Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ištvan Sabo na otvaranju Festa

Legendarnom mađarskom reditelju večeras u Sava centru biće uručen beogradski „Pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti
Иштван Сабо поново у Београду (Фото Прес служба Феста)

Uzbudljivim, i komičnim i brutalnim, filmom „Tri bilborda izvan Ebinga u Misuriju“ Martina Mekdonaga večeras će u Sava centru početi 46. Fest i gledaocima će biti jasnije zašto se toliko navija da glumica Frensis Mekdormand za ulogu u ovom filmu osvoji i Oskara za kojeg je nominovana. Dugo u američkom filmu nije bilo ovako velike uloge za glumicu stariju od četrdeset leta. Za lik dame jače od svih muških likova u filmu, koja je u ime svih drugih žena sveta propisno išamarala one što se tako prpošno hvale oznakom – jači pol.

Na samom otvaranju publika će umeti da od srca pozdravi velikog džentlmena – legendarnog mađarskog reditelja Ištvana Saba. Na velikoj sceni večeras će mu biti uručena nagrada beogradski „Pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i najavljene projekcije njegovih filmova „Varijacije na temu“ (njegov studentski film iz 1961), „Pukovnik Redl“ i „Susret sa Venerom“, u okviru programa „Fest klasik“ u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kao ključna figura u mađarskom filmu Ištvan Sabo (rođen u Budimpešti, 18. februara 1938) još davno je zadužio evropsku i svetsku kinematografiju filmovima poput „Mefista“, za kojeg je osvojio i Oskara upisavši se u istoriju kao do sada jedini Mađar sa ovom nagradom. Još od svog prvog dugometražnog filma „Epoha iluzija“ (1964), kojeg je snimio u 26. godini, ovaj filmski umetnik je „zauzeo“ stranu predavši se autorskom i angažovanom filmu koji se ne nudi gledaocima samo radi puke zabave. U jednom od naših susreta Sabo je za „Politiku“ prokomentarisao srž svog stvaralaštva rečima: „Ja samo volim da ispričam priču i na publici je da odluči da li će u njoj uživati i da li može u njoj da uživa. Mi u srednjoj Evropi smo puni iskustva u pričanju priča i treba naše priče da ispričamo, jer ponekad imam utisak da drugi gledaju na naše živote i sude o nama ne znajući šta se sve nalazi iza...“

To svoje srednjoevropsko i životno iskustvo u pričanju priča Sabo je unosio u poluautobiografske filmove „Otac“ (1966), „Lovefilm“(1970), „Ulica vatrogasaca 25“ koji su se bavili iskustvima njegove generacije i posleratnom mađarskom istorijom, nastavljajući tako i posle preokreta sa filmom „Samopouzdanje“ (berlinski Srebrni medved za režiju i nominacija za Oskara). I u svojoj trilogiji iz osamdesetih godina prošlog veka, koju čine nezaboravna dela „Mefisto“, „Pukovnik Redl“ i „Hanusen“, sa glumcem Klausom Marijom Brandauerom u likovima inspirisanim istorijskim ličnostima suočenim s moralnim dilemama.

U svim tim filmovima Sabo se bavi i pitanjima autoriteta, autoritarnih režima i kako takvi režimi uništavaju ljude. O tome je za „Politiku“ rekao:

„Mislim da je to najvažnija tema koja me interesuje zato što je to i moje iskustvo. Kada sam rođen, imali smo autokratski sistem koji se promenio u drugi autokratski sistem. Posle rata imali smo veoma kratak period nečega što se moglo nazvati demokratija, da bi se onda dogodila 1956. i novi autokratski režim. To je moje iskustvo i zato ne čudi što me zanima kako se ljudski duh uništava politikom, političarima i sistemima. Oni su ti koji misle da ideologija treba da vodi zemlju i da ulazi u privatne živote. Da ima uticaje i da ima pravo na uticaj na privatni život...”

Koliko je to sve imalo uticaja i na Sabov lični život saznalo se pre nekoliko godina kada je ovaj umetnik i sam priznao da je tokom komunističkog režima 1950. dok je bio student postao nakratko doušnik tajne policije, ali se isto tako otkrilo i da je to radio samo da bi spasao život kolegi. Na Sabovom imenu nije ostala „mrlja“. On je nastavljao svoje filmske „bitke“ sa podjednakim žarom i uspehom koji je proširio i na englesko govorno područje snimivši filmove kakvi su „Sastanak sa Venerom“ (sa Glen Kloz), „Na čijoj strani“ (sa Harvijem Kajtelom i Stelanom Skarsgardom), „Kao Julija“ (sa Anet Bening), „Sanšajn“ (sa Rejfom Fajnsom i Rejčel Vajs) i „Vrata“ (sa Helen Miren).

U istoriji filmske Evrope ostaje zabeleženo i da je Sabo jedan od osnivača Evropske akademije za film koja je u decembru proslavila 30. godišnjicu svog postojanja. Generacije studenata širom sveta (uključujući i studente FDU) pamte njegove profesorske lekcije, a pozorišta njegove režije predstava i opera. Veliki je umetnik i stvaralac Ištvan Sabo. Uz nagradu „Aleksandar Lifka“ Palićkog festivala, na njegovoj polici na kojoj su i kanske i berlinske nagrade i američki Oskar, koliko od sutra stajaće i beogradska nagrada – Festov „Pobednik“.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања
Ласло Немеш је Мађар који је 2015. године такође добио Оскара за 'Шауловог сина', а ове године навијам за Илдико Ењеди. Треба се угледати на и дивити мађарској кинематографији!
zoran stokic
Sabo je postao to što jeste jer je učio od najboljih: Kurosave, Bunjuela, Bergmana... Kad učite od površnih i osrednjih nije moguće postati dobar reditelj (a to važi i za sve druge struke).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.