ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Abortus – tabu tema za nemačke lekare

Ginekolozima u Nemačkoj preti kazna do dve godine zatvora ako javno pričaju ili na sajtu objavljuju da rade i prekid trudnoće
(Фото Анђелко Васиљевић)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – To što je i dalje neizvesno da li će biti formirana nova vlada kancelarke Angele Merkel ili će Nemci ponovo na birališta, ne sprečava poslanike Bundestaga da predlažu zakone i da minulih dana poprilično žučno raspravljaju o njima iako većina predloga teško može dobiti odobrenje parlamentarne većine. Podstaknute predlozima opozicionih poslanika, debate su išle od legalizacije marihuane, preko zabrane nošenja burki na javnim mestima i procenama tekstova novinara Deniza Judžela, do pitanja dekriminalizacije davanja informacija o abortusu, dokazujući koliko je u Nemačkoj i dalje živa borba između liberalnih i konzervativnih ideja.

Predlozi desničarske Alternative za Nemačku (AfD) uglavnom su nailazili na odbijanje ostalih stranaka, osim predloga da se na nacionalnom nivou na javnim mestima zabrani nošenje vela koji u potpunosti pokriva lice, što je naišlo na delimično odobravanje pojedinih poslanika demohrišćanskog bloka (CDU–CSU) Angele Merkel. I dok su poslanici AfD-a zabranu burki pravdali time da ono šteti rodnoj ravnopravnosti i „individualnim slobodama” muslimanki, poslanica liberala (FPD) Katrin Helin Plar istakla je da bi zabrana potpunog pokrivanja lica i tela u javnosti zapravo za pojedine muslimanke značila zabranu izlaska iz kuće.

„Vi zapravo ne pomažete tim ženama, već im gušite njihov poslednji delić slobode”, istakla je ona.

Znatno burniju raspravu izazvao je predlog AfD-a da se od nemačke vlade zahteva da javno osudi jednu kolumnu i jedan članak koji je 2011. i 2012. napisao nemačko-turski novinar i dopisnik „Velta” Denis Judžel, koji je nedavno posle godinu dana provedenih u turskom pritvoru pušten na slobodu. Ovaj zahtev je oštro kritikovan od poslanika ostalih stranaka, a naročito od poslanika Zelenih Džema Ezdemira, koji je istakao da je to napad na slobodu štampe i slobodu govora.

S druge strane, zakonski predlog Zelenih da se u Nemačkoj dekriminalizuje privatno korišćenje kanabisa i da korišćenje marihuane bude dozvoljeno ne samo u striktno kontrolisane medicinske svrhe, kao što je slučaj od prošle godine, naišao je na podršku FPD-a i Levice i delimičnu otvorenost za debatu o tome, koju su pokazali poslanici socijaldemokrata (SPD). Ipak, njemu su se oštro usprotivili CDU–CSU i AfD, ocenjujući da bi to bilo otvaranje puta za jače opijate.

Da je Nemačka poprilično liberalna zemlja, ali da ima pojedine konzervativne propise, često nezamislive u liberalnim zapadnoevropskim zemljama, svedoči predlog Zelenih i Levice da se izmeni član nemačkog krivičnog zakonika koji određuje da je krivično delo počinio svako ko javno „nudi, saopštava ili reklamira” usluge prekida trudnoće. Svakom lekaru koji u javnosti uopšte pominje da obavlja i abortuse preti kazna do dve godine zatvora ili novčana kazna.

Ovaj član krivičnog zakonika je došao u žižu javnosti u novembru, kada je Kristina Henel (61), ginekolog, osuđena da plati novčanu kaznu od 6.000 evra zbog „reklamiranja” abortusa, jer je na internet stranici svoje klinike u listi usluga navela i prekid trudnoće.

„Ne osećam se krivom. Nisam uradila ništa loše. Ja pomažem ženama”, rekla je tada nemačkim medijima dr Henel, koja već 30 godina vrši abortuse u svojoj klinici.

