Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rekordna vrednost dinara, kurs 118,0128

(Фото А. Васиљевић)

Dinar je danas na novom rekordnom nivou u ovoj godini s rastom od 0,1 odsto prema jedinstvenoj valuti evrozone, i zvanični srednji kurs iznosi 118,0128 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar je jači prema evru za 0,5 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou jači za 5,0 procenata. Dinar je od početka godine porastao prema evru za 0,4 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je skočio juče za 0,5 odsto na 95,7119 dinara za jedan dolar.

Dinar je prema američkoj valuti jači za 1,1 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 22,6 procenata, a od početka 2018. godine je ojačao za 3,6 odsto .

NBS je juče intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 30 miliona evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa, tako da je od ukupan nivo kupovina od početka godine dostigao 90 miliona, a prodala je 180 miliona evra.

Najniža vrednost domaće valute prema novčanoj jedinici evrozone u ovoj godini zabeležena je 5. januara kada je jedan evro koštao 119,0027 dinara. (Tanjug)

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki Cvetković
Enigma kako u Srbiji,zemlji sa nepostojećom industrijom ,ruiniranom poljoprivredom i velikim trgovinskim defcitom,kao posledicom slabe industrije kurs domaće valute ide gore ,može se objasniti samo velikim i naglim zaduživanjem kojim se veštački pumpa kurs dinara,kako bi se kroz tako dobijeno veštačko povećanje BDP u evrima lažno prikazao rast privrede koga u stvarnosti nema.Čista fatamorgana.
Balkanska Ruta
Ako dodje na 1:1 eto meni plate od 25.000e. Zato je bolje sto sad mogu da kupim sve manje i manje iz potrosacke korpe ali cu nadoknaditi kad bude 1:1. Ima da trosim ko car.
praznici nam stizu
dinar uvek skace na uskrs,bozic i naravno leti...
Рраша Поповић
Реална Економија у Србији се води у потпуно супротном-погрешном и наопаком правцу.То је политика нашег мудрог руководства и није чудо што Србија пада све ниже на важним позицијама,посебно сигурности улагања,перцепцији корупције,правној сигурности....Таква политика измислила је термин "ДЕПРЕСИЈАЦИЈА",непознат и у теорији и у пракси нормалне (реалне) Економије у свету.Због јачања курса динара на вештачки начин и успостављеног односа евр.:дин., 1 :118 (уместо 1 :122),реалном сектору је истављен рачун од око поле милјрде евра/год..Све је у ф-ји самохвалисања власти,која "оловком" побољшава ЏиДиПи у мери којој се прохте.
belen
U listu Duga (avgust 1989) navodi se da je u SFRJ u periodu od decembra 1972. do juna 1989. dinar pao u odnosu na nemačku marku 168.670,00%, dakle preko stošezdesetosam hiljada posto, a od 1876.g.(vreme Prvog srpsko-turskog rata) pa do kraja 1918. ( tu je bilo 6 ratova) srpski dinar je u odnosu na švajcarski franak pao ukupno 38%.
Pera Peric
И да ли то говори да нам је било боље од 1876. до 1918, него што нам је било од 1972 до 1989? Мислим да не. Први податак нам говори да је реална новчана подлога (свеукупно српско државно злато и сребро) умањена за 38% за те 42 године (потрошено на ратове). Други податак нам говори да је или а) штампано више новца него што је било потребно за обрт роба и услуга, или б) производња била недовољна, што се надомешћивало увозом и кредитима, или ц) оба наведена; али пад валутне вредности није обавезно и сигнал да је држава осиромашила. Данашњи "фиат" новац нема подлогу у племенитим металима, већ функционише на основу гаранције државе да може служити као "јединица робно-новчане размене", због тога инфлацију и курсне осцилације не треба посматрати као феномене саме за себе, већ као одраз резултата политичке економије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.