro­ce­nju­ju na 88,2 mi­li­jar­de do­la­ra.

U Mo­su­lu, pre­sto­ni­ci sa­mo­zva­nog ka­li­fa­ta, či­ta­vi stam­be­ni blo­ko­vi su ne­sta­li a u pod­ruč­ju dru­gog naj­ve­ćeg irač­kog gra­da di­rekt­no je ugro­že­no 750.000 de­ce. Te­ška ili lak­ša ošte­će­nja, za­vi­sno od in­ten­zi­te­ta bor­bi ko­je su vo­đe­ne, pre­tr­pe­lo je oko 200 ur­ba­nih cen­ta­ra. Ošte­će­no je 138.000 ku­ća, vi­še od po­lo­vi­ne pot­pu­no. Ka­ko bi 2,9 mi­li­o­na ra­se­lje­nih ima­lo gde da se vra­ti, neo­p­hod­no je vi­še od 17 mi­li­jar­di do­la­ra.

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja iz­ne­la je po­da­tak da je u ra­tu uni­šte­no naj­ma­nje 14 bol­ni­ca i 170 zdrav­stve­nih usta­no­va. Sva­ko če­tvr­to de­te za­de­sio je ži­vot u te­škom si­ro­ma­štvu, sa­op­šta­va Uni­cef.

Rat s isla­mi­sti­ma na­neo je i ogrom­ne šte­te naft­noj in­du­stri­ji ze­mlje či­je su re­zer­ve od čak 153 mi­li­jar­de ba­re­la me­đu naj­ve­ćim na sve­tu. Za opo­ra­vak ovog sek­to­ra po­treb­no je oko 30 mi­li­jar­di do­la­ra. 

Na sku­pu u Ku­vaj­tu je kroz kom­bi­na­ci­ju zaj­mo­va, in­ve­sti­ci­o­nih ga­ran­ci­ja i di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja obez­be­đe­no 30 mi­li­jar­di do­la­ra, znat­no vi­še od oče­ki­va­nog, ma­nje od po­treb­nog. Broj­ka je va­žan sig­nal po­dr­ške Ira­ku i pre­mi­je­ru Haj­da­ru al Aba­di­ju ko­ji u ma­ju ide na iz­bo­re: u de­cem­bru su stra­ni kon­tri­bu­to­ri pro­ce­nji­va­li da je pr­vo­bit­ni cilj od 20 mi­li­jar­di do­la­ra pre­vi­sok pa je po­tom pre­po­lo­vljen, da bi na kra­ju za­vr­šio na pet mi­li­jar­di.

Irač­ka vla­da je do sa­da iz sve­ta pri­mi­la 500–600 mi­li­o­na do­la­ra po­mo­ći a pre­mi­jer Aba­di je oče­ki­vao obim­ne fi­nan­sij­ske kon­tri­bu­ci­je, ali u Ku­vaj­tu je od­lu­če­no da će re­kon­struk­ci­ja ze­mlje za­vi­si­ti od in­ve­sti­ci­ja, a ne od do­na­ci­ja ka­ko su se u Bag­da­du na­da­li.

Naj­ve­ći deo ob­no­ve tre­ba­lo bi da obez­be­de irač­ki pri­ho­di od naf­te. To zna­či da bi sva­ki pad ce­ne ugro­zio re­kon­struk­ci­ju i pla­ni­ra­no irač­ko uče­šće u ob­no­vi od 50 mi­li­jar­di do­la­ra, što je ti­tan­ski za­da­tak ima­ju­ći u vi­du da su Ira­ča­ni do­sad pri­ku­pi­li tek je­dan pro­ce­nat od ono­ga što mi­sle da je po­treb­no.

Kon­fe­ren­ci­ji je me­đu de­le­ga­ti­ma iz 70 dr­ža­va i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja pri­su­stvo­vao i ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Reks Ti­ler­son. SAD su udvo­stru­či­le po­moć za ob­no­vu na 150 mi­li­o­na do­la­ra, ali su od­bi­le da di­rekt­no uče­stvu­ju u fon­do­vi­ma.

Ze­mlja naj­od­go­vor­ni­ja za ra­za­ra­nje i mi­ze­ri­ju Ira­ka pri­be­gla je opro­ba­noj for­mu­li: ume­sto kon­tri­bu­ci­ja, Va­šing­ton se bo­rio da u fi­nan­sij­skoj re­kon­struk­ci­ji uče­stvu­je vi­še od 150 ame­rič­kih pri­vat­nih kom­pa­ni­ja. Ume­sto Mar­ša­lo­vog pla­na, otvo­re­na je ve­li­ka utak­mi­ca za lu­kra­tiv­no tr­ži­šte.

Od vre­me­na ame­rič­ke oku­pa­ci­je na­met­nu­ti neo­li­be­ra­li­stič­ki mo­del uni­štio je sek­to­re irač­ke pro­iz­vod­nje što je Irak uči­ni­lo pot­pu­no za­vi­snim od uvo­za. Ze­mlja je 2016. na uvoz po­tro­ši­la vi­še od 43 mi­li­jar­de do­la­ra – go­to­vo po­lo­vi­nu pri­ho­da od naf­te. Ob­no­va Ira­ka ta­ko je po­sta­la kao kom­bi­na­ci­ja ge­o­po­li­tič­kih i ko­mer­ci­jal­nih fak­to­ra, ali i do­ma­ćih ri­zi­ka. Re­kon­struk­ci­ja je ozbi­ljan iza­zov za ze­mlju pri­ti­snu­tu oštrim et­nič­kim i sek­ta­škim po­de­la­ma, ko­rum­pi­ra­nom bi­ro­kra­ti­jom i ne­kom­pe­tent­nim po­li­ti­ča­ri­ma. 

Svi pam­te da je po­sled­nji po­ku­šaj ob­no­ve po­sle ame­rič­ke in­va­zi­je uneo u Irak mi­li­jar­de do­la­ra ko­je su naj­ve­ćim de­lom ne­sta­le u am­bi­si­ma mi­ta, pre­va­ra i lo­šeg upra­vlja­nja.