Ovaj slučaj je raspalio žustru političku debatu o abortusu, koji je u krivičnom zakoniku karakterisan kao krivično delo, uz određene izuzetke. Prekid trudnoće omogućen je ženama kojima trudnoća ugrožava zdravlje ili je posledica krivičnog dela, poput silovanja, ali i svima ostalima u prvih 12 nedelja trudnoće, mada pod posebnim uslovima. Za pobačaj moraju najpre da idu na savetovanje kod lekara, sa ciljem da ih „ohrabri da nastave trudnoću i otvore izglede za život sa detetom”. Osim toga, od lekara moraju da dobiju potvrdu da su prošle savetovanje, a potom do abortusa mora da prođe najmanje tri dana, dok lekar koji je izdao potvrdu ne sme da izvrši abortus. Troškove za prekid trudnoće, koji iznose oko 400 evra, u većini slučajeva moraju da snose same trudnice.

Još od sedamdesetih godina organizacije za zaštitu prava žena bezuspešno pokušavaju da umanje ulogu države u ovim odlukama žene, dok nasuprot tome protivnici abortusa ističu da ovakvim savetovanjima, informisanošću i dostupnošću kontraceptivnih sredstava Nemačka uspeva da kontinuirano smanjuje broj izazvanih pobačaja. U 2016. registrovano je 98.700 abortusa, što je najmanji broj u poslednjih 20 godina otkad se vodi ova statistika, koja je najveći broj abortusa zabeležila 2001. godine – 135.000.

Međutim, član zakona koji zabranjuje davanje informacije o tome gde je moguće izvršiti abortus nailazi na znatno veće kritike pa ga je nedavno i socijaldemokratski ministar pravde Hajko Mas nazvao „reliktom nacističke ere”. Ovaj član nemačkog krivičnog zakonika i jeste uveden u vreme nacista 1933. kao deo „reformi” kojima su kriminalcima pravljeni jevrejski lekari, komunisti i homoseksualci.

Do novembra prošle godine lekari su uobičajeno bivali opomenuti da krše zakon i potom su sa svojim sajtova ili iz brošura uklanjali informaciju da obavljaju i abortuse, tako da je poprilično mali deo javnosti uopšte znao za ovakav propis. Međutim, dr Henel nije želela da ukloni ovaj podatak sa svog sajta pa je tužbu protiv nje podnela jedna organizacija koja se bori protiv abortusa.

U raspravi u Bundestagu levo orijentisane stranke – SPD, Levica i Zeleni – usaglasile su se da je ovaj propis prevaziđen, dok je FDP predložio da se ubuduće kažnjava samo reklamiranje abortusa „koje se radi na sirovo napadan način”. Poslanici CDU–CSU i AfD jasno su protiv uklanjanja ovog propisa, što znači da je mala verovatnoća da će on uskoro biti promenjen.

Komеntari4
ae394
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Jovanovic
Priča da je svet prenaseljen potekla je sa zapada. U isto vreme zabranjuju abortus. U stvari nije tako komplikovano razumeti ih. Polazeći sa pozicija uzuzetnosti, oni svetu još jednom poručuju : što je dozvoljeno za nas nije za vas. Drugim rečima, previše je vas a ne nas. U tome prepiznajem one sablasti iz istorije zapada koje datiraju od Napoleona preko Hitlera do američkih pretsednika.
Сале Земунац
@Sale Zemunac Пустите ви ту причу о демократији. Јесу по законима сви једнаки, али их има и једнакијих. А баш се види да тога нема када сви у ЕУ раширише руке и дочекаше ове данашње мигранте. Нажалост против њих су чак и они који су исто тако, као мигранти, дошли у ту исту Европу пре 30 или 40 година.
@Sale Zemunac
Odakle vam podatak da se favorizuju autohtone nacije? Mislim gde ste to procitali ili videli? Demokratija,a Nemacka i Evropa jesu demokratske ne poznaje takve zakone i svi gradjani su u svakom pogledu jednaki. Ne podmecite te fasisticke insinuacije jer u Evropi toga nema.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja