Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: ŽARKO DIMIĆ

Varoški gospodin karlovački

Istoričar po struci, književnik po vokaciji, zaljubljenik u Dunav i pecanje, ovaj hroničar je ostavio neizbrisiv trag o Sremskim Karlovcima, inicirao je obnavljanje česme „Četiri lava” iz 1799. godine i podizanje spomenika ruskom generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu
(Фотографије М. Стефановић и архива Ж. Димић)

Svaka starija kuća u Sremskim Karlovcima, svaki tavan, podrum, mansarda su deo istorije. Za tim i takvim Karlovcima oduvek je žudeo Žarko Dimić, doktor istorijskih nauka, pesnik, književnik, uporni istraživač. Ovde je završio osnovnu školu i čuvenu gimnaziju, da bi potom magistrirao i doktorirao na novosadskom Filozofskom fakultetu. Danas je upravnik Arhiva SANU u ovom mestu.

Naš sagovornik je, pre svega, vrstan hroničar ove varošice podno Stražilova. Osim istoriji, docnije se posvetio pesništvu, književnosti, traganjima za onim što može biti od koristi u pisanju varoškog letopisa.

Mesto moje drago...

– Ima li išta lepše nego živeti u gradiću prepunom istorije i slavne prošlosti, kao što su Karlovci – priča Žarko – Dunav, Fruška gora, Stražilovo, Srem, kao i Lika po očevoj liniji, su krajevi koje najviše volim. Što se Karlovaca tiče, uvek će biti mesto moje drago, baš kao što su i u Brankovom „Đačkom rastanku” – dodaje Žarko.

Decenijama prikuplja stara dokumenta, 31 godinu uređuje časopis za kulturu, nauku i umetnost „Krovovi”, a godinama je kreirao program „Karlovačka umetnička radionica”.

U društvu vladike Vasilija i igumana Stefana

Stariji, učeni i mudri ljudi bili su mu uzor u pisanju, među njima su Mladen Leskovac, Dejan Medaković, Čedomir Popov, Slavko Gavrilović, Vasilije Krestić, Milovan Vitezović, dr Drago Njegovan....

– Karlovci sa okolinom su oduvek bili centar seoba u koje su dolazili pisci i putopisci. U ovdašnjoj gimnaziji su znanje sticali đaci koji će kasnije postati poznati naučnici, književnici, diplomate. Velika je sreća što se i danas mogu pronaći predmeti o životu meštana od pre mnogo vekova, a na 15 lokaliteta tragovi raznih epoha – potkrepljuje kazivanje novim dokumentima.

Dunav za opuštanje

Dok je bio u opštinskoj vlasti, uočavao je sve što u Karlovcima nije dobro, nastojeći da mesto bude lepše i dostupnije turistima. Žarko je uporno opominjao nadležne da obnove tada prilično oronulu česmu „Četiri lava”, što se na kraju i dogodilo, a varoški simbol ponovo postao mesto okupljanja. Podsećanja radi, česma je podignuta 1799. godine na insistiranje gradskog fizika dr Jovana Živkovića, a pod patronatom mitropolita Stefana Stratimirovića.

Na Dunavu, sa slikarom Đorđem Lazićem

Inicirao je projekte u kulturi i umetnosti, bio u odboru za podizanje spomenika ruskom generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu... Njegove knjige nisu samo iz prošlosti, već i iz savremenog života. U trenucima kad se osami, piše poeziju, a pesme su mu prevođene na italijanski, engleski, ruski i mađarski jezik.

On je šarmantan i duhovit varoški gospodin, što je dokazao i knjigom „Anegdote karlovačke” u kojoj je zabeležio šaljive trenutke o sebi, prijateljima i sugrađanima.

Da ne bi ispalo kako Žarka ništa drugo ne interesuje osim istorije i varoških spomenara, pričamo o onome što takođe mnogo voli: Dunavu, pecanju, ribljoj čorbi.

Porodica na okupu, tada su sinovi još bili mali

– Istraživanje ima svoju draž, jer nikad ne znate na šta ćete nabasati, šta će da „iskoči” iz prašnjavih arhiva, ali ništa lepše od Dunava, čamca i pecanja – pokazuje fotografiju sa velike reke. – Umemo ja i moj prijatelj, karlovački slikar Đorđe Lazić Ćapša, da se otisnemo čamcem, ne toliko u potrazi za ribom, koliko da bismo se družili, zbijali šale, prepričavali dogodovštine. Ništa ne može da opusti kao reka, u ovom slučaju Dunav – dodaje Žarko.

Kad mu slobodni trenuci dozvole, voli da kuva, ali i da gleda kako drugi kuvaju, posebno riblju čorbu. Zato je često biran za predsednika žirija „Zlatnog kotlića” u Karlovcima.

Sa Mirom Banjac i suprugom Gordanom

Uspesi na poslu, u književnosti, istraživanjima, traganjima, publicistici mu ne manjkaju, ali svojim velikim uspehom smatra i sklad u porodici. Supruga Gordana je poznata glumica u Novom Sadu, sin Dimitrije-Stefan je diplomirao istoriju i studira kameru, a mlađi Mirko je stekao zvanje mastera komparativne književnosti, ali studira i dramaturgiju u Banjaluci.

Žarkova biblioteka je već narasla na 14.000 knjiga, mada se posebno diči sa 130 svojih portreta koje su, kako kaže, radili „od Milića od Mačve do Mome Antonovića i Đorđa Beare”. I danas mu nije teško da se popne na tavan stare kuće, da zaviri u nečiji podrum ne bi li pronašao predmete koji svedoče o prohujalom vremenu.

Sačuvana bogata prošlost

– Bile to imućne ili obične porodice, sve su zaslužne što su Karlovci gradić bogate prošlosti. Najbolje je kad tako bogata građa i vredni predmeti završe u muzejima i arhivima. Tada je izvesno da će nove generacije moći da spoznaju kako se, u nekim godinama i vekovima, ovde živelo, veselilo, tugovalo, koje se vino najčešće pilo, šta se jelo, ko je sve završio gimnaziju, a docnije postao poznat u svetu, ko su bili najveći dobrotvori i najveće šaljivdžije...

Orden od patrijarha moskovskog

Za predan rad na očuvanju nacionalnih vrednosti i pravoslavne tradicije Žarko Dimić je dobio nagrade u Beogradu, Novom Sadu, u svom mestu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Italiji... Ruski patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej dodelio mu je orden Ruske pravoslavne crkve Prepodobnog Sergeja Radonješkog trećeg stepena, stekao je i medalju patrijarha Josifa Rajačića, Vukovu nagradu KPZ Srbije, nosilac je i medalje „Fedorov” i Viteškog krsta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.